Borba protiv korupcije za Vladu Republike Srbije iz 2014. godine, bila je jedan od najvažnijih ciljeva, pa je tako usvojena Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji za period od 2013. do 2018. godine, Akcioni plan, a osnovano je i Koordinacino telo za primenu Akcionog plana.
Devet godina kasnije, korupcija se više gotovo i ne spominje, kako na državnom tako i na lokalnom nivou, niti se donose dokumenta koji će sprečiti korupciju, počev od Nacionalne strategije koja je istekla još 2018. godine, do lokalnih akcionih planova.
Međunarodna organizacija Transparensi internešnel objavila je nedavno da je Srbija pala za pet mesta na listi percepcije korupcije u javnom sektoru. U izveštaju ove organizacije za 2022. godinu, Srbija je na 101. mestu među 180 zemalja sveta i to je najlošiji rezultat u poslednjih 11 godina.
U skladu sa Akcionim planom za pregovaranje Srbije o članstvu u Evropskoj uniji, poglavlje 23, svi gradovi i opštine u Srbiji su bili u obavezi da do 30. juna 2017. godine usvoje i primene lokalne nezavisne mehanizme za borbu protiv korupcije – antikorupcijske planove (LAP), čiji je model izradila Agencija za borbu protiv korupcije.
Reč je o dokumentu čiji je cilj jačanje preventivnih antikorupcijskih mehanizama lokalnih samouprava, i primene načela vladavine prava, načela nulte tolerancije na korupciju, odgovornosti, sveobuhvatne primene mera i saradnje svih nivoa vlasti, kao i načela efikasnosti i transparentnosti.
Neki od ciljeva akcionog plana jesu: povećana transparentnost u procesu usvajanja propisa, razotkrivanje korupcije kroz zaštitu uzbunjivača, otklonjanje rizika od korupcije u postojećem sistemu upravljanja javnim preduzećima na lokalnom nivou, povećana transparentnost administrativnih procedura i odgovornosti i kontrole u procesu dodele sredstava udruženjima građana i medijima,…
Otvoreni poziv
I Srbija treba doktore…
„Poštovani, zovem se N., imam 27 godina i po zanimanju sam lekar opšte prakse. U poslednje vreme imam interesovanje da život i posao nastavim u S”. Neobičan izraz – „Imam interesovanje” – me je odmah zakopao. Šta jednog mladog čoveka natera da izađe iz studentske klupe i da odmah pogleda u pravcu neke druge države, a da ga sopstvena ne interesuje?
Ako će vam ovaj tekst zaličiti na onaj prethodni i ako pomislite da je ovo nastavak, niste daleko od istine. Naime, ovog sam popodneva bila podstaknuta da svoja razmišljanja stavim na papir, jer su nastala kao posledica jedne sasvim spontane priče na FB, koja se kasnije pretvorila u diskusiju i debatu.
Između dnevnih poslova kojima sam okupirana i čekanja Oljinog „Utiska”, pred sumrak nađoh vremena da proberem nešto na FB što bi moglo biti korisno da se pročita ili sazna (ako išta više na društvenim mrežama može biti korisno). I dok sam jurila za smislenim postovima naletim na jedan na stranici na kojoj ljudi ostavljaju objave u kojima traže posao u inostranstvu. Posebno mi je privukao pažnju, a njegov početak je glasio: „Poštovani, zovem se N., imam 27 godina i po zanimanju sam lekar opšte prakse. U poslednje vreme imam interesovanje da život i posao nastavim u S”.
Neobičan izraz – „Imam interesovanje” – me je odmah zakopao. Prekinula sam čitanje i pomislila u trenutku šta jednog mladog čoveka natera da izađe iz studentske klupe i da odmah pogleda u pravcu neke druge države, a da ga sopstvena ne interesuje? Ni ono što bi potencijalno mogla da mu pruži, a kamoli konkretno? Nije se ni osvrnuo na naš zdravstveni sistem, nije ni pokušao da se posveti onome što našoj zemlji treba – nova radna snaga, mladi, sposobni ljudi, željni dokazivanja i usavršavanja. On je već „imao interesovanje” da pusti korene…
Fotografija dana
Strelište zimi, noću i danju - Milan Lazić
