Medijska pismenost podrazumeva razvoj kritičkih i digitalnih sposobnosti, veštinu da u moru informacija steknemo otpornost na dezinformacije. Koliko smo danas zapravo medijski pismeni? Da li nam mnoštvo informacija koje svakodnevno dopiru do nas potpomažu ili odmažu? I da li biblioteke mogu biti mesta na kojima ćemo razvijati i negovati medijsku pismenost?
Kultura 13.02.2020.

Prosečna jedinka danas raspolaže različitim i brojnim informacijama: deca još u pelenama dobijaju u ruke mobilne aparate i uporedo sa biološkim rastom, potpuno „prirodno” odrastaju koristeći, vrlo vešto, računare, „pametne” mobilne telefone, tablete i ostale digitalne „igračke”, što ne podrazumeva automatski i veštinu odvajanja bitnog od nebitnog. Tu veštinu će kasnije steći obrazovanjaem, ukoliko se ono bazira na razvijanju kritičkog razmišljanja.

Medijska pismenost ne podrazumeva samo dobru informisanost i vešto korišćenje različitih medijskih sadržaja, već ona označava nešto što je najpribližnije kreativnoj strategiji u okviru društvenih nauka, poznatijoj kao framing (uokviravanje), pod kojom mnoštvo informacija možemo da podvedemo pod jedan ili eventualno dva termina. Da naučimo da „čitamo između redova”.

Setimo se idejno veoma zanimljivog filma Džona Karpentera iz 1988.godine Oni žive, u kom glavni junak nailazi na naočare koje mu omogućavaju da shvati mnogo jasnije svet oko sebe, na primer da na velikom reklamnom bilbordu samo vidi/„pročita” ključnu reč, pravu poruku vešto sakrivenu poput: „Troši”, „Kupuj” ili u televizijskoj emisiji takođe „prepozna” reč „poslušnost”.

Pojam medijske pismenosti definisan je na konferenciji o medijskoj pismenosti 1992. godine (National Leadership Conference on Media Literacy), kao „sposobnost pristupa, analize, vrednovanja i odašiljanja poruka posredstvom medija”* (u neku ruku medijska pismenost predstavlja malo pre pomenute naočare iz Karpenterovog filma).

Glavni cilj medijske pismenosti jeste ovladavanje kritičkim i kreativnim veštinama ili znanjima koja nam pomažu da se mnošto informacija poveže u jednu ili više složenih ideja. Medijska pismenost iznova postavlja pitanja i prepoznaje prave odgovore.

Ključno pitanje u vezi sa medijskom pismenošću glasi: Ko ima kontrolu nad kreiranjem medijskog sadržaja, kao i kako se stvaraju i programiraju medijske poruke? Svesni činjenice da većina…

Otvoreni poziv

Sanja Valković
Napisao/la:
Objavljeno u Na granici 14.02.2020.

Saga o parku u Banatskom Brestovcu

Kako je park u Banatskom Brestovcu osakaćen nestručnom sečom prošlog proleća i jeseni pa sada liči na polje totema? Ugrožena su staništa gačaca, ali i zaštićenih i strogo zaštićenih vrsta ptica, prvenstveno grabljivica. JKP „Kombrest”, kome je direktorka profesorka ruskog jezika Tatjana Cvetanović, kažnjen je Opomenom, postupak protiv inspektorke Viktorije Malajmare traje

Park u centru Banatskog Brestovca je mesto na kome su se generacije mladih okupljale i kome je svaka generacija dala neki svoj pečat. Devedesetih godina prošlog veka jedna klupa je čak dobila i ime. Zvala se Mars. Simbolično, Mars je okupljao one koji su bežali od ružnih dešavanja u tom periodu i stvarali svoju marsovsku atmosferu. Muzika, druženje, šala, muvanje, svega je bilo na Marsu. Taj park je imao bujnu vegetaciju, žbunje, drveće sa krošnjama, i bio je dobro koncipiran. Imao je nekoliko ulaza, jer se nalazio u slopu prostora nekadašnje katoličke crkve koja je dominirala u centru sela, a koja je srušena nakon Drugog svetskog rata. Taj destruktivni momenat sada je prenesen na park. Sujeta kao jedan od glavnih nosilaca bezumlja i agresije dovela je do uništenja ovog parka u centru sela, koji je odolevao mnogim prethodnim nosiocima „funkcija” zaduženim za uređivanje tog parka i održavnje čistoće sela. Sve do momenta dok na čelo preduzeća JKP „Kombrest” nije došla, kao v. d. direktorica, Tatjana Cvetanović…

Seča na osnovu rešenja starog dve godine

Najbrojniju populaciju ptica na ovoj lokaciji čine gačci. Želja da se oni unište je bila veća i jača od zakona koje propisuje Republika Srbija. Najveći greh tih ptica je što su crne boje, što proizvode ružan zvuk i fekalno se prazne sa grana po parku. Otkud toliki Gači u parku koji tendenciozno zadaju strašne muke tada v. d. direktorici, a sada pravoj direktorici Tatjani Cvetanović, to pitanje ona naravno nije postavila. Odgovor je vrlo jednostavan. Zbog nezakonite seče obodnih šuma, uništavanjem staništa oko sela, gačci su se preselili na koncentrisano drveće u centru parka i tu formirali zavidno veliku koloniju. Neupućena i nestručna v. d. direktorica predvodnica ne zna da su gačci izuzetno bitni za ekološku nišu faune…

Paradoksalno ali istinito, posao cenzora u svim vremenima i svim sistemima nikada nije bio lak.
Aleksandra Bosnić Đurić | 7 februara, 2020
Ova zabrana nije bila nikakva smetnja da skoro svi funkcioneri SNS-a u Vršcu u proteklom
Dragana Rakić | 6 februara, 2020
Evropska komisija u Izveštaju o napretku za 2019. godinu zamera Srbiji spore strukturne reforme javne
Marija Suzić | 6 februara, 2020
Kao deo svojih aktivnosti po dolasku na vlast, vladajuća stranka je krajem 2016. godine sebi
Janko Takač | 5 februara, 2020

Rašamon

Fotografija dana

19.2.2020. Deco, ljuljajte se kobajagi. Dečije igralište na Kotežu 1

DOniraj sajt „Autonomija” i VOICE