U trenutku dok pišem ovaj tekst teče deseti dan otkako su zatvorene srpske granice i aerodrom „Nikola Tesla”. Situacija se menja iz sata u sat, ceo svet je u strahu i neizvesnosti. Mi, međutim, još uvek nismo kod kuće. Vanredno stanje zateklo nas je na Tajlandu, na službenom putu, na kom smo od januara ove godine. Kako se situacija odvijala u Srbiji i svetu, tako smo pomerali datum povratnog leta za što ranije. Odluka o zatvaranju aerodroma nas je preduhitrila.
Kako smo ovde došli mnogo pre bilo kakve naznake o pandemiji, imali smo priliku da ispratimo sve od samog začetka, u Srbiji naročito. Prošli smo put od podsmevanja virusu i preporuka za šoping u inostranstvu, do potpune stigmatizacije ljudi koji su se zatekli van zemlje u nesrećnom trenutku i žele da se vrate, što od samog državnog vrha, svakodnevno, u medijima, što od ljudi koji nas nazivaju raskalašnim, neodgovornim, bezobraznim…
Pre bilo kakvog nastavka, treba razjasniti nekoliko osnovnih stvari. Svako, ali zaista svako ima pravo da, prvo, ode gde hoće, ali i da se vrati kući, naročito u ovakvom trenutku. U ova nepredvidiva vremena svako zaslužuje da bude tamo gde se oseća najsigurnije. Suditi da li neko ko je na službenom putu ili na radu i u inostranstvu zaslužuje povratak kući više od turiste ili porodice sa decom je besmisleno. Treba dozvoliti ljudima da se vrate po prioritetima, ali svi podjednako zaslužuju povratak i zaštitu u što kraćem roku. Mi se nismo vratili, jer je aerodrom zatvoren u jako kratkom roku. Sa dalekih destinacija bilo je nemoguće doći. Da smo znali na vreme, svi bismo se vratili. Da smo znali na vreme, došli bismo i u Dohu…
Otvoreni poziv
Mladi Romi i Romkinje teško do zaposlenja: diskriminacija i neobrazovanost najveći problemi
Iako u punoj životnoj snazi, mladi ljudi u Srbiji ipak imaju status teže zapošljivih lica. Posebno su ugroženi oni koji spadaju u takozvanu NEET grupu – mladi koji nisu ni u obrazovnom sistemu, niti u radnom odnosu, niti na plaćenoj praksi. Dvoje mladih iz ove kategorije iz sela Jabuka govorili su o svojoj situaciji
Stopa nezaposlenosti mladih od 15 do 29 godina iz kategorije opisane u podnaslovu, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u četvrtom kvartalu 2019. godine bila je 19,3 odsto. Podaci pokazuju da se na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje – Filijala Pančevo, koja pokriva Grad Pančevo, i opštine Kovin, Kovačica, Alibunar i Opovo, trenutno nalaze 2.622 osobe do 30 godina. Do posla još teže dolaze mladi Romi i Romkinje, kojih je evidenciji ipak samo 125, a posebno su ugroženi oni koji žive na selu.
Da mladi Romi i Romkinje ne mogu lako da se zaposle, potvrđuje za naš sajt Danica Jovanović, koordinatorka Ženske romske mreže Banat. Kao razlog tome navodi visok stepen diskriminacije i rasizma, kao i neobrazovanost.
– Često se dešava da kada poslodavac vidi ili čuje prezime te osobe, kaže da je konkurs zatvoren, ili kada vidi da je po boji kože romske nacionalnosti. I obrazovani Romi i Romkinje u jako malom broju dolaze do posla. Poslodavci odbijaju da ih zaposle, ali nikada ne govore razlog – priča Danica Jovanović.
Ona dodaje da u velikim preduzećima nije moguće videti Rome i Romkinje kako rade na administrativnim poslovima, te da najčešće obavljaju poslove čišćenja i higijene, prikupljanja sekundarnih sirovina i rade u fabrikama kablova. Onima koji ostaju na selu je još teže, i uglavnom se bave se porodičnim poslovima i poljoprivredom.
– U malim seoskim sredinama teško je biti Romkinja i prodavati poljoprivredne proizvode iz svoje zajednice. Od Roma retko ko želi da kupi hranu. Tokom proleća i jeseni mnoge žene i devojke odlaze u nadničenje, a zatim štede kako bi prikupile novac za ogrev za zimu – navodi naša sagovornica.
Diskriminacija zbog…
Fotografija dana
Kad se zemlja uznemiri - Monika Kutri
PST ISTRAŽITELJI
Loading ...
DOniraj sajt „Autonomija” i VOICE
