Dilatacija naprednjačkog kosmosa ušla je početkom ovog meseca u turbo fazu, uporedo sa približavanjem suočavanja sa konačnom istinom o statusu najskuplje srpske reči, kolevke srpstva, i kako ono beše o ostacima zaklanog naroda (ili se to odnosilo na scenario „Beograd se brani u Kninu”?) Tek, vlasnik Srbije je potpuno pogubio margine suvislosti izjava kojima svakodnevno i u sve jačim dozama sluđuje ionako anesteziranu i stondiranu srpsku javnost: s jedne strane, odavno je shvatio da može da kaže ili uradi bukvalno bilo šta bez bukvalno bilo kakve (pravne i/ili političke) sankcije, ali u novim izdanjima tih mučnih i egotripičnih obraćanja pučanstvu tzv. predsednik je otišao nekoliko koraka dalje (zato se i naprednjački univerzum širi i rasteže): u sudaru sa realnim stanjem na terenu, raspoloženjem lokalnog stanovništva i međunarodne zajednice, bajke iz kosovske starine o očuvanju južne pokrajine unutar granica Srbije zvuče toliko fantastično i nerealno, da im uverljivost ne može osnažiti nikakva verbalna akrobatika i mentalna gimnastika. Taj samodopadljivi čovek zato pokušava da opravda definitivan, očigledan, bolan i neminovan gubitak 15 odsto teritorije gomilom ispraznih rečenica koje u sebi nose bezbroj nelogičnih teza i protivrečnih stavova (dokaz: bilo koji javni nastup dotičnog u poslednjih 20 dana). Da bi perverzija bila kompletna, on pokušava da svoje aktivnosti predstavi kao osmišljenu odbranu Kosova od nasrtaja Srbiji neblagonaklonih centara svetske moći, uz naznake da će ta njegova nastojanja ostati samo pokušaji… Drugim rečima: snagu autosugestivne mantre „Kosovo je Srbija” i Preambulu Ustava učinila je ništavnom jedna jedina rečenica kancelarke Merkel…
Biće zato zanimljivo videti da li će najnovije mešanje ulja i vode u glavama građana Srbije uspeti da od zdravog razuma napravi emulziju: stvar je zanimljiva ne samo na političkom, politikološkom i bezbednosnom planu, nego i na polju masovne psihologije, kao i na terenu medijske manipulacije: da li će, dakle, državna i medijska mašinerija…
Otvoreni poziv
Otvaranje i trajanje Zanatlijske i poljoprivredne izložbe u Pančevu
„Kako sneva otvorenog pogleda, blaženog osmejka, tako Pančevo pozdravlja putnika. Krasni paviljoni, što sačinjavaju izložbu, leže na hladovitom mestu Narodne bašte... zivkajući izviru među lipovim i kestenovim drvećem, ponosito stoje pred publikom posetilaca kao što je zanatlijski, poljoprivredni, paviljon ženskog ručnog rada.” Ovim rečima je u Vodiču izložbe opisana atmosfera u Narodnoj bašti u iščekivanju njenog otvaranja
Iako je početak jula 1905. godine u Pančevu ostao zabeležen po velikim vrućinama, to nije sprečilo iskusne majstore da oglase završetak radova na izgradnji izložbenih paviljona u Narodnoj bašti, koji su potom fotografisani za razglednice. Za tu namenu, urađena je i specijalna poštanska markica izložbe, koja se zajedno sa razglednicama mogla kupiti i poslati iz pošte koja se nalazila u okviru Upravnog paviljona. Prihod od dopisnica bio je namenjen narodnoj kuhinji.
„Sa punim zadovoljstvom može stupiti posetilac u krasne paviljone; svugde će naći dela marljivih ruku… dovršen je energičan rad od tri godine. Radošću i oduševljeno ga predajemo velikoj publici na ocenu.”
Izložba je zvanično otvorena 15. avgusta 1905. godine u najlepšem pančevačkom parku, Narodnoj bašti, u prisustvu mnogobrojnih zvanica iz privrednog, političkog i kulturnog života. Grad je bio okićen, a povorka zvanica i građana, po završetku svečanog prijema u zgradi Magistrata, kretala se kočijama ka mestu održavanja. Izložbu je otvorio gradonačelnik Pančeva, Adolf Matanović u 11 časova. Potom je organizovan obilazak paviljona, dok je svečani banket za 150 zvanica bio upriličen u novosagrađenom restoranu u 13 časova i 30 minuta. U 18 časova organizovan je koncert pleh muzike u Muzičkom paviljonu, dok je u Ribljoj čardi bio upriličen koncert romskih orkestara.
Pored Upravnog paviljona (fotografija 3) u koji se uselila Direkcije izložbe, zbog bezbednosti izlagača i posetilaca privremene prostorije su dobili policija i vatrogasci. Industrijski paviljon (fotografija 4) prikazivao je proizvode metalne i mašinske industrije, saobraćajna sredstva, uređaje za osvetljenje, proizvode drvne, tkačke industrije, industrije prediva, odevne, kožne, hemijske, glinene industrije, industrije prehrambenih artikala, začina i napitaka. Izlagači ovih proizvoda bili su uglavnom kovači, potkivači, bravari i limari iz Pančeva, dok su gosti u okviru navedenog paviljona bili uglavnom obućari iz Segedina, izlagači pomoćnih sprava za poljoprivredu iz Ujpešta, sanke i plugove ponosno su predstavljali gosti iz Banatskog Karlovca, mašine za pletenje žice iz Debeljače, dok su kante za đubre izlagali gosti iz Velikog Bečkereka. Uređaje za osvetljenje predstavile su firme iz Budimpešte, dok su proizvodi…
Fotografija dana
Radimlja - Meho Mahmutović
Ana Ćurčin – Beneath my lungs
