Glavna zgrada nekadašnje „Apoteke Pančevo”, u kojoj se nalazila i moderna galenska laboratorija, danas je zapuštena, gotovo deset godina nakon što je u njoj zaustavljen rad. Najnoviji podaci iz registra prinudne naplate Narodne banke Srbije pokazuju da je račun „Apoteke Pančevo u likvidaciji” i dalje je blokiran za ogromnih 364.304.500,55 dinara.
Apoteka Pančevo je bila privredni i zdravstveni gigant južnog Banata. Na svom vrhuncu, ova ustanova je upravljala širokom mrežom apoteka na najatraktivnijim lokacijama u gradu i okolnim selima. Ono što ju je činilo posebno vrednom bila je moderna galenska laboratorija, u kojoj su farmaceuti samostalno proizvodili lekove, meleme i kozmetičke preparate po najvišim standardima. Imala je tradiciju, apsolutno poverenje pacijenata i stabilan profit.
Međutim, mehanizam uništenja pokrenut je pre 14 godina, kroz pravljenje dugova prema dobavljačima, nepotrebna zapošljavanja, avansna plaćanja i ekonomski štetne ugovore. Rafovi su ostavljani prazni, a pacijenti su, nemajući izbora preusmeravani u privatne apotekarske lance. Kada je sistem doveden do tačke pucanja, farmaceuti su radili bez grejanja i struje, bez plata i doprinosa, da bi na kraju bili prinuđeni da uzmu socijalni program i napuste ustanovu.
Ukupan dug apoteke u likvidaciji narastao je na astronomskih 863 miliona dinara. Da bi se izbegle blokade i izvršenja, Grad Pančevo je iz zajedničke kase poreskih obveznika, kroz različite faze i reprograme, platio deo duga, dok je deo kamate otpisan. Prema podacima oz budžeta Grada Pančeva za 2026. godinu, u 2025. godini je isplaćeno 82 odsto duga, u 2026. planirano je 92 odsto, i 2027. godine 100 odsto.
Najveći zatečeni dugovi ove ustanove odnose se na dobavljače i domaće veledrogerije koje su je snabdevale lekovima pre bankrota. Najznačajniji poverioci uključuju kompaniju Phoenix Pharma sa dugom koji je prelazio 514 miliona dinara sa kamatama, dok se ostatak potraživanja odnosi na manje dobavljače, zatezne kamate i troškove izvršitelja.
Pravni i finansijski epilog ove operacije u Pančevu je poražavajući. Bivša direktorka Branka Milojević, protiv koje je postupak pokrenut još 2015. godine za štetu od preko 108 miliona dinara, pravosnažno je oslobođena pred Apelacionim sudom u Beogradu 2023. godine.
Tokom deset godina Više javno tužilaštvo u Pančevu je u više navrata podizalo optužnicu protiv Branke Milojević, zbog produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja, a koja je bila predmet preispitivanja pred Višim sudom u Pančevu. Do početka septembra, kada nam je stigla ova informacija, nijedna od podignutih optužnica nije pravnosnažno potvrđena od strane Višeg suda, pri čemu je poslednja od podignutih optužnica Višeg javnog tužilaštva u Pančevu, 5. septembra, vraćena javnom tužiocu na dopunu istrage.
Jedna od optužnica odnosila se na direktorku Branku Milojević, ali i na njene pomoćnike. Kako smo…
Otvoreni poziv
Požar u Deliblatskoj peščari: Zapušteni putevi, 16 dana ćutanja i zakon koji zgarišta pretvara u gradilišta
Vatrena stihija zahvatila je preko 13.000 hektara jedinstvenog rezervata u godini kada je čišćenje odbrambenih pruga palo na minimum od svega 624 kilometra
Dok se u javnosti nedeljama manipulisalo podacima o razmerama katastrofe u Specijalnom rezervatu prirode „Deliblatska peščara”, zvanični podaci Evropske unije otkrivaju da nije izgorelo nekoliko hektara, kako se u početku tvrdilo, već je uništena čak trećina ukupne površine Peščare. Podaci satelitskog programa Evropske unije „Kopernikus” potvrđuju da je zaključno sa 26. avgustom vatrena stihija zahvatila oko 13.920 hektara.
Ipak, procene upravljača specijalog rezervata JP „Vojvodinašume”, jeste da je izgorelo između 4.400 i 5.000 hektara visoke, obrasle šume, dok je otisak požara (gde je vatra prošla), zahvatila trećinu peščare, što je preko 10.000 hektara.
„Ne može se reći da je spaljeno toliko. To je samo gde je požar prošao. Na terenu nije sve izgorelo. Napominjem da MUP još nije proglasio požar ugašenim. Kada se to desi, vrlo precizno ćemo snimiti svaki centimetar našim letelicama, georeferencirati podatke, i uraditi mapiranje po staništima i prostoru. Osim iz vazduha, radićemo i terestričko snimanje (sa zemlje). Tada ćemo znati šta je izgorelo, a šta ne i tada ćemo monitoringom šumarske i biološke struke imati razmere štete”, objašnjava za naš portal dr Marko Marinković, izvršni direktor za šumarstvo, ekologiju i razvoj u JP „Vojvodinašume”.
On dodaje da su požarom zahvaćeni delovi peščare svih stepena zaštite (procene da je zahvaćeno 25% površine koja je u 1. stepenu zaštite), što znači da su izgoreli delovi zaštićenih i retkih staništa kao i ugrožene i zaštićene vrste flore i faune…
Fotografija dana
DONIRAJ LOKALNOJ FONDACIJI PANČEVO
Štampa ri ja – Dejan Gaćeša
PARTNERSKI MEDIJI
PST JE ČLAN ANEM-A
PST PODRŽAVAJU
PST PRIHVATA NADLEŽNOST
