Kako izgledaju pokušaji naših građana da se sa raznih strana sveta vrate u domovinu i na kakve problema nailaze u tom poduhvatu? Autentično svedočenje sugrađanke koja se još uvek nalazi na dalekom Istoku

U trenutku dok pišem ovaj tekst teče deseti dan otkako su zatvorene srpske granice i aerodrom „Nikola Tesla”. Situacija se menja iz sata u sat, ceo svet je u strahu i neizvesnosti. Mi, međutim, još uvek nismo kod kuće. Vanredno stanje zateklo nas je na Tajlandu, na službenom putu, na kom smo od januara ove godine. Kako se situacija odvijala u Srbiji i svetu, tako smo pomerali datum povratnog leta za što ranije. Odluka o zatvaranju aerodroma nas je preduhitrila.

Kako smo ovde došli mnogo pre bilo kakve naznake o pandemiji, imali smo priliku da ispratimo sve od samog začetka, u Srbiji naročito. Prošli smo put od podsmevanja virusu i preporuka za šoping u inostranstvu, do potpune stigmatizacije ljudi koji su se zatekli van zemlje u nesrećnom trenutku i žele da se vrate, što od samog državnog vrha, svakodnevno, u medijima, što od ljudi koji nas nazivaju raskalašnim, neodgovornim, bezobraznim…

Pre bilo kakvog nastavka, treba razjasniti nekoliko osnovnih stvari. Svako, ali zaista svako ima pravo da, prvo, ode gde hoće, ali i da se vrati kući, naročito u ovakvom trenutku. U ova nepredvidiva vremena svako zaslužuje da bude tamo gde se oseća najsigurnije. Suditi da li neko ko je na službenom putu ili na radu i u inostranstvu zaslužuje povratak kući više od turiste ili porodice sa decom je besmisleno. Treba dozvoliti ljudima da se vrate po prioritetima, ali svi podjednako zaslužuju povratak i zaštitu u što kraćem roku. Mi se nismo vratili, jer je aerodrom zatvoren u jako kratkom roku. Sa dalekih destinacija bilo je nemoguće doći. Da smo znali na vreme, svi bismo se vratili. Da smo znali na vreme, došli bismo i u Dohu…

Otvoreni poziv

Ivana Predić
Napisao/la:
Objavljeno u Na granici 31.03.2020.

Mladi Romi i Romkinje teško do zaposlenja: diskriminacija i neobrazovanost najveći problemi

Iako u punoj životnoj snazi, mladi ljudi u Srbiji ipak imaju status teže zapošljivih lica. Posebno su ugroženi oni koji spadaju u takozvanu NEET grupu – mladi koji nisu ni u obrazovnom sistemu, niti u radnom odnosu, niti na plaćenoj praksi. Dvoje mladih iz ove kategorije iz sela Jabuka govorili su o svojoj situaciji

Stopa nezaposlenosti mladih od 15 do 29 godina iz kategorije opisane u podnaslovu, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u četvrtom kvartalu 2019. godine bila je 19,3 odsto. Podaci pokazuju da se na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje – Filijala Pančevo, koja pokriva Grad Pančevo, i opštine Kovin, Kovačica, Alibunar i Opovo, trenutno nalaze 2.622 osobe do 30 godina. Do posla još teže dolaze mladi Romi i Romkinje, kojih je evidenciji ipak samo 125, a posebno su ugroženi oni koji žive na selu.

Da mladi Romi i Romkinje ne mogu lako da se zaposle, potvrđuje za naš sajt Danica Jovanović, koordinatorka Ženske romske mreže Banat. Kao razlog tome navodi visok stepen diskriminacije i rasizma, kao i neobrazovanost.

– Često se dešava da kada poslodavac vidi ili čuje prezime te osobe, kaže da je konkurs zatvoren, ili kada vidi da je po boji kože romske nacionalnosti. I obrazovani Romi i Romkinje u jako malom broju dolaze do posla. Poslodavci odbijaju da ih zaposle, ali nikada ne govore razlog – priča Danica Jovanović.

Ona dodaje da u velikim preduzećima nije moguće videti Rome i Romkinje kako rade na administrativnim poslovima, te da najčešće obavljaju poslove čišćenja i higijene, prikupljanja sekundarnih sirovina i rade u fabrikama kablova. Onima koji ostaju na selu je još teže, i uglavnom se bave se porodičnim poslovima i poljoprivredom.

– U malim seoskim sredinama teško je biti Romkinja i prodavati poljoprivredne proizvode iz svoje zajednice. Od Roma retko ko želi da kupi hranu. Tokom proleća i jeseni mnoge žene i devojke odlaze u nadničenje, a zatim štede kako bi prikupile novac za ogrev za zimu – navodi naša sagovornica.

Diskriminacija zbog…

Pančevo.city
Poreklom i srcem sam Pančevka, a izborom životnog saputnika danas i Italijanka. Već pet godina
Tanja Marković | 26 marta, 2020
Pančevo.city
Specifičnost Poglavlja 20 je u tome što se usklađivanje nacionalnog zakonodavstva sprovodi na osnovu načela
Marija Suzić | 25 marta, 2020
Pančevo.city
U sredu u podne građani Deliblata, sela u kovinskoj opštini, blokirali su automobilima ulaz u
Slobodan Dukić | 25 marta, 2020
Pančevo.city
U Nemačkoj sam dobio temperaturu koja je trajala samo dva dana, ubeđen da je to
Predrag Đelevski | 23 marta, 2020

Rašamon

Fotografija dana

2.4.2020. Red i ispred banke.

PST ISTRAŽITELJI

Da li bi eventualno uvođenje policijskog časa 24/7 bilo tehnički i logistički moguće i održivo?

View Results

Loading ... Loading ...

DOniraj sajt „Autonomija” i VOICE