Kao treću ilustraciju o tome kako su nacionalne zajednice videle i prihvatale novonastalu situaciju koristićemo delove dnevnika dr Rudolfa Vitišlagera, sreskog lekara i uglednog građanina koga su zbog savesnosti i posvećenosti pozivu poštovali svi građani i sve etničke zajednice u gradu. Navešćemo delove u kojima opisuje dešavanja iz novembra, kao i dva događaja koja su se odigrala dosta kasnije koja govore o kontinuitetu pritiska na nesrpske zajednice i oduzimanju nekih (do tada postojećih) prava.
9. novembar 1918.
„Sinoć sam video prvu srpsku vojnu patrolu kod ćoška birta Mohanek; patrola se sastojala od tri vojnika. (…) Noćas je zauzet i Magistrat. Zamenika kapetana gradske policije, Svobodu, noćas su odveli iz stana (stanovao je kod mog brata Lajoša) i u toku noći uhapšeno je više lica: doktor Pancel kome su razbili ulične prozore, Graf, Janoš Pal i drugi. Tokom pre podneva još jedan broj talaca: Lajoš, Karolji, dr Ščitinski, Bauer, Čanji, Bera, Kozmos Vrani, Alfandari, Fišgrund Oskar, dr Rada Ignjac, dr Hetlinger, Štajner, Koršoš, Dajč Emil i drugi. Ja sam cele noći očekivao da će doći po mene. (…) Pre podne, ispred Magistrata je bio veliki narodni zbor na kome su govorili dr Bogdanov (novi gradonačelnik) i dr Bošković, advokat. Saopštili su da su grad zauzeli Srbijanci što su oni već 50 godina priželjkivali; odsada pripadamo Srbiji ali nikom se nikakvo zlo neće desiti. Sa Magistrata je odstranjena mađarska zastava i istaknuta srpska. (…) Noćas je razoružana, bez ikakvog incidenta, i mađarsko – nemačka Narodna garda…
Otvoreni poziv
Širenje duha džez kosmopolitizma
Ovogodišnji, 21. Pančevački džez festival predstavio je tokom četvorodnevnog novembarskog praznovanja brojnoj domaćoj i inostranoj publici kojim putevima se džez kreće u 21. veku, ponudio je različite stvaralačke koncepte i izraze, i programski odmakao za korak dalje, učvršćujući svoje mesto na džez mapi sveta
Zadovoljstvo je biti u gradu koji bar jednom godišnje postane važna tačka na karti sveta, a još veće zadovoljstvo saznanje da nam tu notu, taj duh kosmpolitizma donosi umetnost, u ovom slučaju muzika. Bilo da je reč o ovdašnjim džez muzičarima i njihovom stvaralačkom i interpretativnom umetničkom naboju, čega se treba češće podsećati, bilo da je reč o brojnim gostima najveće pančevačke manifestacije – u Pančevu se zaista piše istorija džeza.
Dvadeset prvi pančevački džez festival je za nama. Kada se utisci slegnu i saberu, bilo je to prepuštanje jednom velikom izazovu, jednoj istinskoj muzičkoj pustolovini i raznovrsnom programu, čiji koncept nije mnogo odudarao od prethodnih godina, ali jeste otišao za korak dalje.
Izborom Vojislava Pantića, publika je u četiri dana, od 1. do 4. novembra, videla i čula značajne džez muzičare današnjice i osetila različite stvaralačke i improvizatorske energije. Predstavili su se ansambli iz Austrije, Mađarske, Italije, Izraela i Sjedinjenih Američkih Država, a rame uz rame sa njima nastupili su i naši džez umetnici.
Od čvrste forme do njenog raspadanja
Ovogodišnji Pančevački džez festival, čije je prvo veče nosilo naziv Europe Grooves, otvorio je austrijski trio Kafe Dreksler, okupljen nakon desetogodišnje pauze. Prvi put u Srbiji, na sceni Kulturnog centra Pančeva, ovaj sastav predvođen saksofonistom i bas-klarinetistom Ulrihom Drekslerom predstavio je materijal sa prošlogodišnjeg albuma And NOW… Boogie!. Kao što je i najavljeno, bila je to muzika za igru i privlačan način da se u fuziji fanki-soul-gruva džez približi široj publici, posebno mlađoj.
U kompaktnoj i jasnoj formi, sa hipnotičnim melodijskim linijama i opasnom beat mašinerijom, bilo je sasvim dovoljno prostora za virtuozne improvizacije, svejedno da li su umetnici u dijalogu sami sa sobom ili jedni sa drugima. Drekslerovom mekom a prodornom tonu nije se moglo odoleti, čime se i naša publika uverila da je reč o umetniku kog kritičari ne svrstavaju bez razloga među najbolje saksofoniste austrijske scene. U svakom slučaju, spoj Drekslera sa Oliverom Štegerom (bas) i Aleksom Dojčom (bubnjevi) bila je dobitna kombinacija za zagrevanje, te su posetioci i posetiteljke festivala, što je retkost, uživali u komunikaciji sa bendom, a posebno sa bubnjarom, koji nikada nije bio u senci, te…
Fotografija dana
Književno veče, 15. novembar 1963.
Ana Ćurčin – Beneath my lungs
