Baš kao u onim narodnim dosetkama u kojima akteri – kurva, vojska, oficir – pričaju o onome što nemaju ili što priželjkuju, Osoba koja se u javnosti predstavlja kao pravi predsednik lažne države Srbije, često

Pančevo je ljudska naseobina podignuta na krajnjem jugu beskrajne, a kakva bi bila, Panonske nizije, na dnu, praktično u podnožju obale, nekadašnjeg, onog „čekalo me, pa presušilo” Mora. Na plodno tlo, nastalo posle povlačenja Velike

Završava se leto, počeo je septembar a sa njime i školska godina, posle meseci odmora i raspusne razonode/dokolice/besposlice život se vraća u standardne okvire i, recimo, društvenu kolotečinu, jer šta u Srbiji uopšte može da

Pančevo je tokom ovog leta danima smrdelo na govna. Baš kao i tokom nekoliko prethodnih godina, zvanična verzija o poreklu ovog neprijatnog mirisa, onako, proceđena kroz zube, glasi da on stiže sa 22.000 hektara oranica

Pančevo je potonulo u tišinu; u bukvalnu, fizičku tišinu, koja nastaje kao logična posledica smanjenja broja ljudi i njihovih aktivnosti, jer svaka aktivnost, svako kretanje, podrazumeva potrošnju vremena, energije, benzina, živaca, para, svega onoga čega

Jedna od najrepresivnijih i najkontroverznijih tajnih obaveštajnih službi na svetu, Štazi, vodila je, između ostalog, besprekornu, predanu i izuzetno pragmatičnu statistiku u vezi sa životom svojih građana gotovo u vezi sa svim. Međutim, čak se

(Ne)stabilnost neke zajednice – mesne, bokserskog kluba, dobrovoljnog vatrogasnog društva, organizacije Crvenog krsta, školske uprave, kolektiva termoelektrane, hora, javnog komunalnog preduzeća, gradske uprave, državne administracije – lako se može identifikovati po dužini trajanja mandata rukovodilaca,