Zadovoljstvo je biti u gradu koji bar jednom godišnje postane važna tačka na karti sveta, a još veće zadovoljstvo saznanje da nam tu notu, taj duh kosmpolitizma donosi umetnost, u ovom slučaju muzika. Bilo da je reč o ovdašnjim džez muzičarima i njihovom stvaralačkom i interpretativnom umetničkom naboju, čega se treba češće podsećati, bilo da je reč o brojnim gostima najveće pančevačke manifestacije – u Pančevu se zaista piše istorija džeza.
Dvadeset prvi pančevački džez festival je za nama. Kada se utisci slegnu i saberu, bilo je to prepuštanje jednom velikom izazovu, jednoj istinskoj muzičkoj pustolovini i raznovrsnom programu, čiji koncept nije mnogo odudarao od prethodnih godina, ali jeste otišao za korak dalje.
Izborom Vojislava Pantića, publika je u četiri dana, od 1. do 4. novembra, videla i čula značajne džez muzičare današnjice i osetila različite stvaralačke i improvizatorske energije. Predstavili su se ansambli iz Austrije, Mađarske, Italije, Izraela i Sjedinjenih Američkih Država, a rame uz rame sa njima nastupili su i naši džez umetnici.
Od čvrste forme do njenog raspadanja
Ovogodišnji Pančevački džez festival, čije je prvo veče nosilo naziv Europe Grooves, otvorio je austrijski trio Kafe Dreksler, okupljen nakon desetogodišnje pauze. Prvi put u Srbiji, na sceni Kulturnog centra Pančeva, ovaj sastav predvođen saksofonistom i bas-klarinetistom Ulrihom Drekslerom predstavio je materijal sa prošlogodišnjeg albuma And NOW… Boogie!. Kao što je i najavljeno, bila je to muzika za igru i privlačan način da se u fuziji fanki-soul-gruva džez približi široj publici, posebno mlađoj.
U kompaktnoj i…
Otvoreni poziv
U nedelji kada su posle tribine u lazarevačkoj biblioteci sklonjene karikature Predraga Koraksića Koraksa i Dušana Petričića, u nedelji kada se čak i Ministarstvo kulture oglasilo povodom karikatura objavljenih na naslovnoj strani lista Danas, a urednik tog dnevnika Dragoljub Petrović ocenio da vlast medije koji nisu bliski vlasti, doživljava kao opoziciju, možda čak i jaču od političke opozicije, a tako vidi i karikaturiste i satiričare, podsećamo kako se u 19. veku osvajala sloboda štampe.
Na sve tri Narodne skupštine, održane za vreme druge vladavine kneza Mihajla Obrenovića, iznošen je predlog o donošenju zakona o štampi, koji je svaki put odbačen sa istom formulacijom – da se stavi na ličnu ocenu knezu. Na Preobraženskoj skupštini 1861. godine jedan od predloga bio je da se zakonom proglasi sloboda štampe. Skupština je jednoglasno odlučila da se ranija odredba o slobodi štampe izostavi iz skupštinskog zakona, kao i da se knezu Mihajlu ostavi da odluči da li je Srbiji potreban Zakon o štampi.
Profesorka Tatjana Vulić, koja je knjigom „Kragujevačka štampa XIX veka” dala nemerljiv doprinos osvetljavanju perioda koji je u razvoju Kragujevca imao veliki značaj, piše da je nakon Preobraženske skupštine Uprava prosvete, ranije Ministarstvo prosvete, izradila tekst Zakona o štampi i dostavila ga Državnom savetu. Pre nego što je predložen na sednici Vlade, projekat je poslat Jovanu Ristiću i Đuri Daničiću, koji su sastavili nov, delimično izmenjen i dopunjen Zakon o štampi. U tom tekstu nije bila predviđena cenzura, ali na ministarskoj sednici krajem 1861. godine, kojom je predsedavao knez Mihajlo, predlog nije usvojen.
Tri godine kasnije, 1864., na Velikogospođinskoj narodnoj skupštini, pročitan je predlog beogradskog poslanika Time Andrejevića da se „njegova svetlost umoli da se izda Zakon o štampi, shodno duhu i našim potrebama”. I sada je odlučeno da konačnu reč da knez Mihajlo.
Novi projekat Zakona o štampi izradio je 1866. dr Nikola Krstić, član Kasacionog suda. Taj predlog nije ni došao do kneza, već je, navodi Tatjana Vulić, završio u arhivu Ministarstva unutrašnjih dela.
O Zakonu o štampi raspravljalo se i na…
Fotografija dana
Književno veče, novembar 1963.
Ana Ćurčin – Beneath my lungs
