Osnivačka skupština Kluba ljubitelja železnice održana je 9. aprila 1990. godine i ubrzo nakon toga Klub je i zvanično bio registrovan. Prva akcija koju je Klub izveo bila je pružanje pomoći u restauraciji vagona i lokomotiva u odelenju uzanog koloseka Železničkog muzeja u Požegi, koji je otvaranje istog meseca. Ubrzo zatim počela je intenzivna saradnja i sa Železničkim transportnim preduzećem „Beograd” i Saobraćajnim institutom CIP, koji su Klubu pomogli da se afirmiše. Dve godine nakon osnivanja železnica je Klubu ustupila prostoriju putničke čekaonice u zgradi stare železničke stanice Pančevo na Tamišu, koja je nakon uređenja postala mesto okupljanja članova i prostor za izlaganje železničkih fotografija, eksponata, maketa i minijaturnih kompozicija. Usledile su mnoge aktivnosti koje je klub organizovao ne samo u Pančevu, već i Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Nišu i većim gradovima širom Srbije kroz koje je saobraćala železnica.
Tokom 1994. godine počinje intenzivna saradnja sa Službom za reklamu i propagandu ŽTP-a Beograd. Te godine saobraćajem svečanog voza od Beograda do Niša obeležen je jubilej 110 godina srpskih železnica, a članovi Kluba su tom prilikom priredili izložbu fotografija. Iste godine na jesen priređena je velika izložba u Narodnom muzeju u Pančevu koja je bila posvećena jubileju 100 godina pančevačke železnice. Godinu dana kasnije predsednik Kluba Josip Veber bio je imenovan za konsultanta u timu za formiranje muzejskog voza „Romantika” ŽTP-a Beograd, koji je na prvo putovanje krenuo već juna 1996. do Sremskih Karlovaca. Iste godine počinje kampanja članova Kluba da se na platou stare…
Otvoreni poziv
Jana Baćević: Naučnici savetuju, odluke donose političari
Sociološkinja sa Univerziteta u Kembridžu Jana Baćević govorila je za Radio Karantin podkast o mogućim promenama društva usled pandemije korona virusa, kao i o odnosima struke i političara u krizama. Ona se nada pozitivnim promenama, ali i izražava bojazan da će neoliberalne ideje sada napraviti samo zaokret ka autoritarnom neoliberalizmu, jer politika ima interes da izbegne troškove suštinske reorganizacije društva
Govoreći za Radio Karantin podkast o odnosima političara prema nauci i naučnicima, posebno u kontekstu situacije u Velikoj Britaniji, ali i u Srbiji, Jana Baćević kaže da „iako naučnici savetuju, političari zapravo donose odluke, te zbog toga politika mora i da snosi odgovornost”. Ona upozorava da kada se odgovornost određenih politika pripisuje nauci to nikada nije ceo odgovor i da treba imati na umu da su za političare ključne dve stvari: poverenje javnog mnjenja i da se što manja odgovornost pripiše političarima.
„Struka bi mogla da se proglasi krivcem samo ako je ona dala veoma pogrešnu procenu za nešto što se moglo znati, poput Černobila, ali čak i tada se pokazalo da je reč o podeljenoj odgovornosti, jer je struka napravila propust upravo zbog političkog pritiska”, napominje sociološkinja Baćević i dodaje da u slučaju pandemije korona virusa to svakako ne može biti odgovornost nauke i naučnika.
Komentarišući odnos političara i država prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO) ona ističe da je važno imati na umu prehodna iskustva iz 2009. godine sa svinjskim gripom kada je SZO proglasila epidemiju, kao i 2016. kada se desio zika virus, a SZO nije proglasila epidemiju, zbog čega su bile pokrenute istrage o opravdanostima reagovanja SZO.
„Kada SZO upozori na pandemiju države moraju da nabave zaštitnu opremu, ili vakcine, ili preparate za sprečavanje širenja zaraze, i tada su mnoge države, prvenstveno EU, potrošile mnogo novca a pandemija se nije dogodila. Kada tražimo odgovor, treba pre svega da gledamo u države koje manje…
Fotografija dana
Revija frizura 24. maja 1970. g.
PST Istražitelji
Loading ...
DOniraj sajt „Autonomija” i VOICE
