Sprovođenje javno-privatnih parterstava javnost bi trebala da prati sa posebnom pažnjom. Jer koruptivni rizik u javno-privatnim partnerstvima postoji u svim fazama, počev od odabira projekta i odlučivanja koja je to potreba ili problem koji će biti rešen, u pretežnom javnom interesu, pa do odlučivanja da se ta potreba ili problem rešavaju kroz JPP, objašnjava Zlatko Minić iz organizacije Transparentnost Srbija.
On dodaje da ako se izabere JPP i potom iskoristi zakonska opcija da se ne primenuje zakon, jer je reč o projektu u okviru međudržavnog sporazuma, jasno je da rizik eksponencijalno raste – neće biti konkurencije, javnog konkursa, ne moraju se sprovoditi javne nabavke…
Postoji i rizik (bilo da se zakon primenjuje ili ne), ističe Minić, koji nije nužno povezan sa koruptivnim namerama – javni partner može zaključiti ugovor koji će biti loš po javni interes (loša raspodela rizika, prihvatanje prevelikih obaveza…) zbog nedovoljnog iskustva i znanja u ovoj oblasti, posebno kada pregovara sa privatnim partnerima koji imaju moćne advokatske timove i veliko iskustvo.
Najzad, i u sprovođenju ugovora rizici od korupcije su brojni.
– Prirodna težnja privatnog partnera da umanji svoje obaveze, da prevali rizike poslovanja na javnog partnera i da poveća sopstvenu dobit nisu korupcija sami za sebe. Međutim, nastanak takve štete za javnog partnera i javni interes uopšte, može biti u vezi sa korupcijom kod javnog partnera. Tu može biti u pitanju korupcija do koje dolazi u ranim fazama pregovora i ugovaranja (da neke odredbe koje pogoduju interesima privatnog partnera budu unete u ugovor ili da ne budu unete odredbe koje bi zaštitile interese javnog partnera u kriznim situacijama), ali i ona do koje dolazi tokom primene. Tipičan primer bi bila korupcija u vezi sa nadzorom nad ispunjavanjem ugovornih obaveza, a koja bi imala za cilj da se stepen ispunjavanja obaveza privatnog partnera, koji je bitan element ugovora, uopšte ne podvrgne nadzoru ili da se podaci o tome krivotvore – objašnjava naš sagovornik.
Navodi da na sličan način, rizici postoje i kada se odnose na ostvarivanje koristi za javnog partnera. To bi na primer bilo upravljanje zajedničkim preduzećem, gde većinski (privatni) partner diktira dinamiku trošenja sredstava i posluje sa povezanim licima, ostvarujući korist i kada zajedničko preduzeće troši sredstva ili čak posluje u celini u gubitku. Odsustvo…
Otvoreni poziv
Žuborima reke Tamiš od izvora do ušća
Prekogranična saradnja Rumunije i Srbije na projektu ,,Eko Tamiš - novi turistički proizvod’’ donela je, pri samom svom kraju, veoma lepu priliku da se, kroz četiri dana uzbudljivog i intenzivnog putovanja upoznamo sa blagodetima i potencijalima reke Tamiš i njene okoline.
Ekipa od dvadesetak novinara iz Novog Sada, Beograda i Pančeva krenula je put Rumunije 9. aprila u jutarnjim časovima, očekujući da se na početnoj tački ture sretne sa kolegama iz Rumunije. Tako je počela avantura koja će nam u narednim danima ispuniti svakodnevicu novim prizorima, informacijama, glave novim idejama, svest novim sadržajima, a telefone fotografijama. Za neke od nas, susret sa ovim projektom i učešće u promotivnoj turi za medije bio je prvi ozbiljniji kontakt sa temom eko-turizma. No, njena privlačnost i važnost bila je dovoljna da zainteresuje i natera na akciju. Tako se nađosmo u vozilu kojim ćemo posetiti veliki broj novih mesta, istražujući i slušajući o tome šta bi nam ona mogla doneti, koji su njihovi potencijali i šta je tačno uloga svakog od predela, prema zamisli internacionalnog projektnog tima.
Ideje i ciljevi projekta objašnjeni su nam na konferenciji održanoj pred početak promo ture, 5. aprila, ali smo ih bolje razumeli i još više o njima čuli u toku samog putovanja. Svaka od projektom mapiranih lokacija imaće svoju svrhu u razvoju eko-turizma u dve zemlje partnerke. Nosioci projekta: Regionalna privredna komora Južnobanatskog upravnog okruga, Pokret gorana i Centar volontera iz Pančeva, te Asocijacija Miltonija i Asocijacija za promociju i razvoj turizma na Tamišu iz Temišvara, zajedničkim snagama osmislili su ovu sjajnu ekološko-turističku priču, sa ciljem da promovišu potencijale čiste prirode i podstaknu ljude da bolje sagledaju i više zavole svoje okruženje.
– Ljudi ne prepoznaju važnost eko-turizma. Svest o tome zbog čega je važno da pazimo na prirodu je veoma niska. Nije u pitanju samo sakupljanje smeća – rekla je Suzana Stojanovići ispred Asocijacije Miltonija iz Temišvara.
Ona je objasnila način sprovođenja projekta i konkretne korake koji su preduzeti da bi ideja bila realizovana:
– Mapirali smo staze za bicikliste, za pešake, mesta za posmatranje ptica, za pecanje i plaže. U vezi sa tim, urađene su dve studije, jednu su radili srpski, drugu rumunski stručnjaci. Potencijali Srbije, više nego rumunski, počivaju na vodi. U Srbiji ima…
Fotografija dana
Uskrs u Ivanovu - Zoltan Bisak
Protest #1od5miliona u Pančevu
DOniraj sajt „Autonomija” i VOICE
