Da su Pančevke i Pančevci prvi pili pivo na Balkanu, opšte je poznato. Duga tradicija pivarstva, u banatskom gradu na Tamišu počela je daleke 1722. godine, kada je osnovana prva pivara u ovom delu Evrope.
Manufakturu je osnovao Abraham Kepiš, Jevrejin iz Požuna (Bratislave). Zakupci su se tokom vremena menjali, a 1847. godine Pivaru je preuzeo Ignac Vajfert. Nakon Prvog svetskog rata brigu o fabrici preuzimaju naslednici, međi kojima i Đorđe Vajfert. Preduzeće posluje kao „Pivara I.M. Vajfert“ sve do 30. septembra 1936. godine, kada postaje deoničarsko društvo registrovano pod nazivom „I. M. Vajfert, pivara i fabrika slada D.D.”
Posle Drugog svetskog rata, fabrika je nacionalizovana, da bi početkom 90-ih prošla kroz svojinsku transformaciju i postala akcionarsko društvo, u kome su zaposleni imali većinski paket akcija. Turskom „Efesu” prodata je 2004. godine, da bi 2008. „Efes” prodao većinski paket akcija „Hajnekenu”. Obe zgrade pivare, i stara i nova, ozbiljno su oštećene u požarima 2005. i 2010. godine.
Četiri godine nakon pruzimanja Pivare, 2008. godine, „Hajneken” je objavio da se proizvodnja piva u fabrici obustavlja, čime je Pančevo posle skoro tri veka pravljenja i točenja piva, na duže vreme ostalo bez proizvodnje najpopularijeg pića na svetu.
Država i grad nisu imali ambicije, ni želju da povrate proizvodnju pančevačkog giganta – Vajfertove pivare, i sačuvaju tradiciju, ali neki Pančevci jesu.
Poslednjih nekoliko godina u gradu Pančevu ubrzano se otvaraju male kućne radionice piva, ali i kraft pivare.
Tako se danas u Pančevu ponovo pije dobro pivo.
Svaka tura nova avantura
Pre četiri godine u Srbiji, pa i u našem gradu, došlo je do pravog buma u zanatskom pivarstvu. Ubzano su počele da niču kraft pivare, a ljubitelji piva da sami kuvaju svoje omiljeno piće u kućnim uslovima.
Upravo ljubav prema pivu, kako svedoče naši sagovornici jeste bio razlog za upuštanje u avanturu proizvodnje zanatskog piva, o kojem nisu znali mnogo. Danas u gradu Pančevu ima najmanje četiri kraft pivare i oko 15 kućnih pivara.
Jedna od njih je zanatska radionica „Dve kere”, osnovana pre tri godine. Miroslav Todorović i Nemanja Blagojević probali su zanatsko pivo još pre 20 godina, a sada se odvažili da eksperimetnišu sa sladom, hmeljem i kvascem, na svoj način. S obzirom na to da su malo znali o postupku pravljenja piva, koristili su dostupnu literaturu i iskustvo kolega. Danas proizvode oko 180 litara piva mesečno za prijatelje, kolege i svoj užitak.
–…
Otvoreni poziv
Učinite mi ovu zemlju naprednjačkom
Naprednjačka okupacija u dve slike: „Tutti” kovinski SNS regruti na privremenom radu u Beloj Crkvi. OEBS-e, gde si?
Učinite mi ovu zemlju naprednjačkom”, naredio je srpski Pontifeks maksimus pre nego što će otići kod svog kolege Franje u Vatikan. Da ga zamoli da ne prizna Kosovo. Ne znam da li je u bagažu poneo prezent za cara svih zemljana katolika, knjigu dr Vojislava Šešelja „Vatikan – gnezdo satane”, čiji je recenzent bio zajedno sa Tomislavom Nikolićem. Ustvari , znam da nije. Krije radikalsku prošlost kao zmija noge. Ali jedna druga knjiga sa uputama kako da stavi pod naprednjačku okupaciju vascelu Srbiju, cirkuliše zemljom.
Osvojena je Medveđa na jugu. U Banatu je pala Kovačica. Sve mesne zajednice su pod kontrolom naprednjaka. U operaciji „Drang nach Osten” na redu je banatska Bela Crkva. Tamo su raspisani izbori za savete u 14 mesnih zajednica, koji će biti održani u nedelju, 22. septembra. Opština je razuđena. Puno sela treba obići. Dupljaja, Češko Selo, Kaludjerovo, Banatska Palanka, Kruščica… Treba zaviriti pod svaki kamen, da se negde ne kriju pristalice opozicije. Otkriti jorgane gde leže kljasti i sakati. Ponuditi svima upute za glasanje. Zna se za koga. Za kandidate Srpske napredne stranke. Za tako zamašan posao slabašni su aktivisti iz lokalne samouprave i javnih preduzeća. Zato je vrhovni žrec naredio da se angažuju dodatne snage iz komšijske opštine Kovin.
I tako danima zaposleni u kovinskoj opštinskoj upravi i javnim ustanovama putuju na ispomoć belocrkvanskim naprednjacima. „Tutti regruti”, čitaj zaposleni na određeno vreme, najviše argatuju u tom poslu. Kukaju, ali moraju. Ako odbiju odlazak u Belu Crkvu dobiće nogu u dupe. „Šta ću, od čega ću živeti, ako ostanem bez mizerne plate”, kažu dok gledaju u vrhove svojih cipela. Stid ih je, ali sila boga ne moli. Proveravali smo ove informacije. Da su tačne pokazuje recimo slučaj zaposlenih u predškolskoj ustanovi „Naša radost”. Direktorka je okačila obaveštenje za vaspitače o spajanju grupa. U njemu nema objašnjenja zašto je to učinjeno. Predstavljamo se i zovemo telefonom direktorku. Kažu da je „na seminaru”. Pa dobro zna li neko drugi…
Fotografija dana
Ludojkov Tweet by Zoran Majstorović
Oko sveta (6) - Zoran Boldorac
DOniraj sajt „Autonomija” i VOICE
