Fatve su, kažu, kao dijamanti, traju večno. Duga ruka fatve sustigla je Salmana Ruždija posle 33 godine na festivalu umetnosti u Njujorku, gde je renomirani pisac izboden nožem i nalazi se u teškom stanju.
Otkako je iranski ajatolah Homeini izdao fatvu (smrtna presuda) protiv Salmana Ruždija 14. februara 1989. godine, devet dana nakon objavljivanja njegovog romana Satanski stihovi, pisac se veoma retko pojavljivao u javnosti.
Romanopisac je optužen za bogohuljenje, zajedno sa svima koji su doprineli objavljivanju i distribuciji knjige. Japanski prevodilac dela Hitoši Igaraši izboden je na smrt 1991. Na meti su bili i italijanski prevodilac Etore Kapriolo i norveški izdavač Vilijam Nigard, koji su preživeli napade sa teškim povredama.
Satanski stihovi nisu istorijska knjiga ili biografija proroka Muhameda. To je bogat i složen književni roman koji je ironičan, fantastičan i satiričan. Knjiga ne cilja direktno na islam ili njegovog proroka. Oni delovi koji su izazvali najveće kontroverze sadržani su u snovima ili noćnim morama lika romana koji ima psihoze. Njegova knjiga je o otuđenju i krizi identiteta.
Jedna od ključnih tema kojima se bavi roman jeste Ruždijevo istraživanje iskustava imigranata u Engleskoj. Ključna nit Satanskih stihova je neuspešna asimilacija jednog od glavnih junaka romana u englesku kulturu.
Paradoksalno, upravo zajednica kojoj se Ruždi posvetio u romanu, bila je ta koja je na kraju bila najviše uvređena njegovim pisanjem.
Živeti sa stalnom pretnjom smrću
Još uvek postoji nagrada od oko četiri miliona dolara za…
Otvoreni poziv
„Mrak nastaje kada zatvorimo oči”, glasi moj aforizam.
Odnosi se na sve sfere života, od zlostavljanja žena, preko politike, pa do korupcije. Zatvaramo oči, ignorišemo, dozvoljavamo da kršenje zakona i ljudskih prava prođu nekažnjeno, relativizujemo i krivimo žrtve. Zato je i mrak sve gušći.
Na razmišljanje me je naveo slučaj koji je odjeknuo Srbijom, kada je dostavljač jedne kompanije prekršio Zakon o zaštiti podataka o ličnosti i pravila poslovnog ugovora, te iskoristivši zaštićene podatke, poslao klijentkinji poruku lične sadržine.
Zaposleni je uradio nešto protivzakonito, zbog toga je sankcionisan i priča bi tu trebalo da se završi. Ali nije i ovde leži glavni problem. Ono što uznemirava jesu mizogini komentari i hajka koja se digla protiv žene koja ga je prijavila, jer bolje da je ćutala.
Da smo normalna i uređena država čiji su stanovnici edukovani po pitanju zakona i osnovnih ljudskih prava, ne bismo se ni raspravljali o činjenici da li je žena trebalo da ga prijavi ili ne. Međutim, živimo u Srbiji. Znate da je baš loše kada odraslim osobama morate da objašnjavate da su lična sloboda, sigurnost i dostojanstvo osnovna ljudska prava koja niko ne sme da ugrozi.
Prvo, žena svoj broj telefona nije dala privatno dostavljaču, već kompaniji u kojoj je zaposlen.
Drugo, po poslovnom ugovoru, zaposlenima je zabranjeno da te podatke koriste na način na koji ih je on iskoristio. Dostavljač je prekršio Zakon o…
Fotografija dana
Budimpešta - Adrijana Vamoš
