Osim okvira za PDV i minimalnih stopa akciza za alkohol, gorivo i električnu energiju i duvanske proizvode, u EU ne postoje nikakva druga pravila koja se tiču poreske politike, tako da na ukupan nivo javne potrošnje i visine poreza utiču domaći faktori, pre svega društveni konsenzus o poželjnom socijalnom modelu

Članstvo Srbije u Evropskoj uniji još nije na dohvat ruke, prvo zbog naše nepripremljenosti da ispunimo sve preduslove za članstvo, ali i trenutne nevoljnosti same EU da primi zemlje Zapadnog Balkana. Na to treba da dodamo još i situaciju oko Brexita, tj. izlazak Velike Britanije iz članstva, što ostavlja određeni politički vakuum koji tek treba da se prebrodi, usled čega postoje i jake struje unutar EU (kao francuski predsednik Makron) koje tvrde da sama EU trenutno nije spremna za nove članice dok prvo ne sredi stvari u svojoj kući. Ali to ne znači da ne treba da razmišljamo o tome šta bi evropske integracije za nas značile. U ovom tekstu prikazujem kakav bi bio uticaj članstva u EU po poreze koje plaćamo, jer u životu su jedino dve stvari izvesne: smrt i plaćanje poreza.

Porez na dodatnu vrednost (PDV)

Evropska unija je državama članicama ostavila široko odrešene ruke u vezi sa poreskim zakonodavstvom, ali je ipak uvela neka opšta pravila, propisana Direktivama, kojih se zemlje članice moraju pridržavati. Dok su pravila u oblasti direktnog oporezivanja (kao što su porez na dohodak, imovinu ili socijalni doprinosi) uglavnom ostala van dohvata evropske birokratije, došlo je do izvesnog ujednačavanja poreskih propisa u oblasti indirektnog oporezivanja (porez na dodatu vrednost, akcize).

Prvo pravilo jeste da zemlje članice uvedu porez na dodatu vrednost kao osnovni porez na potrošnju, sa tim da PDV pored osnovne stope može imati i privilegovanu tj. nižu poresku stopu za određene proizvode, i da niža poreska stopa ne može biti manja od pet odsto, a viša stopa ne može biti manja od 15 odsto. Samim državama članicama ostavljeno je da biraju da li će imati dve stope, i koliko će one iznositi. Na primer, Danska ima samo jednu stopu PDV-a od 25 odsto, najnižu osnovnu stopu ima Luksemburg sa 17 odsto, a najvišu Mađarska sa 27 odsto. Naravno, ima i izuzetaka: zemlje koje su pre uvođenja ovih pravila…

Otvoreni poziv

Janko Takač
Napisao/la:
Objavljeno u Otvoreni poziv 15.01.2020.

Zašto je profesorka biologije i geografije na slovačkom jeziku napustila Srbiju

Zbog birokratskih peripetija koje su trajale šest godina, profesorka dva predmeta je izgubila strpljenje i odlučila da ode iz ove zemlje, izložene nekim očigledno nepovratnim procesima…

Nije ni tajna ni neko čudo, da Slovaci u Srbiji – kao jedna od njenih najbrojnijih nacionalnh zajednica – ubrzano nestaju. Zapravo, kao što je slučaj i sa ostalim stanovništvom iz Srbije, ista su dva razloga za ubrzano smanjenje populacije u našoj državi: već dugo, predugo, ovde vlada tzv. „bela kuga” – svake godine, desetine hiljada ljudi se ovde manje rodi nego što ih umre. A osim toga, tu je i ona druga stvar, još podmuklija, kao posledica katastrofalnih političkih procesa u proteklim decenijama, odavde se ljudi masovno iseljavaju u inostranstvo – za poslom i za iole kvalitetnijim i stabilnijim životom.

Sve ovo oslikava jedan veoma zabrinjavajući, pretužan prizor – u celom južnom Banatu, po Vojvodini ali i širom Srbije, imamo polupuste gradove, avetinjski prazne pešačke zone i trgove, varošice bez omladine, sela bez dece, osiromašene sredine oslobođene svake nade i perspektive za oporavak, ulice i parkove bez dečje graje, škole bez rastrčanih učenika… Kao nekada po Austriji i Nemačkoj, sada veći po gradovima u Slovačkoj ima već toliko naših Slovaka da ovi sve češće sebi organizuju „vojvođanske” žurke, zabave, igru, piće i roštiljanje uz „našu” muziku i umerene doze nostalgije za starim krajem – krajem u kojem je nas nekoliko desetina hiljada još uvek ostalo, da živi, tavori, svako iz svojih tužnih razloga…

Ipak, čak i u ovo nevreme, desio se 2013. jedan veoma lep presedan.

Naime, u jesen te godine, iz Slovačke se u jednu od naših južnobanatskih varoši vratila sveže svršena profesorka, dvopredmetni master profesor biologije i geografije! Spremna i orna da radi u osnovnoj školi, dakle u svojoj struci, u svom kod nas veoma deficitarnom zanimanju nastavnika i biologije i geografije. Cela varoš je mogla da slavi taj dan, kad je u opštem rasulu dobila jednu mladu, školovanu i sposobnu osobu, devojku koja će pokrenuti mnoge lepe stvari kako u školi tako i u svojoj varoši.

Posao je obezbeđen veoma lako, nastavnici biologije i geografije sa poznavanjem slovačkog…

Praznici su nam došli i prošli. Što bi rekao pokojni glumac Danilo Lazović (film „Tri
Zoran Milošević | 10 januara, 2020
Gde su, zaista, granice ponižavanja kao ciljanog amputiranja prava na mišljenje u ime raspirivanja masovnih
Aleksandra Bosnić Đurić | 8 januara, 2020
Posle rasprodatih koncerata širom Srbije i regiona i godine krunisane s dve rasprodate sale Amerikana
Redakcija | 9 januara, 2020
Gde si Pančo, druže stari, nigde te nema?”, „Pančo, brate, šta je bilo posle u
Pančo Pravedni | 6 januara, 2020

Rašamon

Fotografija dana

18.1.2020. Smeće svuda, smeće oko nas. Žarka Zrenjanina.

MockMockTV

DOniraj sajt „Autonomija” i VOICE