Autor: Aleksandar Stojković
Pančevo.city
Četvrto izdanje NOVA festivala obeležili su raznovrsni scenski, vizuelni i muzički eksperimenti, a publika je putovala svetlosnim prazninama promena, zvučnom vokalno-instrumentalnom egzotikom i uživala u transformaciji kulturnog nasleđa
Kultura 15.10.2018.

Malo je festivala kao što je NOVA, koja pretežno neguje umetnost izvan tradicionalnih okvira ili, bolje rečeno, zbraja i povezuje različite autore sklone savremenim, avangardnim tendencijama. U fokusu četvrtog izdanja, održanog od 2. do 12. oktobra u organizaciji udruženja „KomunikArt”, bilo je očuvanje bogatog kulturnog nasleđa Evrope (i ne samo Evrope) i njegova umetnička transformacija, a programski raznovrsne večeri pratila je publika u Pančevu, Beogradu i Kovinu.

Od Altamire do avangarde

Festival je otpočeo 2. oktobra internacionalnom izložbom „Evropsko nasleđe u savremenom autorskom stripu i ilustraciji”, postavljenom u nekadašanjem pančevačkom bioskopu „Vojvodina”. Posetioce su pozdravili Monika Husar Tokin, izvršna direktorka festivala, kao i Johanes Iršik, predsednik klastera EUNIC Srbija.

Iršik je naglasio da je veoma važno što strip i ilustraciju, kao baštinu koja je deo evropskog integriteta, prikazujemo baš u godini obeležavanja evropskog kulturnog nasleđa, i ponadao se daljim projektima i saradnji na obostrano zadovoljstvo.

– Otkako sam pre dve-tri godine došao u Srbiju, imao sam mogućnost da Pančevo doživim kao svojevrsnu prestonicu stripa. Ovo je zaista pravo mesto i prilika da autori iz čak dvadeset pet zemalja predstave svoje radove – rekao je Johanes Iršik.

Program vizuelne umetnosti NOVA festivala bio je okrenut kako tradiciji, različitim motivima, pronalascima, pojavama i idejnim pokretima, tako i iskonskoj potrebi čoveka da se umetnički izrazi, od Altamire do današnjeg doba. To kulturno nasleđe našlo se pred okom posmatrača preoblikovano, pretrpevši raznovrsne umetničke intervencije i interpretacije. Kako je primetila producentkinja izložbe Snežana Ćuruvija, predočeni su izazovi sa kojima se evropsko kulturno nasleđe susreće, kao što su „uticaj digitalizacije, ekološki i fizički pritisak na lokacije nasleđa, i nelegalna trgovina kulturnim objektima”. Ovom izložbom savremeni strip i ilustracija doprineli su osvetljavanju aspekata društva i kulture „koji generalno nisu privlačni visokoj umetnosti”,…

Otvoreni poziv

Jovanka Nikolić
Napisao/la:

„Prateći graditeljske slojeve Kragujevca nailazimo na prve dve decenije posle Drugog svetskog rata. Poratne godine. Vreme sasvim različito od godina posle Prvog svetskog rata. Poratno vreme. Ali, i vreme postrevolucionarno. Dvostruko breme.”

Ovako počinje priču u izuzetno vrednoj i dokumentarnoj knjizi „Građenje Kragujevca od 1945. do 1965. godine” arhitekta Veroljub Trifunović. Nakon dela „Građenje Kragujevca u Kneževini i Kraljevini Srbiji”, poslednja knjiga (a Trifunović je do sada objavio pet naslova – „Arhitektura o Kragujevcu”, „Urbanizam Kragujevca”, „Interbellum”) prikazuje prostorni razvoj Kragujevca u 20 poratnih godina. Knjiga je značajnija ukoliko se zna da o arhitekturi i urbanizmu tadašnjeg Kragujevca nije sistematski pisano.

„Prošlo je pola veka. Dovoljno za istorijsku distancu”, kaže autor.

A šta se u tih 20 godina gradilo i menjalo u Kragujevcu? Drugi svetski rat promenio je urbanu sliku Kragujevca, navodi Trifunović. Grad je iz ratnih godina izašao osiromašen i sa smanjenom populacijom. Bombardovanja su uništila neke karakteristične građevine gradskog centra. Oficirski dom (adaptirani Konak kneza Miloša) je izgoreo. Porušen je blok zgrada „kod Krsta”, sa vrednom zgradom Kreditnog zavoda i hotelom „Takovo”.

Novi graditeljski programi počinju u potpuno drugačijem društvenom i ekonomskom okruženju. Urbanizam i arhitektura ne oslanjaju se na predratna iskustva. Na promociji knjige Trifunović je ispričao anegdotu sa studija kada, nakon što „zaradi” devetku na ispitu, profesor pita šta će da se gradi u Kragujevcu, on odgovori – prvo ćemo sve da porušimo, a profesor pita – da li i i Gimnaziju i zgradu suda?

Planska izgradnja u socijalističkoj Jugoslaviji povezuje se sovjetskim iskustvima. Prvog dana po oslobođenju 300 radnika počelo je obnovu Zavoda, koji dobija naziv Fabrika oružja NOVJ. Alatnica je puštena u pogon 1946. godine, Kovačnica je od ručne postala mašinska tek 1949.

Iz vremena prvog petogodišnjeg plana (1947-1951) izdvajaju se stambeno naselje Vašarište, Srednja tehnička škola, stambene zrade u Ulici Borisa Kidriča, Komanda korpusa, Dom JNA, zgrada Narodnog odbora oblasti, zgrada „Uzor” u Glavnoj ulici, generalske vile u Erdogliji, Pošta, nova pekara, Dom na Žeželju.

Za urbanistički razvoj Kragujevca iz tog perioda značajno je da je najvažnija javna građevina – zgrada Oblasnog odbora, locirana izvan tradicionalnog…

Udruženje za opštu kulturu i slobodno informisanje „Omnibus” ovog oktobra pokreće novi ciklus besplatnih novinarskih
Redakcija | oktobar 15th, 2018
Čitaocima: Vremena su teška. Zlo je na sve strane. A ljudi bi hteli da bude
Jovanka Nikolić | oktobar 11th, 2018
Jedan od najlepših događaja koji opisuje suživot ljudi koji su živeli na području Pančeva pre
Živana Krejić | oktobar 13th, 2018
Na događaju koji je ove godine drugi put organizovan u Mađarskom kulturno-umetničkom društvu „Petefi Šandor”
Redakcija | oktobar 10th, 2018

Rašamon

Fotografija dana

19.10.2018. Crna rupa vojlovačka.

TRIBINA „SRBIJA POSLE VUČIĆA”

Ana Ćurčin – Beneath my lungs