Repetitor su Ana Marija Cupin, Milena Milutinović i Boris Vlastelica. Iza sebe imaju tri albuma, direktne poruke, mladalačku, buntovničku energiju i stav. I koncert u Pančevu

Povodom njihovog zajedničkog gostovanja sa dva mlada beogradska rok benda, Klotljudima i Vizeljom, u „Apolu” prošle subote, reporterka sajta Pančevo Si Ti je razgovarala sa Borisom Vlastelicom, frontmenom, gitaristom i pevačem Repetitora.

PST: Interesantna činjenica u vezi sa Repetitorom jeste da ste od 2005. na sceni u nepromenjenom sastavu . Može se reći da je to redak fenomen. Kako uspevate u tome?

Vlastelica: Da, od kraja 2005. smo na sceni, a 2006. smo dali sebi ime. Pa meni je isto interesantno kako smo ostali na okupu, posebno što smo svo troje impulsivne i emotivne ličnosti. U početku je tu bilo dosta trvenja, jer dok se članovi benda upoznaju tokom prvih nekoliko godina, imaš želju da promeniš neke osobine koje ti se ne sviđaju kod drugih. Tu je onda dolazilo do puno nekih trzavica, ali nikada one nisu ugrožavale bend. Ana Marija i ja smo bili zajedno jako dugo, a sa Milenom sam sedeo u srednjoj školi, tako da je tu postojala neka neraskidiva bliskost u smislu da čak i kada je bilo loše među nama, nikada nije bend dovođen u pitanje, jer mi smo učili zajedno da sviramo. Nekako mislim da je to ključ svega i teško mi je da sebe zamislim da sviram sa nekim drugim.

PST: Koliko ste se žanrovski bend pomerio od prvog albuma „Sve što vidim je prvi put” do poslednjeg „Gde ćeš”?

Vlastelica: Primećujemo razliku, ne možda toliko kao ljudi koji se bave kritikom, ali ipak primećujemo. Više stonera, a manje new wave-a – eto kako bih ja to objasnio. A i možda je čak svakim narednim albumom išlo sve tvrđe u nekom smislu, ali način na koji pravimo muziku, pristup i formula su isti.

PST: Ko su ti bili muzički idoli u periodu nastanka benda i koliko su uticali na vaš zvuk ?

Vlastelica: Nismo imali idole u tom smislu, imali smo ljude koje smo voleli više od drugih muzičara. Meni su to bili Ramones, pre svega, i Stooges , ta neka cela Detroit rokenrol škola. Od  domaćih stvari, recimo mnogo sam voleo Haustor. On…

Otvoreni poziv

Napisao/la:
Objavljeno u Otvoreni poziv 16.10.2017.

Privatizacija školstva između redova

Šta čeka javne službenike i prosvetare, sudeći po novim zakonima?

Svetski dan dostojanstvenog rada u Srbiji 7. oktobra obeležili su protesti prosvetara, vojnog i policijskog sindikata, sindikata zdravstva, studentskih pokreta i građanskih inicijativa kao što je „Ne davimo Beograd”. Povod za ovaj skup ispred Vlade Srbije je neobičan pritisak vlasti da što pre progura novi Zakon o zaposlenima u javnim službama kao i na brzinu doneti novi zakoni o obrazovanju (Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Zakon o visokom obrazovanju).

O tome šta je sporno u ovim zakonima i kakve će biti njihove posledice razgovarali smo sa profesorom Nikolom Ćebićem, profesorkom Oliverom Glumac Fazlovski, i sa potpredsednikom Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Vojvodine Dušanom Kokotom. Oni upozoravaju da su ovi zakoni besmisleni, loši, protivustavni i diskriminišući, da u sadejstvu uništavaju obrazovni sistem, i da praktično za zaposlene u javnim službama tiho ukidaju Zakon o radu i prava koja on garantuje.

Prema rečima profesora Ćebića, ono što ove proteste razlikuje od prethodnih je činjenica da ovoga puta ekonomski status prosvetnih radnika nije u prvom planu, jer je problem mnogo veći i opasniji od tog:

Ovi zakoni su sporni na mnogo nivoa, a konkretno kada je reč o zakonima o prosveti i obrazovanju, tragična činjenica je da se nijedan zakon do sad, pa ni ovaj, ne bavi kvalitetom obrazovanja, već stvarima organizacione prirode, menjajući pritom nešto što je funkcionisalo. Takođe, činjenica da će po novom zakonu ministar prosvete imenovati direktore škola je alarmantna. Vlast u rukama jednog čoveka nikada nije dobro donela, a uzimajući u obzir da su njemu data i određena diskreciona prava, eto prostora za ogromne zloupotrebe, bez ikakvog mehanizma kontrole, što je nedopustivo. Moj je utisak da vlast doživljava prosvetu kao potencijalnog oponenta, budući da je to nemala brojka od 100.000 zaposlenih u školstvu koji su misleći i relativno organizovani ljudi. Ovim nametanjem direktora, vlast izgleda želi da disciplinuje prosvetare, iako je u tome delom već uspela – čak 15 odsto prosvetnih radnika radi godinama na…

Rašamon

Fotografija dana

18.10.2017. Miholjsko leto može da posluži i za kupanje. - Foto: Dejan Žarkov

Atlas pančevačkih nebuloza

26. januar 2012. Ko je odgovoran za bačenih 2,5 miliona evra za sportsku halu u Bagremaru? Niko…