Pre nego što se ponovo zavrnu rukavi i pre nego što se ponovo, tradicionalno mesarski i naživo, krene u još jednu reformu školstva u Srbiji bilo bi dobro potražiti i pronaći odgovore na ova pitanja
Noseći 18.01.2021.

Bilo je to negde krajem pedesetih godina 20. veka kada je otpočela prva sveobuhvatna reforma ondašnjeg, socijalističkog, samoupravnog, jugoslovenskog, sistema vaspitanja i obrazovanja. I od tada pa sve do današnjih dana permanentno, neprekidno, besciljno, od nemila do nedraga, traju reforme sistema jugoslovenskog pa onda srpskog školstva. Danas, kada smo već pregrmeli prve dve decenije 21. veka, reforme još uvek traju. Kao i tih neslavnih pedesetih godina – kada se uvidelo da socijalistička privreda baš i nije zaživela, te je zahvaljujući podeli pasoša svojim građanima, počeo masovni odlazak naših ljudi u gastarbajtere – tako i danas, opipljivo je nezadovoljstvo sistemom vaspitanja i obrazovanja, pa se istodobno i danas najavlju novi rezovi naživo, nova zasecanja u telo prosvete, ova igranka očigledno kraja nema!

Ipak, bilo bi dobro jednom konačno malo i zastati na trenutak te postaviti nekoliko jednostavnih pitanja pre nego što se krene u bilo kakve dalje reforme i nova prestrojavanja…

Pred vama je pedeset inspirativnih pitanja. U duhu svih minulih reformi, poređana pitanja su nabacana bez posebnog reda i poretka.

1)      Da li nam je potreban sistem obrazovanja i vaspitanja ili sistem vaspitanja i obrazovanja? Da li nam je važnije da na kraju dobijemo vaspitane ljude ili obrazovane ljude? Šta treba da dolazi iz škole a šta…

Otvoreni poziv

Snežana Mirić
Napisao/la:
Objavljeno u Otvoreni poziv 20.01.2021.

Danas ne pričamo o ružnim stvarima

Ovaj tekst je tekst o dobroti u pravom smislu te reči, plemenitim gestovima, empatiji i sistemu ljudskih vrednosti koji sve češće bivaju zaboravljeni ili skrajnuti iz ove naše nevesele svakidašnjice. Birajte da činite dobra dela i bavite se što više i češće lepim stvarima. To neće ukloniti sva ona zla, ali će vaš mikrokosmos učiniti boljim

Neće ovo biti još jedna priča o zlu koje nas je zadesilo. Kom zlu, pitaćete, ima ih nekoliko? Da, zlo je kod nas nekako postalo zbirna imenica. Istina, ne samo kod nas, ali činjenica da se globalno širi, ne predstavlja, iskreno rečeno, baš neku utehu. Međutim, u ovoj „novoj normalnosti” kako je popularno nazivaju, ovom psihološkom trileru koji živimo već skoro godinu dana, uvek se rađa i potreba da uočavamo, promovišemo i praktikujemo one lepe i dobre stvari koje oplemenjuju dušu i čine nas budnim za svet oko sebe. Nagone nas da činimo izbore ne čekajući da nam se dese sami od sebe. Omogućuju nam da se opredelimo, a da ne osećamo da nam je nešto nametnuto. Oslobađaju nas raznih teorija i polemika, a posebno sve učestalijih teorija zavera na temu svega i svačega. Unapred vam se, dragi čitaoci, izvinjavam na podužem uvodu, ali ga ovom prilikom smatram neophodnim.

Budući da građanska pozornost, kritika, britkost reči i misli, bunt i akcija bliski mnogima od nas (biram da verujem u to), u različitim aspektima života uveliko imaju prostor na ovim stranicama – i sama sam bila autorka više takvih tekstova – danas za sve nas imam drugu temu. Baviću se dobrotom u pravom smislu te reči, plemenitim gestovima, empatijom i sistemom ljudskih vrednosti koji sve češće bivaju zaboravljeni ili skrajnuti iz ove naše nevesele svakidašnjice….

Pančevo.city
Prethodni nastavak feljtona možete pročitati ovdeOvaj istraživač je obradio 24 prvostepene i pravnosnažne presude koje
Jovan Ristić | 14 januara, 2021
Pančevo.city
Ovo nisu trik pitanja, već pitanja realnosti, s obzirom na to da je upravljanje javnim
Žaklina Mijalković | 11 januara, 2021
Pančevo.city
Rečeno tabloidnim rečnikom, društvene mreže su se ponovo usijale. U Srbiji to nije teško, postoji
Ratko Đukanović | 13 januara, 2021
Pančevo.city
Svako ko se bavio nekim oblikom društvenog delovanja kroz udruženje građana, primetio je da značajan
Redakcija | 11 januara, 2021

Rašamon

Fotografija dana

20.1.2021. Stop skladištu amonijum-nitrata u Staklari!