Naši preci su na više mesta u gradu postavljali simbole vere u boga jedinoga u uverenju da će ih oni spasiti raznih nedaća koje su im pretile. Posle Dugog svetskog rata porušene su tri katoličke i jedna evangelička crkva u okolnim selima i pančevačka sinagoga

Statua i kasnije kapela svetog Roka postojala je na mestu Luncove kuće, koja bi trebalo da se nalazila negde u sredini raskršća današnjih ulica Lenjinove i dr Kasapinovića. Godine 1756. Rokovoj kapeli nadgrađen je krov i pridodato malo zvono. Hroničari beleže da je 16. avgusta, na navečerje dana zaštitnika od kuge, kao i u vreme oktave, do ove kapele išla litija vernika. Godine 1766. bila je u prilično lošem stanju, a srušena je 1786.

Sveti Jan Nepomuk, češki svetac, odabran je 1726. godine za našeg banatskog zaštitnika, patrona banatske ravnice i zaštitnika od gladi i poplava. Statua svetog Jovana Nepomuka postavljena je tridesetih godina XVIII veka u dvorištu plovidbenog zvanja, u blizini kasnije podignutog velikog magacina, i na mestu finanske kasarne u blizini. Oko 1754. godine izgrađena je i kapela, koja je još desetak godina kasnije solidno izgledala. Srušena je otprilike u isto vreme kad i Rokova, kao posledica religioznih reformi koje je sprovodio car Josif.

Nakon Josifove smrti, katolici razmeštaju tri nova simbola 1802. godine: na novoseljanskom putu zidani zapis sa ikonom svetog Urbana prema njivama i sa ikonom svetog Vendelina, zaštitnika stoke, prema gradu. Na jabučkom putu postavljen je drveni crveni krst sa Hristovom ikonom, a treći su podigla na napoznatom mestu dva mlinara. Sva tri simbola je 24. maja 1802. godine osveštao pastor Hajnrih Knolmajer, ali ni jedan nije sačuvan.

Pravoslavni su podigli krst od ružičastog mermera posvećen svetoj Trojici na Velikoj pijaci u jesen 1804. godine. Krst je punih 137 godina…

Otvoreni poziv

Jovana Svirac
Napisao/la:
Objavljeno u Kultura 13.12.2018.

Nov doživljaj sveta oko nas

Ovogodišnje, šesto izdanje „Krokodokodila” podstaklo je decu i mlade da razmišljaju o različitostima, diskriminaciji, empatiji, toleranciji prema drugačijem, ali i da uvide na koje načine mogu doprineti da njihova komunikacija sa sobom i drugima bude kvalitetnija

Predivno, i super, i lepo, kako je rekla jedna devojčica, takvo je bilo druženje sa spisateljicom Jasminkom Petrović i učenicima i učenicama osnovnih škola „Jovan Jovanović Zmaj” i „Miroslav Antić” tokom gostovanja festivala „Krokodokodil” 6. decembra u Gradskoj biblioteci Pančevo.

Dečji festival, posvećen knjizi i kulturi čitanja, ove godine je adaptiran, te je moderniji i pristupačniji svima. Prema sižeima četiri knjige, Jasminka Petrović je napisala tekst, predstavu je režirao Vladan Đurković, a glumci Omladinskog pozorišta „Dadov” izveli su je i snimili. Na taj način je „Krokodokodil” izašao iz okvira Beograda i ponudio specifičan multimedijalni sadržaj deci i mladima, sadržaj koji je raznovrstan, zanimljiv i pruža obilje tema za razmišljanje i razgovor.

Mašta i dalje može svašta

Ovogodišnja avantura sa „Krokodokodilom” nosi naziv „U tuđim patikama”, kao i sama predstava spisateljice Jasminke Petrović. Bilo je zabavno i poučno čuti kako izgleda to hodanje u tuđim patikama ili cipelama, razmisliti zašto je ono važno, pričati o tome koliko je danas teško biti različit i koliko je teško razumeti nekog drugog, ali i objasniti zašto su deci prihvatljivije svakojake različitosti. Mališani tvrde da mogu lakše da proniknu u tuđe misli, da im je jednostavnije da se saopšte i komuniciraju, za razliku od odraslih. Oni nisu zaboravili da maštaju i sanjare.

Jasminka Petrović je učenicima i učenicama predstavila četiri knjige i otvorila velike teme za diskusiju. Najpre su deca pančevačkih osnovnih škola pogledala deo predstave koji se odnosi na delo „Riko, Oskar i tajanstvene senke” Andreasa Štajnhefela, roman koji priča priču o dva dečaka – jednom intelektualno nisko nadarenom, a drugom visoko nadarenom. Bilo je važno sagledati dinamiku njihovog odnosa i razmotriti osetljivosti, strahove i nesnalaženje dečaka, a potom i uporediti njihove različitosti. Priča o Riku i Oskaru iznedrila je razgovor o samopouzdanju i podršci koju upućujemo sebi ili drugima. Deca su se podsetila ključnih poruka koje koristimo u određenim situacijama, rečenica punih topline i bodrenja.

Razlike su čudesne

Podrška je…

Kritički vodič kroz srpski film, jedinstven po tome što sadrži tekstove o svim srpskim dugometražnim
Redakcija | decembar 10th, 2018
Rukovodeći se inače nepostojećim principom kolektivne krivice, prvi su na udar oslobodilaca došli pripadnici nemačke
Nenad Živković | decembar 8th, 2018
Nakon gostovanja na nekoliko festivala u inostranstvu i uspešne srpske premijere na Festivalu autorskog filma,
Redakcija | decembar 10th, 2018
Zanimljiva izložba povodom 300-te godine od potpisivanja Požarevačkog mira, autora Ivana Radića, predsednika Društva za
Redakcija | decembar 8th, 2018

Rašamon

Fotografija dana

19.12.2018. Od poslednjeg poovećanja cena prevoza, koliko li košta povratna karta za toalet?

Dan ljudskih prava