PANČO PRAVEDNI: Gospodine Stevanoviću, Pančevo je tokom proteklih meseci potreslo nekoliko afera, o kojima su izostale reakcije nadležnih i odgovornih zvaničnika. Recimo, u pritvoru su jedan osumnjičeni za ubistvo u Starčevu i dvojica pripadnika kriminalne bande Velimira Belivuka, sva trojica su zaposleni u gradskim JKP-ima. Direktori „Zelenila” i „Higijene” nisu ništa izjavili povodom privođenja svojih radnika. Kakav je vaš komentar?
ALEKSANDAR STEVANOVIĆ: Nemam komentar. Pa zamisli kada bi gradonačelnik komentarisao svaku kriminalnu aktivnost i radnju zaposlenih u javnim preduzećima i u Gradskoj upravi, kuda bi nas to odvelo?
PRAVEDNI: Bili ste daleko rečitiji kada je sredinom marta goreo „Promist”…
STEVANOVIĆ: Ah, izgorela šupa u Staklari, pa šta, jaka stvar, zapalile se tamo neke palete, ništa ozbiljno… Nije bilo opasnosti za grad i građane, a šta i da jeste, pa nisu valjda zdravlje i životi desetina hiljada Pančevaca važniji od interesa Andreja Vučića i profita strateških partnera u „Promistu”?
PRAVEDNI: Koji je interes rukovodio Skupštinu Grada Pančeva da se zamalo saglasi sa davanjem naziva ulice po nacisti Maksu Broseu, osnivaču kompanije koja otvara fabriku u takozvanoj Severnoj industrijskoj zoni?
STEVANOVIĆ: To sa Broseom se malo iskomplikovalo, žalila se jevrejska zajednica, kao, Maks bio nacista. Skinuli smo tačku sa dnevnog reda, da ne iritiramo građane, do sledeće prilike kad to preimenovanje neće ni primetiti. Kad već govorimo o funkcionisanju Skupštine Grada moram da kažem da je večiti i doživotni predsednik ovog tela Tigran Kiš bio izuzetno vredan i kooperativan, pa će se već na sledećem zasedanju na dnevnom redu naći predlog o uklanjanju sentence Iustitia Regnorum Fundamentum sa pročelja zgrade Narodnog muzeja: Prvo sam mislio da je bolje da dodamo jedno NE, pa da ispadne Nepravda je u temelju vlasti, ali bolje je da…
Otvoreni poziv
O osobinama savršene pripadnice patrijarhalnog društva
Žensko čeljade u Srbiji mora da zna gde mu je mesto, bez obzira na početne pozicije. Treba da se smeška zadriglim matorcima da bi dobila, ili zadržala posao. Naravno da joj ne smeta kad je šef, ili stariji kolega pljesne po guzici ili zagrli
Silno smo se iznenadili pre nekoliko godina kada je jedna mlada žena iz varošice pod Kopaonikom u javnost iznela detalje o tome kako ju je seksualno uznemiravao šef. Onda nas je jesenas zgrozila priča mlade glumice da ju je seksualno zlostavljao učitelj glume još kao adolescentkinju. Pa nam se smučila priča još jedne glumice koja je priznala da je silovao stariji kolega. A sad nam se već povraća od slike lokalnog moćnika iz Jagodine kako podvodi devojčurke svojim prijateljima. Interesantan je spektar tih afera: od grupe devojčica iz finih beogradskih kuća, kojima roditelji skupo plaćaju vanškolsku sekciju, do nekih klinki u provinciji koje pokušavaju da pobegnu od bede.
Javnost sa nevericom i užasom prati detalje. Društvene mreže se usijaju od pravednog gneva i osvetničkih planova.
A meni nije jasno gde ste vi živeli sav svoj život kad vas to tako silno iznenađuje i pogađa?
Pre desetak godina sam na roditeljskom sastanku skrenula pažnju na to da mi se devojčice žale da ih dečaci „vataju”. Smatrala sam da je važno da se i kod kuće razgovara sa dečacima, ali i devojčicama, koje su žrtve seksualnog zlostavljanja. Mame dečaka su prve reagovale: „Pa dobro, to je ta faza (stidljivo smeškanje), a previše je težak (nepedagoški) izraz zlostavljanje”. Onda sam rekla da su mi neke devojčice pokazale modrice koje su im napravili. Oni svi ćute. Onda sam pozvala roditelje devojčica da kažu šta misle o tome. Svi ćute. Ja tonem od besa i nemoći. I onda shvatim: da, šesti, sedmi razred je pravo vreme kada propupele tinejdžerke treba da počnu sa navikavanjem na svoju društvenu ulogu. Dotadašnje vaspitanje je bilo samo teoretsko, sad kreće praksa.
Kako izgleda priprema ženskog deteta za život u Srbiji?
Hvale…
Fotografija dana
Gradski park u Vršcu
