Nekadašnji, iz perioda onog mrskog jednoumnog socijalizma, Dan ustanka naroda Srbije deo naroda Srbije je, sada u novim društvenim i istorijskim okolnostima, obeležio zaista ustanički. Na vest o ponovnom uvođenju celovikendnog policijskog časa, koju je u sklopu jedne od svojih klasičnih patetično-plačljivih farsičnih jadikovki saopštio onaj-koji-je-umislio-da-je-vlasnik-Srbije preko frekvencija sa nacionalnom pokrivenošću, nezadovoljni građani su se okupili u centru prestonog grada da bi protestovali zbog najavljenih novih mera. Ispred objekta najvišeg zakonodavnog tela, sedišta i središta zakonodavne vlasti, ispred jedne od temeljnih Institucija Sistema, dakle ispred Doma Narodne skupštine, u kome je smeštena odavno uništena i upokojena institucija Narodne skupštine, okupilo se nekoliko hiljada Beograđana, kako bi jasno poručili da nisu više spremni da provode desetine sati u kućnom pritvoru samo zato što je Krizni štab izgubio kontrolu nad krizom izazvanom koronavirusom. Ta ekipa stručnjaka pod predsedništvom jednog od šefova kartela braće Vučić zaista je tokom poslednjih meseci donosila protivrečne odluke: od kineskog modela – od karantina, ograničenja kretanja, zatvaranja pijaca (kao da se na našim tržnicama prodaju potencijalno zaražene životinje-prenosioci virusa) i obustavljanja nastave u školama do prekonoćne liberalizacije bliske švedskom pristupu: odjednom može skoro sve, sportska takmičenja, karnevali, kafane, svadbe, đačke ekskurzije i maturske večeri, e da bi se stvorio utisak da postoje regularni uslovi za održavanje demokratskih – a kakvih drugačijih? – izbora (na kojima se niko nije zarazio, jelda…) Drugim rečima, ljudi se sakupiše da poruče da više nikome ne veruju, ni struci ni političarima, da ne žele da iko od njih više pravi…