Burna događanja koja prate najavljene Ustavne promene u oblasti pravosuđa u toku su već nekoliko meseci, ali iako je u pitanju izmena najvažnijeg i najvišeg pravnog akta države Srbije, ova tema je medijski veoma slabo propraćena. Ove ustavne izmene se sprovode radi usklađivanja sa standardima Evropske unije o nezavisnosti sudstva, koja je kao sporno označila politički uticaj na imenovanja u pravosuđu. Da bi se to promenilo, neophodna je promena Ustava u delu koji se odnosi na ovu oblast.
Nakon više javnih rasprava održanih tokom 2017. godine, Ministarstvo pravde je u januaru ove godine objavilo Radni tekst ustavnih amandmana, koji je izazvao oštro protivljenje praktično svih relevantnih strukovnih tela i udruženja – Apelacionog suda, Visokog saveta sudstva, Vrhovnog kasacionog suda, Nacionalnog konventa, Državnog veća tužilaca kao i brojnih organizacija civilnog društva. Svi oni gotovo jednoglasno traže da se ovi amandmani povuku, jer, kako se navodi u saopštenju Visokog saveta sudstva, Ministarstvo pravde predloženim rešenjima pokazuje tendenciju da umanji postojeći nivo garancija nezavisnosti i samostalnosti sudova i tužilaštava.
Konačnu verziju Nacrta ovih ustavnih izmena Ministarstvo pravde je objavilo 13. aprila, i ona je ovih dana poslata Venecijanskoj komisiji. Njeni predstavnici će dati mišljenje do juna, a ukoliko ono bude pozitivno, one će biti upućene u Narodnu skupštinu na usvajanje. O izmenama u ovoj konačnoj verziji Nacrta stručna javnost kaže da su kozmetičke prirode, i da Ministarstvo nije usvojilo ključne kritike struke.
O kakvim značajnim ustavnim promenama je reč, zašto su one potrebne i zbog čega je ova priča medijski skrajnuta ispod brojnih svakodnevnih afera, za naš sajt govori Miodrag Majić, sudija Apelacionog suda u Beogradu.
PANČEVO SI TI: Jedan ste od istaknutih kritičara objavljenog Nacrta izmena Ustava. Šta je sporno u ovim amandmanima, na koji način bi oni mogli da menjaju postojeće stanje u pravosuđu, i kako komentarišete njegovu najnoviju verziju?
MIODRAG MAJIĆ: Nekoliko je interesantnih stvari kada…
Otvoreni poziv
Još pet notornih laži o mom radu u „Kovinskom komunalcu”
U nastavku reagovanja na tekst „Kovinski komunalac otišao u... Honduras”, koji je objavljen na našem sajtu 26. marta 2018. godine, Dušan Milojkov opovrgava optužbe kojim ga terete, kako kaže, četrdeset klevetnika
Prvi deo reagovanja možete pročitati ovde.
7. KLEVETNICI NAVODE, I STAVLJAJU POD NAVODNIKE DA SAM GRAĐANIMA VIŠE PRIČAO O SVOJOJ TZV. „MISIJI” VOŽNJE BICIKLA, NAVODNO PO SVETU, NEGO ŠTO SAM OČITAVAO VODOMERE – NOTORNA LAŽ. O tome mogu reći, da ko drugoga rado kalja, sam obično malo valja. Ta kleveta takođe nema osnova, jer sam za svoje sportske rezultate dobijao priznanja u znak promovisanja sporta, zdravog načina života i pronošenja imena Srbije širom Evrope. Kao dokument tom navodu svi koji ne veruju neka pogledaju moj sajt dusanmilojkov.in.rs ili Facebook stranicu. Što se tiče te klevete, da sam više govorio strankama o putovanjima biciklom, nego što sam očitavao vodomere izjavljujem da je i to notorna laž, i da mogu sakupiti hiljade potpisa koji potvrđuju da nikom nisam ni reč rekao ukoliko me nije pitao. Inače, inkasantima se konstantno preti prijavama kritikama da ništa ne rade i da to što rade ne rade dobro. Jedva se čeka bilo koji razlog za kaznu, tako da se posao obavlja pod svakodnevnom presijom. Svaki inkasant mora da očita svoj reon za skraćeno vreme, da bi što pre, mimo Aneksa ugovora o radu usmenim putem bio prebačen u građevinsku operativu.
8. KLEVETNICI U PETICIJI NAVODE KAKO SU SE GRAĐANI SVAKODNEVNO ŽALILI NA NEOČITANE VODOMERE I NEPODELJENE RAČUNE – NOTORNA LAŽ.
1. Po pitanju žalbi građana ima mesta za diskusiju, ali samo u smeru komentara da su mnoge kuće prazne ili su vlasnici na poslu, zbog čega se ostavljaju obaveštenja da će inkasant doći sledećeg dana. Često se dešava da građani ne uzimaju za obavezu da budu u navedeno vreme kod kuće, niti da sami jave stanje, pa kada ih inkasant nađe kod kuće, mora da…
Fotografija dana
Mostarski grafiti - Meho Mahmutović
Ana Ćurčin – Beneath my lungs
