Dok se od političkih protivnika traži da unapred obećaju čestitanje pobedniku, njihovi mogući prigovori već se predstavljaju kao najava nepriznavanja poraza i haosa. Naravno da poraz treba prihvatiti ako su izbori sprovedeni po zakonu, rezultati utvrđeni, a prigovori rešeni. Ali šta znači tražiti takvo obećanje unapred, dok se istovremeno poručuje da će poraženi govoriti o krađi i izazivati sukobe? Tada više nije reč samo o čestitki, već i o tome ko unapred određuje kako će javnost tumačiti prigovore koji još nisu ni podneti.
Priznajte poraz unapred. A šta ako izbori nisu pošteni?
Tridesetog jula Aleksandar Vučić zatražio je od političkih protivnika da unapred obećaju da će, ako izgube, prihvatiti rezultate, čestitati pobednicima i pružiti im ruku. Tvrdio je da odgovor nije dobio. (RTS, 30. jul 2026.)
Poziv da se poštuju izborna pravila nije sporan. Ali Vučić je obećanje povezao s „odgovornošću, ozbiljnošću i poštenjem”, pretvarajući ga u test političkog karaktera. Prihvatanje zakonito utvrđenog rezultata ne znači odricanje od prava da se prijave nepravilnosti, zatraži provera izbornog materijala ili ospori povreda zakona. Ako su uslovi isti za sve, zašto bi zahtev za proveru bio znak nepoštenja?
Prigovor koji još nije podnet već dobija etiketu
Četvrtog avgusta Ana Brnabić reagovala je na tekst lista Danas o tvrdnjama u vezi s upisom novih državljana u birački spisak. Predvidela je da će politički protivnici prihvatiti izbore ako pobede, a u slučaju poraza tvrditi da su pokradeni i pozivati na građanske sukobe: „Ako pobede – sve super. Ako izgube – izbori su pokradeni, pozivamo na građanske sukobe.” (Danas, 4. avgust 2026.)
Ta izjava ne potvrđuje ni opovrgava tvrdnje o biračkom spisku, ali mogući prigovor predstavlja kao uvod u nepriznavanje poraza i sukob.
Osamnaestog avgusta Brnabić je pohvalila nameru studenata da imaju kontrolore na biračkim mestima, ali ponovila da očekuje da prihvate rezultate „kakvi god bili” i čestitaju pobedniku. (Danas, 18. avgust 2026.)
Poziv na mirno prihvatanje zakonitog rezultata je legitiman. Ali kada se obećanje ponavlja, a mogući prigovori predstavljaju kao izgovor za poraz ili poziv na sukobe, nastaje obrazac vredan pažnje. Osnovanost prigovora treba utvrditi proverom dokaza, izbornog materijala i odlukom nadležnog organa — ne unapred, na osnovu pretpostavljenih motiva podnosioca. Kada se prigovor unapred proglasi izgovorom za poraz, javnosti se nudi gotov odgovor pre provere.
Izbori nisu samo pitanje čestitke
Izveštaji posmatračke misije CRTA-e pokazuju da izborni integritet nije apstraktna tema.
U septembarskom osvrtu na reviziju Jedinstvenog biračkog spiska, CRTA je upozorila da u postojećim uslovima nije moguće sistematski utvrditi njegovu ukupnu tačnost, potpunost i integritet. Kao prepreke navela je kašnjenje pristupa podacima, nedostatak direktnog pristupa izvornim evidencijama i tehnička ograničenja. (CRTA, 5. septembar 2026.) To ne dokazuje da je spisak netačan, već da njegova pouzdanost nije mogla biti potvrđena sveobuhvatnom proverom.
U izveštaju o prvom delu kampanje, objavljenom 8. oktobra, CRTA je navela 49 incidenata tokom prve tri nedelje kampanje i skoro 1.500 objava u najuticajnijim provladinim onlajn medijima koje su, prema njenoj analizi, predviđale haos i nasilje na izborni dan. Ukazala je i na neravnopravnost u medijima, probleme u kandidovanju i netrpeljivost prema nezavisnim posmatračima. (CRTA, 8. oktobar 2026.)
Dan kasnije CRTA je saopštila da je od MUP-a zatražila sastanak o bezbednosti svojih zaposlenih i članova posmatračke misije. Kao povod navela je medijske tvrdnje da planira da povuče posmatrače i proglasi izbore neregularnim; takvi navodni postupci opisivani su kao „sabotaža”, „rušenje vlasti” i izazivanje „haosa”. (CRTA, 9. oktobar 2026.)
U preliminarnom izveštaju od 21. oktobra CRTA je navela 116 incidenata sa elementima fizičkog nasilja i verbalnih pretnji, više od 650 aktivnosti javnih funkcionera s elementima moguće zloupotrebe javne funkcije ili resursa i izrazitu neravnopravnost u televizijskom predstavljanju političkih aktera. Navela je i da nije dobila pristup svim podacima potrebnim za proveru biračkog spiska. (CRTA, 21. oktobar 2026.)
To su nalazi CRTA-e, ne pravosnažne odluke o svakoj nepravilnosti. Ipak, ukazuju na konkretna pitanja o uslovima, podacima, bezbednosti posmatrača i ravnopravnosti. Zato treba razlikovati poruku „Prihvatite zakonito utvrđene rezultate i ne pribegavajte nasilju” od poruke „Ako osporavate nepravilnosti, dokazujete da ne prihvatate poraz”. Prva postavlja demokratsku obavezu; druga unapred tumači postupak koji još nije sproveden.
Ko određuje šta znači nepriznavanje poraza?
Dvadeset osmog septembra, dan nakon ostavke na mesto predsednika Srbije, Aleksandar Vučić pojavio se kao nosilac liste „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija”. Istog dana na sajtu SNS-a objavljena je njegova izjava pod naslovom „Vučić: Odbranićemo izbornu volju”. (SNS, 28. septembar 2026.)
Govorio je o odbrani izborne volje i mogućem nasilnom menjanju rezultata, poručivši da nasilje neće opravdavati „dok je živ, kao običan građanin ili lider neke političke stranke”.
Nijedan rezultat ne sme da se menja nasiljem. Ipak, u kontekstu prethodnih poruka, ostaje pitanje gde je granica između legitimnog osporavanja nepravilnosti i pokušaja nasilne promene rezultata.
Tu počinjem da čitam između redova izjave bivšeg predsednika Vučića. Ne tvrdim da sam dokazao tajni plan, već iznosim svoje čitanje javnih poruka. To nije dokaz koordinisane operacije, ali jeste razlog da se zapitamo da li se, uz borbu za glasove, vodi i borba za tumačenje ishoda pre nego što su izbori održani. Ne tvrdim da je dokazana namera da se izborni proces usmeri ili svaki prigovor delegitimiše; tvrdim da ponavljanje ovih poruka opravdava pitanje o njihovom političkom učinku. Ako javnost unapred prihvati da su prigovori izgovori gubitnika, svaka kasnija tvrdnja moraće da se probija kroz sumnju u motive. Sumnju, ipak, ne treba pretvarati u dokaz.
Čestitati pobedniku – da, odreći se prava na prigovor – ne
Ovaj materijal ne dokazuje da vlast ne želi da čuje prigovore. Nije svaki poziv na prihvatanje rezultata manipulacija, niti je svaki prigovor osnovan. Princip je jednostavan: prihvati zakonito utvrđen rezultat, a sumnju u nepravilnost potkrepi dokazima i iznesi kroz propisani postupak. Neosnovan prigovor treba odbaciti; osnovan razmotriti i adekvatno rešiti.
Zakonski postupci postoje upravo zato da se tvrdnje o nepravilnostima ne rešavaju političkim nadmetanjem i procenom motiva, već prema pravilima i kroz nadležne institucije. (Republička izborna komisija – zakoni)
Regularnost izbora ne sme se unapred zameniti procenom karaktera onoga ko je dovodi u pitanje. Nije isto osporavati rezultat bez dokaza i tražiti proveru nepravilnosti, niti pozivati na mir i svaki budući spor unapred proglasiti pretnjom. Možda je reč samo o političkoj retorici ili pokušaju da se protivnici obavežu na odgovorno ponašanje. Ipak, ostaje pitanje: zašto se obećanje traži unapred, dok se mogući prigovori već sada predstavljaju kao sumnjivi?
Širi kontekst i izvori dostupni su u istraživačkom dosijeu – izborni rezultati 2026.
OPERACIJA: PRIZNAJ PORAZ!
U demokratiji poraženi mora da prihvati zakonito utvrđen rezultat, ali budući prigovor ne sme se proglasiti izgovorom pre nego što bude ispitan.
Čestitka je politička gesta, poštovanje zakona obaveza, a pravo na prigovor deo postupka kojim se utvrđuje zakonitost rezultata.
Pitanje nije treba li čestitati pobedniku, već zašto se to obećanje traži unapred, dok se mogućnost osporavanja nepravilnosti povezuje s nepriznavanjem poraza i haosom.
Ako su izbori pošteni, zakonita provera prigovora treba da učvrsti njihov legitimitet.
Jer demokratski izbori ne traže od učesnika da unapred obećaju da neće postavljati pitanja. Traže da se na ta pitanja odgovori dokazima, pravilima i odlukama nadležnih institucija.
