Pančevka Dušanka Abramović spojila je muziku, sviranje, trčanje, vizuelno izražavanje i istraživanje i u svojoj laboratoriji stvorila nenametljivi kreativni eksperiment. Njeno ime krije se iza Maštarijuma, zajednice koja je tu da inspiriše i ohrabri druge da stvaraju i da žive ispunjeniji i kvalitetniji život

Radoznalost. Želja za promenom. Konstantno istraživanje sebe i sveta oko sebe, kao i isprobavanje novih stvari spadaju u najveće pokretače Dušanke Duše Abramović.

Ona je muzičarka, profesorka flaute, kreativna istraživačica i osnivačica Maštarijuma.

Nakon završene Srednje muzičke škole „Josip Slavenski” u Beogradu, obrazovanje je nastavila na Muzičkoj akademiji u Istočnom Sarajevu, gde je diplomirala i magistrirala flautu. Nedugo zatim, 2008. godine, nakratko se otisnula u Sjedinjene Američke Države. Bavila se mjuzik biznisom na Muzičkom institutu u Los Anđelesu i svime onim što se dešava iza bine, svime onim što ju je dugo privlačilo.

– Reč je programu koji bismo mi nazvali škola o muzičkoj industriji, što je ovde u povoju, a i sama muzička industrija je kod nas na vrlo čudnom nivou. Interesantno mi je bilo što je kod njih sve organizovano – tačno se zna ko, šta i kako radi. U zlatno doba muzičke industrije, osamdesetih i devedesetih godina, to je bila ozbiljna mašina sa proizvodnjom muzičkih nosača zvuka. Sa dolaskom interneta sve se promenilo na dobro ili loše, zavisi kako ko posmatra. Po povratku iz Los Anđelesa, pokušala sam ono što sam naučila da sprovedem ovde, ali nisam u tome uspela. Međutim, verujem da je znanje koje imam umnogome uticalo na to kako se ophodim prema sebi, muzici, prema svemu što sada radim. Taj program mi je otvorio nove poglede na poslovanje, poznavanje marketinga i korišćenja interneta u te svrhe. Prva lekcija bila je da ništa nije lično i da je sve samo biznis – prisećala se Duša Abramović važnog životnog iskustva u Americi.

Iako sebe nije nikada smatrala kreativnom osobom, potraga za njenim velikim zašto dovela ju je do toga…

Otvoreni poziv

Radio Karantin
Napisao/la:
Objavljeno u Otvoreni poziv 07.04.2021.

Balkanske zemlje ne mogu da priušte mere koje je sproveo Izrael

Izrael je zemlja koja je ubedljivo najdalje otišla sa vakcinacijom protiv korona virusa – tamo je do kraja marta nešto preko 60% stanovnika primilo prvu dozu vakcine, dok je oko 55% Izraelaca već revakcinisano. Kako izgleda ovaj uspeh – kao i cela ova pandemijska godina – iz perspektive nekoga ko živi u toj zemlji? Ana Parabucki je naučni saradnik na institutu Vajsman u Tel Avivu i za Radio Karantin govori o svojim iskustvima života tokom pandemije u Izraelu

Šta je tajna izraelskog uspeha i zašto druge zemlje taj recept ne mogu da primene? Jedan element su lične veze. Nemački mediji pisali su kako je izraelski premijer Benjamin Netanjahu blizak prvom čoveku Fajzera Albertu Burli, koga naziva ličnim prijateljem i velikim prijateljem Izraela. Burla je, po rečima izraelskog premijera, ponosan na svoje jevrejsko-grčko poreklo. Drugi, mnogo važniji razlog je sporazum koji je Izrael sklopio sa Fajzerom kako bi se videlo u kom trenutku kompletna populacija neke zemlje ili teritorije stiče kolektivni imunitet. Izrael se obavezao da će Fajzeru dostaviti anonimizirane epidemiološke podatke o svojim stanovnicima, dok će za uzvrat Fajzer Izraelu obezbediti dovoljan broj doza za masovnu vakcinaciju. Prema pisanju Britanskog medicinskog žurnala, Izrael nije bio jedini kandidat za ovakav sporazum, ali je bio najtraktivniji jer je mala zemlja, sa relativno malim brojem stanovnika – nešto preko devet miliona – detaljnim zdravstvenim kartonima stanovnika koji se lako prilagođavaju potrebama naučnih istraživanja, i fleksibilnim zakonima o zaštiti privatnosti i zaštiti zdravstvenih podataka. U izraelskoj javnosti, piše dalje Žurnal, nije bilo većeg otpora sporazumu zato što je najveći deo njegovog teksta objavljen u cilju transparentnosti. Osim toga, navodi britanski časopis, u Izraelu je vođena aktivna i detaljna kampanja promocije vakcina u kojoj su učestvovali političari, verske vođe i poznate ličnosti. Istovremeno, Izrael se našao na meti međunarodnih kritika zbog odluke da ne vakciniše palestinsko stanovništvo na okupiranim teritorijama. Do sada su izraelske vlasti preuzele na sebe da vakcinišu samo one Palestince – njih oko 100 hiljada – koji rade u Izraelu ili u jevrejskim naseljima na okupiranim teritorijama.

Ana Parabucki kaže za Radio Karantin da su u njenom okruženju svi vakcinisani, posebno na poslu, osim onih koji iz nekog medicinskog razloga nisu mogli da se vakcinišu.

„Na Vajsman institutu radi više…

Pančevo.city
„Nas neće ubiti korona, već Južna zona“, „podaviće nas ko piliće“, „na Sodari ne može
Ivana Predić | 1 aprila, 2021
Pančevo.city
Ja sam Balkan boj i ne moram da smrdim na znoj. Mogu biti obrazovan, uspešan,
Mima Gavrilov | 25 marta, 2021
Pančevo.city
Dani u Srbiji postaju sve duži, ali to nije samo zbog proleća. Svaki dan zaliči
Aleksandra Bosnić Đurić | 26 marta, 2021
Pančevo.city
Tročlano veće Apelacionog suda u Beogradu ukinulo je presudu Višeg suda u Smederevu u korist
Slobodan Dukić | 24 marta, 2021

Rašamon

Fotografija dana

10.4.2021. Hedonističko širenje po Parku...