Nekoga ko gleda staru kuću na uglu ulica Nemanjine i Svetog Save možda će zbuniti ukras na kom su prikazana dva medveda povezana lancem provučenim kroz njuške. To je kuća familije Hajzer

Nekoga ko gleda staru kuću na uglu ulica Nemanjine i Svetog Save možda će zbuniti ukras na kom su prikazana dva medveda povezana lancem provučenim kroz njuške. To je kuća familije Hajzer, familije moje majke, a medvedi su simbol restorana moga pradede, koji se nalazio na samom uglu kuće.

Moja majka je često pričala o svom detinjstvu i mladosti provedenim u Pančevu, koje su mi meni bile jako zanimljive, pa su mi ostale u živom sećanju. Nikada se nije vratila u svoj rodni grad, iako ju je vukla nostalgija. Nakon smrti moga oca, moj brat i ja smo joj predložili da otputuje u Jugoslaviju, ali tada je u počeo rat i ta prilika je bila propuštena. Ona je preminula nedugo nakon svog 80-og rođendana, meni su ostale njene fotografije i uspomene. Konačno, u junu 2011, moja supruga Mihaela i ja smo odlučili da izvedemo turneju obilaska kuća naših predaka. Prvo smo otišli u Češku da po prvi put vidimo dom njene bake i deke u Sudetskoj oblasti. Preko Beča, u kome živi Mihaelina sestra, i Segedina, gde smo se sreli sa još nekim rođacima, stigli smo do Kikinde, rodnog grada moga oca. Ušli smo u neki kafić da se osvežimo i da se raspitamo za putni pravac. Na odlasku smo bili iznenađeni kada smo, na zahtev da platimo račun, dobili odgovor: „Vi ste u Kikindi prvi put, ne treba ništa da platite!” Zaista prijateljska i krajnje neočekivana dobrodošlica! U Pančevu smo odmah našli kuću moje bake i deke, ne baš u najboljem stanju, ali manje-više nepromenjenu. Jedan meštanin se sećao posete mog rođaka od pre 45 godina. U nekadašnjoj sobi moje majke sada je kafić i bio je zaista čudan osećaj piti kafu u tom prostoru.

Hajzeri su bili porodica koja je sa mnogim drugim doselila u današnju Vojvodinu i zapadnu Rumuniju nakon što su Turci odavde oterani u 17. veku. Prvi Hajzer koji je došao je bio Karl (1751–1800), mesar i gostioničar iz Rajhenverga, iz današnjeg Libereca u Češkoj. Bio je veoma uspešan u Pančevu i tri generacije kasnije Jozef Hajzer (1840–1899) i njegova supruga Katarina su preuzeli svratište „Kod razigranih medveda”.

Stara gostionica „Kod razigranih medveda”

I oni su veoma uspešno poslovali…

Otvoreni poziv

Jovanka Nikolić
Napisao/la:
Objavljeno u Na 78 obrtaja 13.10.2019.

Oplenačka berba u slavu vina i života

Ovog vikenda traje Oplenačka berba grožđa, u narodu prozvana Vašar u Topoli, jedinstven susret radosti, muzike i vina

Ovde pod Oplencem, u Topoli, ljudi se okupljaju duže od pola veka da slave berbu grožđa, da slave mlado vino, kao nov mlad život. I sve lepote ljubavi koje vino i život nose sa sobom – rekao je u Kraljevoj vinariji predsednik Skupštine opštine Topola i narodni poslanik Dragan Jovanović.

– Oplenačka berba, ili kako mi Šumadinci odvajkada kažemo – Vašar u Topoli, ima tradiciju dugu preko 150 godina, još od vremena kneza Aleskandra Karađorđevića. Stojimo sada u Kraljevoj vinariji, prvoj takve vrste u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Podignuta je 1931. godine, sa dva nivoa ispod zemlje, sa prvim teretnim liftom po uzoru na moderne francuske vinarije – podsetio je Jovanović.

A Oplenačka berba tradicionalno je počela uz pucanj topa aberdara, podizanje zastave Oplenačke berbe i pesmu „Obraše se vinogradi”. U kulturno-umetničkom delu programa nastupili su KUD „Oplenac” iz Topole i mladi virtuoz na harmonici, jedanaestogodišnji Milan Pajić iz opštine Žabari, inače pobednik takmičenja u Soko Banji.

Sabor narodnog stvaralaštva u slavu vina i grožđa u ovoj šumadijskoj varoši održava se od 1962. godine. Manifestaciji tradicionalno prethodi ocenjivanje vina i rakije, a u tri dana Topolu poseti nekoliko hiljada ljudi više nego što grad ima stanovnika.

Posetioci Vašara u Topoli, kako se u Šumadiji najčešće zove ova manifestacija, mogu obiđu jedno od petnaestak vinarija u tom kraju, koje su otvorene za posetioce. Najstarija je, svakako, Kraljeva vinarija u kojoj je renovirana degustaciona sala.

Kraljeva vinarija je jedna od najstarijih vinarija u Srbiji, piše u Vinskim turama. Podigao je kralj Aleksandar I Karađorđević 1931. godine kao jednu od najsavremenijih vinarija na Balkanu i primer je ostalim vinarijama kako se uzgaja i spravlja najkvalitetnije vino. Dugo nije bila u funkciji da bi od 2007. godine ponovo počela da proizvodi vina isključivo iz sopstvenih zasada. U vinariji se proizvode bela vina Sauvignon blanc, Pinot blanc, Chardonnay, a od crvenih Suveren (Cabernet sauvignon). U sklopu vinarije nalazi se i muzejska postavka…

Desetak meseci posle njihovog prvog beogradskog nastupa, turski darkwave bend She Past Away je ponovo
Janko Takač | oktobar 8th, 2019
Još svega nekoliko dana – do 10. oktobra – traje konkurs za prijem radova za
Redakcija | oktobar 7th, 2019
Kako je, svojevremeno, objavljeno na lokalnom portalu Kovinac, iz kovinske lokalne kase je 6.650.000 dinara
Slobodan Dukić | oktobar 8th, 2019
Venci za oslobodioce Godine 1944, 4. oktobra, borci Desetog gardijskog pešadijskog korpusa Crvene armije, uz
Slobodan Dukić | oktobar 5th, 2019

Rašamon

Fotografija dana

17.10.2019. Vodena površina se skuplja, deponija se širi. Peskana.
Pozdrav Chikafela.

DOniraj sajt „Autonomija” i VOICE