Uzgajanje vinove loze i negovanje vinske kulture dugo živi u banatskoj ravnici i seže daleko u prošlost. Koliko su priznata pančevačka vina danas, kako izgleda izgraditi jednu vinariju i u kakvim najtananijim detaljima se kriju tajne kvalitenog vina garažnih vinara?

Banat u pogledu uzgajanja vinove loze ne izostaje za našim prvim vinogradarskim oblastima, napisao je pre bezmalo stotinu godina dr Nikola Milutinović u svom svojevrsnom vodiču – Naše varoši: Pančevo. Tada su se kao glavni gradovi za proizvodnju vina izdvajali Vršac i Bela Crkva sa okolinom. No, tvrdio je Milutinović da ni pančevačka vina nisu loša. Austrija ih je nekada uveliko tražila i izvozila, ali ih je i mešala sa svojim domaćim proizvodima.

U to vreme, na početku dvadesetog veka, Pančevo je imalo oko 800 lanaca pod vinogradima. Polovina je bila u posedu Srba, dok je druga polovina pripadala Nemcima. Među vlasnike većih vinograda ubrajali su se, između ostalih, Koršoš i Širka, Aleksandar Hajzer, Vajfert, Mita Đ. Palić i sin, Pera Miloradović, Mila i Stevan Karavla. Te 1922. godine, stara vina su se mogla kupiti po ceni od pet i šest dinara po litru, dok je novo, mlado vino stajalo četiri i pet dinara.

Pančevo danas nema toliko živ vinogradarski život kao nekad, ali i dalje neguje tradiciju uzgajanja vinove loze i pravljenja kvalitetnih vina – cenjenih i nagrađivanih. Takođe, zahvaljujući trudu vinara, vinogradara i ljubitelja vina okupljenih u udruženjima, neguje se i širi vinska kultura.

Izgrađivanje ukusa – preduslov za kvalitet

Već dugi niz godina u našem kraju postoje udruženja vinara i vinogradara. Jedno od poznatijih, „Sveti Trifun”, nalazi se u Dolovu. To udruženje broji oko 60 članova iz različitih mesta, a osnovni cilj mu je popularizacija gajenja vinove loze i pravljenje vina na tradicionalan način.

Pored predavanja o vinarstvu i vinogradarstvu, u redovne aktivnosti članova „Svetog Trifuna” ubraja se i obilazak vinogorja i vinskih podruma, kao i učešće na sajmovima vina. Međutim, ono po čemu je ovo udruženje na posebnom glasu jeste organizacija…

Otvoreni poziv

Redakcija
Napisao/la:
Objavljeno u Kultura 04.12.2019.

Film „Moj jutarnji smeh” otvara šesti PAFF

Šesti Pančevo Film Festival – PAFF će pančevačkoj filmskoj publici tokom četiri večeri ponuditi četrdesetak dugometražnih igranih i kratkih filmova u pet selekcija

Šesti po redu Pančevo Film Festival biće otvoren danas, u sredu, 4. decembra u 20.30h u Dvorani Kulturnog centra Pančeva, projekcijom debitantskog filma „Moj jutarnji smeh” srpskog reditelja i scenariste Marka Đorđevića. Festival će trajati od 4. do 8. decembra, a ulaz na sve programe je besplatan.

Osim toga što će otvoriti 6. PAFF, film Marka Đorđevića biće i deo takmičarskog programa „Svetionici” u kojem će se, sa još sedam ostvarenja različitih filmskih oblika i žanrova, boriti za nagradu Svetionik za najbolji dugometražni film. Filmovi koji će se takmičiti su i Domovina je mesto u vremenu, četvoročasovni dokumentarni esej Tomasa Hajsea o poslednjih sto godina nemačke istorije, koji je svetsku premijeru imao na ovogodišnjem Berlinalu, a zatim i osvojio glavnu nagradu festivala Visions du Reel (Tomas Hajse će biti gost festivala); Oroslan slovenačkog reditelja Matjaža Ivanišina, čiji su prethodni filmovi prikazani i nagrađivani na PAFF-u; Amerika Italijana Đakoma Abrucezea, reditelja koji je na prvom PAFF-u imao retrospektivu svojih kratkih filmova; Katabatik Fisherman Deana Radovanovića, mladog reditelja čiji film će svoju domaću premijeru imati upravo na PAFF-u; Sick Sick Sick brazilske rediteljke Alis Furtado, koji stiže u Pančevo posle premijere u Kanu. Prethodni kratki film ove autorke je pobedinik prvog PAFF-a; Isus će ti pokazati put do autoputa, apsurdni SF triler Španca Miguela Ljansa, i Novalisov Plavicvet Brazilca Gustava Vinagrea, dokumentarna ispovest jednog mladića koji kroz ispovest gledaocu pokušava da pomiri svoje naizgled ekstremne želje, ideale i stavove sa društvom i porodicom koji su ga odbacili.

Žiri koji će odlučivati o nagradi Svetionik za najbolji dugometražni film čine poznati hrvatski glumac Leon Lučev, zatim Andrijana Stojković, srpska rediteljka veoma zapaženih dokumentarnih i igranih filmova, i Greg De Cuir Jr. nezavisni kurator, pisac i prevodilac iz Sjedinjenih Država sa adresom u Beogradu.

Takmičarski program „Rani radovi” čini 20 kratkih filmova sa svih strana sveta, pobednika većih i manjih festivala, raznih oblika, žanrova i formi. Neki od filmova koje će biti prikazani u ovoj selekciji su i višestruko nagrađivani Poslednja…

Iz opštinske administracije Kovina potvrđena nam je vest da je Sanja Petrović, predsednica Opštine, u
Slobodan Dukić | novembar 29th, 2019
Bogat i kompleksan romaneskni opus japanskog pisca Harukija Murakamija, kao i Norveška šuma, delo koje
Redakcija | novembar 26th, 2019
Aleksandra Mihajlović je profesorka srpkog jezika i književnosti u pančevačkoj Gimnaziji. Ona ne podučava đake
Adrijana Vamoš | novembar 28th, 2019
Naša sugrađanka, Aleksandra Filipović, piše od detinjstva, ali je šira čitalačka publika imala priliku da
Adrijana Vamoš | novembar 25th, 2019

Rašamon

Fotografija dana

7.12.2019. Ukrašavanje grada sa zakašnjenjem.

MockMockTV

DOniraj sajt „Autonomija” i VOICE