Kako izgleda život osobe koja misli da je rođena u pogrešnom telu, opisuje nam naša sugrađanka Vanja Gajić

Vanja Gajić je tridesetosmogodišnjakinja koja voli da vozi bicikl, ide na pijacu i gaji mačke. Kinezima drži online časove engleskog, a kada se odmara od nastavničkog posla, voli da igra igrice. To je jedina strast koje se nije odrekla čak ni onda kada je odlučila da život promeni iz korena. Vanja je rođena kao muško.

– Nikada nisam bila feminizirani dečak, ali sam vrlo rano shvatila da se osećam kao žensko i da bih to volela da budem. To je u meni oduvek čučalo, ali nije bilo sasvim osvešćeno i nije bilo priznato od mene same. Kada sam toga postala svesna, sa jedno 8, 9 godina, mislila sam da je to nešto pogrešno, sramotno i neprihvaćeno od strane društva, tako da sam to zakopala u sebi i nisam dozvolila nikome da za to sazna – počinje Vanja storiju o sebi.

Prve ljubavi i seksualne veze donele su joj anksioznost, paniku i strah. Ni u tinejdžerskim godinama nije dozvolila sebi da prizna da je osećaj seksualnosti i roda bitan problem u njenom životu.

Vanja Gajić (levo) u razgovoru sa našom saradnicom

– Ja sam to pokušavala sebi da predstavim kao nešto što jeste deo mene, ali i kao nešto što mogu da proživljavam kada sam sama. Roditelji ništa nisu posumnjali, a pretpostavljam da su, ako su ikada i videli neke ženske stvari u mom garderoberu, pomislili da to pripada mojim devojkama – kaže ova Pančevka.

To što je u svoja četiri zida imala momente olakšanja, u smislu depilacije nogu, šminkanja i oblačenja ženske odeće, dovodilo je…

Otvoreni poziv

Redakcija
Napisao/la:
Objavljeno u Na granici 24.11.2020.

Građani nadziru javne finansije

Deset tekstova o poreskim, budžetskim i fiskalnim politikama koji će biti objavljeni na našem sajtu u okviru Cetrinog projekta „Budžet u javnost – za aktivni građanski nadzor u trošenju javnih finansija”, doprineće povećavanju nivoa informisanosti građana i time unaprediti kulturu javnih finansija

Vrlo uprošćeno rečeno, upravljanje jedinicom lokalne samouprave (ali i pokrajinom i republikom) i nije ništa drugo nego upravljanje potrošnjom javnog novca sakupljenog u budžet(e) po raznim osnovama. Ta „definicija” upravljanja kao odnosa prikupljanja i potrošnje javnog novca i jeste vrlo uprošćena jer na taj proces utiče veliki broj (dnevno)političkih i drugih faktora, ali često i pojave i procesi koji nemaju veze sa potrošnjom tog novca u cilju podizanja kvaliteta života građana na nekoj teritoriji i zadovoljavanju njihovih potreba, čemu načelno – i krajnje praktično – služi. Drugim rečima, javni novac bi trebalo da se troši isključivo u javnom interesu i za opšte dobro, pri čemu je politička struktura ovlašćena za njegovo raspoređivanje preuzela obavezu i odgovornost da organizuje život građana u oblastima za koje je nadležna i na teritoriji za koju je „zadužena” na osnovu pobede na, u ovom slučaju, lokalnim izborima. Ta struktura crpi legitimitet iz poverenja većine građana koji su na – opet načelno – slobodnim, dakle demokratskim izborima, tajnim glasanjem za jednu od više ponuđenih listi, dali mandat baš toj listi da formira organe, u našem slučaju gradske uprave, da bi u četvorogodišnjem periodu u lokalnoj zajednici realizovala (na izborima) kandidovane politike unapređivanja uslova života u lokalnoj zajednici.

Upravo zato, jer javni novac pripada svim građanima, i upravo zato što su građani svojevrsni poslodavci (uvek trenutnim) upravljačima javnih para, nije, ne sme i ne može da bude sve jedno za šta se, za koje namene taj novac troši. Još više od…

Pančevo.city
Zna se da nema ekonomije bez zdravlja. Ja sam očekivao da Amerika i Evropska unija
Redakcija | 20 novembra, 2020
Pančevo.city
Prethodni nastavak feljtona možete pročitati ovdeOdluka Skupštine Grada Pančeva i opšti akt samog „Grejanja” kojim
Jovan Ristić | 19 novembra, 2020
Pančevo.city
Kažu, sve je pod kontrolom. Epidemiološki, kulturološki, ekonomski, politički… Ova čudesna projekcija realnosti obuhvata, međutim,
Aleksandra Bosnić Đurić | 20 novembra, 2020
Pančevo.city
Tim „ETŠput” učenika iz Elektrotehničke škole „Nikola Tesla” iz Pančeva, osvojio je četvrto mesto u
Redakcija | 18 novembra, 2020

Rašamon

Fotografija dana

24.11.2020. Ulica Pere Segedinca kod OŠ Đura Jakšić.