Tribina „Zašto kažeš ljubav, a misliš na rat” – o našoj stvarnosti, istoriji i činjenici da ćutnja, neznanje i mržnja donose najviše štete našem društvu – održana je prošle nedelje u Sinhro habu
Noseći 15.02.2024.

Kakvu mi to istoriju učimo ili smo učili u osnovnim i srednjim školama? Kakva je uloga filma u ohrabrivanju desničarskih narativa i negovanju istorijskog revizionizma, i kako film može da „radi” u interesu javnosti?

Promišljajući našu stvarnost i kulturu nasilja, odgovore na ova pitanja dali su istoričarka Dubravka Stojanović, reditelji Ognjen Glavonić i Srdan Golubović, kao i moderatorka programa Tamara Marković 14. februara u Sinhro habu u Pančevu. Javni razgovor „Zašto kažeš ljubav, a misliš na rat”, koji je organizovalo Udruženje KROKODIL, pripada seriji istoimenih razgovora u okviru kojih javne ličnosti pričaju o  mnogobrojnim vidovima nasilja u našem društvu i  skrivenim uticajima koji dovode do raznovrsnih oblika agresije.

I ovaj razgovor u Pančevu, kome su većim delom i aktivno prisustvovali učenici i profesori Gimnazije „Uroš Predić”, oslanjao se na istraživanje koje je kroz različite forme pokušalo da detektuje kako percipiramo nasilje i primećujemo li njegov porast. U fokusu studije našli su se stavovi građanstva o važnim društvenim problemima, agresija u društvu i njen porast, ali i mrziteljski  grafiti, murali i stensili kojih je sve više.

Šta je stvarna istorija

– Ono što nas zapljuskuje svakodnevno – od gradskih zidova preko filmova i televizijskih serija, preko javnog govora o istoriji i, nažalost, škola – jeste javna interpretacija prošlosti koja skoro da nema nikakve veze s rezultatima istorijske nauke. S različitih strana primamo neka saznanja o prošlosti, i to vrlo raznolika i suprotna – rekla je Dubravka Stojanović.

Više od 30 godina naša poznata istoričarka bavi se analizom udžbenika iz istorije iliti „knjigama o prošlosti s pečatom države”, ulazeći u srž problema izvora nasilja u društvu i pitanje šta se ovde plasira kao dominantna istina. Zapravo, bavi…

Otvoreni poziv

Napisao/la:
Objavljeno u Na 78 obrtaja 18.02.2024.

Kako je nastalo naselje Misa

U Pančevu je pre 40 godina bio primetan trend ubrzana stanogradnje, kako u tada već postojećim naseljima, tako i na sasvim novoj lokaciji. Kakvu su ulogu u formiranju Mise imale fabriuke južne zone, pogotovo HIP-ova Stambena zadruga

Sedamdesete i osamdesete godine prošlog veka ostaće upamćene kao period intenzivnog razvoja opštine Pančevo, naročito grada kao opštinskog sedišta. Ovde je u tom periodu stvoren najrazvijeniji privredni (pre svega industrijski) centar u Vojvodini. To je, naravno, bilo praćeno naglim porastom broja zaposlenih i značajnim prilivom kadrova sa strane. Visok stepen zaposlenosti potvrđuje gotovo neverovatan podatak da je tada svaki treći stanovnik opštine Pančevo bio u radnom odnosu. Zapošljavani su mladi ljudi, uglavnom sa nerešenim stambenim pitanjem, pa je valjalo zadovoljavati ove njihove osnovne životne potrebe.

Privredne organizacije su uspešno poslovale, pa su izdvajale veliki obim sredstava za stambenu izgradnju. U prvo vreme uglavnom se ulagalo u kupovinu stanova. Stanovi su bili u društvenom vlasništvu i dodeljivani na korišćenje radnicima, sa garantovanimi stanarskim pravom, uz obavezu da na radu provedu najmanje deset godina. (Ako bi raskinuli radni odnos pre tog roka, bili bi dužni da se isele iz stana i stave ga na raspolaganje organizaciji koju napuštaju). Prioritete za dodelu stanova utvrđivale su stambene komisije tih organizacija po kriterijumima utvrđenim njihovim pravilnikom o zadovoljavanju stambenih potreba. Pančevačko građevinsko preduzeće „Konstruktor”, koje je u to vreme zapošljavalo preko 1.600 radnika, imalo je pune ruke posla. Godišnje se gradilo mnogo stanova, pa su za izvođenje građevinskih radova angažovane i druge firme, pre svega beogradsko preduzeće „Rad”. Vrlo brzo nikla su velika stambena naselja Sodara, Tesla, Kotež 1, Kotež 2 i Strelište. Ambicioznim opštinskim planom bilo je predviđeno…

Kad je stiglo naređenje da umesto raonika i plugova kuje mačeve, kovač je iskovao jedan
Dušan Genc | februar 23rd, 2024
„Grobari” su navijači Partizana. Nadimak su dobili po ulici Humskoj u kojoj se nalazi stadion
Siniša Janković | februar 20th, 2024
Drama prva: Paljenje automobila građanina Bojana Šalipura Sreda. Trinaesti februar. Godina ova. Rano jutro. Sakriven
Slobodan Dukić | februar 20th, 2024
Prvi deo teksta možete pročitati ovde Drugi deo teksta možete pročitati ovde Treći deo teksta
Mario Gaborović | februar 17th, 2024

Rašamon

Fotografija dana

27.02.2024. Ma ne, nije

PAB KVIZ POVODOM 8. MARTA

RAD NAŠEG SAJTA PODRŽAVA