Debata, umetnost uveravanja kombinacijom diskusije, argumentacije i veštine uveravanja, ima svoje korene duboko u srcu zapadne civilizacije. Kroz svoju istoriju, debata se najbolje razvijala u demokratskoj klimi. Da bi postojao obrazložen argument, mora postojati saglasnost da nikome neće pasti glava zbog neslaganja

Grci su ti koji dobijaju zasluge za njen nastanak. Titulu „otac debate” nosi učitelj Protagoria iz Abdere (preko puta Tasosa) (oko 481-411. p.n.e.), jedan od najznačajnijih sofista, koji je predavao u Atini. Dve od njegovih najpoznatijih izjava su Čovek je merilo svih stvari: onih koje jesu da jesu, a onih koje nisu da nisu i Postoje dve strane svakog pitanja. To da je ljudima neophodno da traže znanje i postavljaju pitanja, bilo je u središtu Protagorine misli.

Protagora je voleo da provocira svoje učenike. Mnogi su bili oduševljeni njegovim stilom, a veliki učitelj je zaradio bogatstvo jer su učenici hrlili na njegove časove. Ali, nisu svi bili sretni. Možete li zamisliti atinskog oca koji se pita zašto je dao sve te drahme samo da bi završio sa sinom koji se svađa s njim za večerom? Na kraju su dobri građani Atine odlučili da postoje neke stvari, poput bogova, o kojima se ne može raspravljati. Javno su spalili Protagorina dela i rekli mu da se više nikada ne vraća u Atinu.

Kakva god da su osećanja imali prema Protagori, Grci su i dalje voleli da čuju dobre debate. To se praktikovalo u njihovim sudovima. Vešti govornici mogli su da privuku masu sveta na suđenje.

Možda najpopularniji grčki govornik tog vremena bio je Demosten (384-322 p.n.e.). Daleko od toga da je bio rođeni govornik, šuštao je u govoru i patio od problema s disanjem. Ovaj Atinjanin ih je savladao vežbajući svoje deklamacije sa kamenčićima u ustima. Demosten je naučio retoriku proučavajući govore prethodnih velikih govornika. Svoj prve govore u sudu je održao sa 20 godina, i u njima se borio da povrati nasledstvo od svojih staratelja u čemu je i…

Otvoreni poziv

Napisao/la:
Objavljeno u Otvoreni poziv 22.01.2022.

Kasno je za obaveznu vakcinaciju

Najveći broj pacijenata sa teškom kliničkom slikom je nevakcinisan – tvrde pulmolog Srđan Lukić u Sloveniji i anesteziolog Danijela Milovanović u Nemačkoj u razgovoru za podkast Radio Karantin

Pandemija korona virusa traje dve godine. Kroz mnogo toga smo prošli i mnogo toga smo naučili i mi obični građani i pre svega naučnici i lekari. Virus se razvija, širi i mutira, a mi ga jurimo da ga stignemo. Ali nikako da ga prestignemo. Ili smo možda sada došli do te tačke preokreta.

Trenutno u Evropi uglavnom imamo posla sa omikron sojem korona virusa. Znamo da je ovo soj koji sadrži veliki broj mutacija koje su već primećene u drugim sojevima širom sveta, znamo da je zarazniji od svojih prethodnika i da lakše zaobilazi postojeći imunitet od preležane bolesti. I ono što je možda najvažnije – znamo da veliki broj zaraženih ima blaže oblike bolesti i da je broj smrtnih slučajeva u odnosu na delta soj manji. Da li to znači da smo na početku jedne nove, drugačije faze života sa virusom?

Pulmolog Srđan Lukić u Sloveniji i anesteziolog Danijela Milovanović u Nemačkoj u razgovoru za podkast Radio karantin kažu da još uvek nemamo potpunu sliku o omikron soju, jer se u velikoj meri još uvek borimo i sa deltom. Ipak, slažu se da je najveći broj pacijenata sa teškom kliničkom slikom sa kojima se oni susreću – nevakcinisan.

„Od vakcinisanih pacijenata sa teškom kliničkom slikom uglavnom su to imunokompromitovane ili starije osobe, ali je veoma mali broj njih”, kaže Milovanović.

Anesteziolog Dr Danijela Milovanović

Ona navodi da se pružanje medicinske pomoći pacijentima obolelih od drugih bolesti odvija relativno normalno i da nema otkazivanja operacija.

Ono što njene kolege sada brine…

Pančevo.city
Ekološki problem u Srbiji je do skoro bio posledica nemara, odsustva svesti o štetnosti zagađivanja
Siniša Janković | 19 januara, 2022
Pančevo.city
Gaće, gaćice… Samo ove dve reči su bile dovoljne da se prikaže razvojni put pomenutog
Dušan Genc | 14 januara, 2022
Pančevo.city
Ovih dana vidimo da je skoro pa božanska reputacija Novaka Đokovića počela da se narušava
Radio Karantin | 15 januara, 2022
Pančevo.city
Bio je 12. januar 1722. godine kada je preduzimljivi čovek Abraham Kepiš dobio od gubernatora
Siniša Janković | 12 januara, 2022

Rašamon

Fotografija dana

23.1.2022. Buvljak, zimsko izdanje, skraćena verzija.