Prethodni nastavak feljtona možete pročitati ovde
Ovaj istraživač je obradio 24 prvostepene i pravnosnažne presude koje su se odnosile na period od 2010. do 2020. godine u vezi sa troje potrošača isključenih sa sistema daljinskog grejanja, formalno zbog neplaćanja. To troje je deo iste grupe potrošača čiji su predmeti uzeti u obzir za period 2000-2010. Najranija doneta presuda potiče iz 2015. godine, poslednja iz 2020. godine. Deo presuda svedoči o kršenju prava na suđenje u razumnom roku, ali ne u razmerama koje su viđene u prethodnom periodu. Razlog je, sasvim izvesno, promena pravila izvršnog postupka iz 2011. godine.
U korist navedenih potrošača kao tuženih donete su četiri prvostepene presude, i sve su donete 2015. godine. Dakle, uprkos postojanju Zakona o zaštiti potrošača i Zakona o obligacionim odnosima čije odredbe štite potrošače od zaključavanja u ugovoru, više nije doneta nijedna.
Jednom prvostepenom presudom je potrošač kao tužilac delimično uspeo u sporu, i ona je doneta 2019. godine.
U korist navedenih potrošača kao tuženih doneta je samo jedna pravnosnažna presuda, i to 2015. kad i sve prvostepene presude. Bez obzira na to što je njom utvrđeno da je ugovor o kupovini toplotne energije raskinut, to nije imalo uticaja na položaj potrošača, koji je utuživan sve do 2018. godine kada je počeo da plaća,…
Otvoreni poziv
Ako Bog hoće da spreči zlo, a ne može, onda on nije svemoćan. Ako može a neće, onda je zao. Ako Bog može i hoće da ga spreči, zašto zlo i dalje postoji. Ako on ne može i neće da spreči zlo, zašto ga nazivamo Bogom, pitao se mudri Epikur.
Pre neki mesec, dok mi je iz džepa virilo papirnato upozorenje „životno ugrožen”, nađoh se u klinici za vaskularnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije. Strah mi odneo pamet. Trebalo je da budem u bolnici za kardiohirugiju. Žena u belom, „plivajući” između stešnjenih ljudskih tela, a sve vičući „Pustite me, ja ovde radim”, uputi me na pravu adresu. Nekako sam se iskobeljao iz uskog hodnika nalik katakombi u kome su bolesnici stajali jedan drugom na glavi. Skoro visili sa plafona kao slepi miševi. Dok sam se napolju držao za srce, hvatajući zrak, čekalo me novo iskušenje. Da u lavirintu bolnica nađem pravu.
I tako tražeći „radionicu” gde će krojači da me rašiju kao krpenog lutana, da poprave moj srčani sat i ponovo me sašiju, naiđoh na bogomolju. Crkvu Svetih vrača. Braće Kozme i Damjana. Zakatančena. Ispred ni žive duše. Ošinu me bezvernička misao: Zašto burazeri čudotvorci koji su oživljavali mrtve ne vizitiraju ove bolesnike sa dušom u nosu. Odjednom, čuh gromoviti glas odozgo: Bezbožniče, kuvaćeš se u vreloj smoli. Digoh glavu i na…
Fotografija dana
Za našu decu
