Potpisivanje Opšteg okvirnog sporazuma za mir u BiH, poznatijeg kao Dejtonski mirovni sporazum, pre tri decenije, 21. novembra 1995. godine, ozvaničilo je ranije postignuto primirje između zaraćenih strana u Bosni i Hercegovini i označilo kraj jezivog i naravno, potpuno besmislenog oružanog sukoba u ovoj republici. Bio je to treći u seriji jugoslovenskih ratova koji su tokom četiri godine odneli oko 130.000 ljudskih života, a od miliona načinili trajne invalide, osobe sa ozbiljnim mentalnim problemima izazvanim ratnim traumama, beskućnike, izbeglice, imigrante i ljude koji se po raznim osnovama postali žrtve rata.
Postizanje saglasnosti o ugovoru koji su u vazduhoplovnoj bazi Armije SAD „Rajt Paterson” u ovom gradu u saveznoj državi Ohajo parafirali tadašnji predsednici Srbije, Hrvatske i BiH, okončalo je i najdužu antiratnu akciju na našim prostorima – paljenje sveća za sve žrtve rata; tim simboličnim činom, koji je bez prekida, u različitim formatima, terminima i periodima trajao tokom te četiri ratne godine, aktivisti antiratne grupe Pokret za mir u južnom vojvođanskom gradu Pančevu su želeli da odaju počast i poštu svim nedužno stradalim građanima Jugoslavije, bez obzira na to sa koje se strane linije fronta nalazili.
Demilitarizovana zona
Po ugledu na svoje beogradske saborce, koji su ranije, 8. oktobra 1991. godine počeli da pale sveće ispred zgrade Predsedništva Srbije u centru Beograda, pančevački mirovnjaci su se istim povodom okupili u utorak, 12. novembra te godine na Trgu Slobode, kolokvijalno nazvanom trg ispred Privredne banke, u ovom gradu.
Svakog utorka od 19:30 do 20 časova i sredom od 17, nakon protesta ćutanjem Žena u crnom, aktivisti Pokreta za mir Pančevo…
Otvoreni poziv
Radno pravo u raskoraku zakona i realnosti
Centar za edukaciju i transparentnost – CETRA realizuje projekat „Radna prava – između propisa i realnosti u južnom Banatu”, s ciljem da kroz projektne aktivnosti informiše javnost o pravnim mehanizmima zaštite radnih prava, kako bi se efikasnije koristili mehanizmi za zaštitu radnih prava i time umnogome bili od pomoći i koristi radnicima
Radno pravo nije apstraktna grana prava već pravni okvir koji neposredno utiče na život, sigurnost i osnovu egzistencije svakog zaposlenog. Bilo da govorimo o ugovoru o radu, pravima zaposlenih, obavezama poslodavca, radu na crno, mobingu i diskriminaciji, neplaćenom radu ili zaštiti od nezakonitog otkaza, neisplaćenoj plati i naknadama, povredama prava na bolovanje i porodiljsko odsustvo, radno pravo uređuje čitav niz pitanja koja utiču na svakodnevni život i stabilnost svakog čoveka.
Izveštaji i analize iz 2025. godine ukazuju da je kršenje radnih prava u Srbiji i dalje sistemski i normalizovan problem, pri čemu su radnici suočeni sa nesavesnim poslodavcima i nedovoljnom reakcijom države.
Ključni nalazi i problemi
Ključni nalazi i problemi u 2025. godini pokazuju sledeće:
• Sistemsko kršenje prava – organizacije poput Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) ističu da kršenje radnih prava nije sporadično, već „sistemsko i normalizovano”. Najčešća kršenja, pa tako i u južnom Banatu, uključuju rad van radnog odnosa (koji radnike lišava osnovnih prava), produžavanje radnog vremena bez plaćanja, uskraćivanje minimalne zarade, bolovanja, kao i otežano sindikalno udruživanje i kolektivno pregovaranje;
• Neadekvatnu primenu zakona– radna grupa Ujedinjenih nacija je u oktobru 2025. godine ukazala da Srbija ne primenjuje efikasno postojeće zakone o radnim pravima;
• Nebezbedne uslove rada – kao primer loših uslova navedeno je padanje u nesvest radnika usled visokih temperatura i…
Fotografija dana
OKUPLJANJE SVAKOG DANA
Pančevo, lepota koja se ne gleda pažljivo – Predrag Đelevski
RAD NAŠEG SAJTA PODRŽAVA
PST PRIHVATA NADLEŽNOST
