Milioni gledalaca, servis građana, kvalitetni programski sadržaji, samo su deo bajke RTV Pančevo u koju je Regulatorno telo za elektronske medije (REM) poverovalo kada je ta televizija osnivala novu TV Dunav. Umesto toga, programski sadržaj gotovo je identičan programskoj šemi propagandističke Radio-televizije Pančevo, što dokazuju i gotovo istovetne vesti na portalima dve televizije.
REM nije uzeo u obzir ni to što je pančevačkoj televiziji do izdavanja dozvole za TV Dunav izrekao dve mere upozorenja zbog kršenja zakona i pravilnika. Medijski stručnjaci i sagovornici Cenzolovke saglasni su da bi zahtev za izdavanje dozvole apsolutno bilo neophodno dopuniti kriterijumima koji se odnose na profesionalnost i poštovanje etičkih i novinarskih kodeksa.
REM poverovao da RTV Pančevo osniva objektivnu TV
Već duže vreme prepoznatljiva kao režimska televizija – koja učlanjenjem u SNS novinarima uslovljava zasnivanje radnog odnosa, obračunava se sa neistomišljenicima, uvek je na strani vlasti, dok opoziciju isključivo napada – Radio-televizija Pančevo se nedavno otisnula u novu avanturu – osnivanje nove televizije. I dok su zaposlenima plate kasnile po nekoliko meseci, rukovodstvo je tokom 2018. godine uspelo da obezbedi dodatnih 16 miliona dinara za novi poslovni poduhvat. Zahtev su podneli u junu 2018, a dozvolu su dobili u aprilu 2019. godine.
Dokumentacija na osnovu koje je pančevačkoj televiziji izdata dozvola za novi medij – u koju smo imali uvid – pokazuje da je podnosilac prijave ispunio formalne uslove konkursa koji se odnose na program. REM, međutim, nije uzeo u obzir dosadašnji kvalitet programa RTV Pančevo, pa tako ni činjenicu da je toj televiziji do izdavanja dozvole za TV Dunav (april 2019. godine) izrekao dve mere upozorenja zbog kršenja zakona i pravilnika (u novembru prošle godine REM je Radio-televiziji Pančevo izrekao i Čitaj dalje ...
Otvoreni poziv
Bez dokaza
Kao jedna od specifičnosti režima Aleksandra Vučića ostaće zapamćena upravo praksa selekcije, pa potom i diskvalifikacije, izopštenja onih koji sistem „kvare”, ne mogu ili ne žele da „doprinesu” i ugrade se u temelje njegovog održanja, razvoja i rasta
Jedna od najgorih stvari koju čovek može da uradi drugom ljudskom biću jeste da mu svesno, s namerom i polako, ali dosledno – oduzima i oduzme smisao. Jedan od najrazornijih mehanizama kojim diktatori i autoritarne vođe obezbeđuju trajanje svojim režimima upravo je to – oduzimanje Smisla neusaglašenima, neiskoristljivima i nepodobnima. Manje ili više „sofisticirano”, pre nego što odsustvo smisla postane sasvim nepodnošljivo, žrtvama se, svakom prema onome što mu je kao nedostatak najmanje zamislivo i najbolnije oduzima integritet, elementarni materijalni uslovi egzistencije, prostor za javni rad, izgovorenu ili napisanu reč, životni prostor, samopoštovanje ili dostojanstvo.
Trajanje u agoniji
Za savremenu medicinu i psihologiju odavno nije nepoznanica da ono što ponekad laički nazivamo „život bez smisla”, koji tako ispražnjen može da traje godinama, dovodi, osim u slučajevima kada je reč o izuzecima, izrazito otpornim, prkosnim ili jakim ličnostima, do bolesti, psihosomatskih, autoimunih, onih kojima bi egzistencija samu sebe da proždere ili poništi zbog nemoći i zbog mučnog stanja koje nema izgleda da prestane. Nekada, neki ovo nepodnošljivo trajanje u agoniji okončaju svesno, namerno, svojom voljom.
Među najjednostavnijim određenjima značenja životnog smisla nalaze se ona koja lični smisao povezuju sa shvatanjem reda, koherentnosti i svrhovitog postojanja koje prati osećaj ispunjenja ili ona koja upućuju na smisao kao svrhu, razumevanje, odgovornost i uživanje. Prema Viktoru Franklu, život ima smisao i zadržava ga do kraja pod uslovom da se čovek ne odrekne potrage i da joj se, naprotiv, sasvim preda. Jer, pisao je Frankl, ukrštajući iskustvo i teorijsku postavku „poruka koju sam ja dobio u koncentracionim logorima i koju su, u međuvremenu, potvrdila psihijatrijska istraživanja na ratnim zarobljenicima je sledeća – šansu da prežive imali su uglavnom oni koji su bili psihološki usmereni na budućnost, na neki zadatak koji treba da ispune u budućnosti, na smisao čije ostvarenje ih je u neku ruku očekivalo, ili na neku osobu koja ih je s ljubavlju čekala”.
Šta se, međutim, dogodi onda kada se patnja ili trpljenje osećaju kao moguće trajno stanje, bez nade da će budućnost doneti oslobađanje…
Fotografija dana
Detalji - Milica Duždević
DOniraj sajt „Autonomija” i VOICE
