Priča prva: Kere Izbegavanje kerova po Vojlovici u gluvo doba? Šta da vam kažem – ne preporučujem. E, ali šta ćete kad me muka naterala da te noći sednem na bajs i otpedalam po pančevačkoj

Godišnja skupština seoskog kluba. Sastavljeni stolovi u sali mesne zajednice. Izveštaj o radu, planovi… Birane reči predsednika kluba, upućene gostima propratio je aplauz. Kad me je pozvao, primio sam zahvalnicu, naklonio se i vratio na

Iako umoran, postariji, suvonjav čovek žustro je koračao pored istovetnih kuća u kojima su stanovali rudari. Kuće su bile sagrađene od presovane cigle, kao i upravna zgrada rudnika i već na pojedinim mestima naheren zid

Ideja nije moja, moram da priznam. Što je ova priča ispala baš ovakva moramo da zahvalimo Momčilu Bajagiću i Pančevcu iz Margite, Mladenu Bati Raciću. Ne verujem da postoji neko ko je slušao album „Muzičari

Tankim lelujavim tragom pare iznad šolje, kao da maše, da se javlja, zamirisao je čaj od kamilice. Zamirisao je mirisom livada, zapevao glasom slobodnih ptica, zagolicao nepce lepljivim ukusom meda. Eva prinese šolju usnama i

Dobro mesto sam izabrao. Hladovinu ispod jedne jabuke. Naslonio sam se leđima na stablo i raskopčao košulju. Pogled mi je odlutao u daljinu. Oči počeše da se sklapaju. Dremež je prekinuo nejak udarac. Iz krila

Sebi sam došao kao da se budim iz dubokog sna. U trenutku kad sam otvorio oči nije mi bilo jasno da li prisustvujem rađanju ili zalasku sunca. Obzorje predamnom ukazalo se u vidu tanane plavkaste