Enterijeri i eksterijeri Pančeva poslužili su za snimanje spotova mnogim pevači(ca)ma lakih nota, narodnjacima i kantautorima nekog derivata pop-muzike (o čemu je sajt Pančevo Si Ti već pisao, pogledajte ovde), uključujući i tog puta nespomenutog Dragana Radojčića Džaju, čiji je ultimativni uradak „Kockar”, u međuvremenu, iz nepoznatih razloga, nestao sa Youtube-a. Ambijent i atmosfera našeg grada privukli su i mnoge zabavnjake iz drugih sredina da baš ovde načine video klipove kojima će ilustrovati svoju muziku. Pojam zabavnjaci treba shvatiti vrlo uslovno, jer su Pančevo kao kulisu koristili mnogi ljuti rokeri i pripadnici podžanrova. Ovaj tekst se neće baviti spotovima pančevačkih umetnika i bendova koji su u novije vreme, dakle u nekoliko poslednjih godina, postavljali filmsku opremu i palili rasvetu da bi filmovali kompozicije, jer je tog materijala zaista mnogo a fenomen zaslužuje daleko obimniju analizu od jednog novinskog inventara. Skoro svi spotovi Iskaza i Svedoka, uključujući i one feat., snimani su na ulicama Pančeva, na Tamiškom keju, u Izabinskom prostoru, Dvorani „Apolo”, u nedovršenoj sportskoj hali u Bagremaru… Bend Trigger je spotove za kompozicije smestio u hotel „Sloboda” i Muzej, El Buzz je „Na, na, na” snimio u staroj „Elektirici”, a Mladi Džek je s kamerom hodio Gimnazijskim trgom i unutar jedne kuće na Kotežu 2. Cactus Jack je neke kavere snimio u Dvorani „Apolo”, članice benda Vibrator u rikverc pojačane Banetom Marganom su vozile fiću po Sodari, a same su „vožene” u Veberovom vagonu. Ekipi iz Kontrabande naročito su se svideli predeli oko Tamiša, od puta na nasipu kojim one u crno odevene cice šetaju dobermane, do scena snimljenih oko Crvenog magacina i u njemu. Sastavljanje ozbiljne liste snimaka zaslužuju i klub „Kupe” (tamo su, recimo, 2008. godine Cubismo i Šaban Bajramović izveli ultimativnu latino verziju „Đelem, đelem”) i Kulturni centar, u kome su snimljene desetine video radova ovog tipa.
Jedan od njih jeste spot benda Artan Lili za melodiju „Ako stanemo tu”. Beogradska noisepop četvorka je početkom decembra 2014. godine, na sceni Kulturnog centra otpevala i, uz pomoć plesača iz plesnog studija „Elektra”, otplesala ovu numeru, u koreografiji Ivane Mihajlović. Stvar nije mogla da prođe bez Pančevaca, pa se kao direktorka fotografije…
Otvoreni poziv
Nastavak liste građevinskih promašaja: „Panuka” i Zavod za javno zdravlje
Čime su Pančevci zaslužili da pored zgrade Magistrata, jednog od najsvetlijih bisera gradske arhitekture, punih 25 godina stoji nezavršeno gradilište? Još je veća nepoznanica kada će Zavod za javno zdravlje biti preseljen u novi objekat čiju izgradnju i adaptaciju pančevački zdravstveni osiguranici čekaju od 2008. godine
Početkom ratnih devedesetih srušena je kuća iz graničarskog doba koja je vekovima ponosno stajala s leve strane zgrade Narodnog muzeja u Pančevu. Krajem pedesetih desna komšinica Magistrata takođe je uklonjena kako bi na njenom mestu nikla siva višespratnica koja i dalje uporno kvari urbanistički koncept uspostavljen u ovom kvartu pre nekoliko stoleća. Razlozi zbog kojih je s jedne od malobrojnih preostalih graničarskih kuća 1992. skinuta oznaka spomenika kulture pod zaštitom države da bi potom njeni stanari bili iseljeni, a ona zauvek bila zbrisana s pančevačkog urbanog pejzaža, poznati su samo tadašnjem gradskom rukovodstvu i čelnicima javnih preduzeća koji su dozvolili da se to dogodi. Deluje kao da je jedva dočekano da se ova lepotica usled dugogodišnjeg nemara države nađe u oronulom stanju kako bi bila na brzaka porušena, a građevinsko zemljište na kome se nalazila dato u ruke sumnjivim neimarima.
Prethodnici današnjih pančevačkih foteljaša zamislili su da bi na tom mestu mogao da bude sagrađen ni manje ni više nego poslovno-stambeni kompleks s podzemnom garažom. Ovaj projekat poneo je naziv „Panuka”, tako da će, ako radovi ikada budu privedeni kraju a zdanje useljeno, ono slučajno postati imenjak našeg gradskog katamarana koji od maja ove godine u inat dušmanima plovucka Tamišom. Stambena zadruga „Ingrap stan” iz Beograda dobila je tako zadatak da u najstrožijem centru grada, u Gradskom parku kraj Magistrata, izgradi nezgrapni i za ceo ovaj kvart krajnje neprikladni objekat. Nevolje su nastale odmah po čišćenju terena nakon rušenja stare graničarske kuće. Na građevinskom placu na kome je trebalo da počnu radovi na izgradnji „Panuke” obavljena su arheološka istraživanja kojima je utvrđeno da se tu davno nalazio turski han. Uprkos tom značajnom naučnom otkriću bageri su nastavili da kopaju, a projekat nije stopiran. Možda je baš zbog tog pronalaska iz turskog doba kasnije upriličeno osveštavanje temelja „Panuke”, koje ipak, kao što vidimo, nije dalo velike rezultate imajući u vidu da natezanje s okončanjem radova traje četvrt veka.
S obzirom na to da čitav ovaj megalomanski građevinski poduhvat nije odobrio Republički zavod…
Fotografija dana
4. decembar 2012. g. Dr Dušan Malić u epizodi „Otkrivači tople vode”
Iz albuma stare Pančevke
