U novom blogu iz kategorije Učimo o socijalnom preduzetništvu pričamo o tome šta je demokratsko upravljanje i učestvovanje u odlučivanju i zašto je važno za socijalno preduzetništvo.
Šta je demokratsko upravljanje?
Demokratsko upravljanje je jedno od ključnih karakteristika socijalnih preduzeća; odnosno, socijalna preduzeća su definisana, između ostalog, demokratskim upravljanjem/participativnim odlučivanjem (demokratsko odlučivanje i participativno upravljanje nisu sinonimi, ali o terminološkim razlikama neki drugi put). Definicija socijanog preduzetništva ima mnogo. Na primer, u jednoj studiji o hrvatskom sektoru socijalnog preduzetništva iz 2013. godine utrvrđeno je da ih je čak 49! I u Srbiji je, kao i drugde, u opticaju dosta definicija (svaki donator ima svoju, zar ne?), ali među većinom aktera koji se bave podsticanjem razvoja i promocijom socijalnog preduzetništva prihvaćena je definicija koncepta socijalnog preduzeća na koju se oslanja i Evropska unija, odnosno Inicijativa za socijalno poslovanje.
Po toj definiciji, socijalna preduzeća:
- Prihod ostvaruju prodajom roba ili usluga, tj. učešćem na tržištu;
- Povod za njihovu ekonomsku aktivnost jeste društveni cilj koji doprinosi opštem dobru, odnosno rešavanje nekog društvenog problema, a ne sticanje profita kao kod “klasičnih” preduzeća. Socijalna preduzeća naravno žele da ostvare što veći profit, ali:
- Profit se u najvećoj meri reinvestira sa namerom da doprinose društvenom cilju/misiji preduzeća (a ne uvećanju bogatstva vlasnika kapitala)
Zasnovana su na principima demokratskog upravljanja i/ili principima participativnosti i/ili su usmerena na ostvarenje socijalne pravde.
I u predlogu Zakona o socijalnom preduzetništvu koje je civilno društvo 2019. godine izradilo i uputilo…
Otvoreni poziv
Doktorka Marija Prita, žena 21. veka
O Mariji Priti šira javnost danas malo šta zna, a njena životna priča je ohrabrujuća, zanimljiva i vanvremenska. Rasla je u porodici koja je prepoznala i negovala njene talente, završila medicinu u Cirihu, lečila ljude širom Evrope, a penziju dočekala vodeći privatnu ordinaciju u Beogradu. Uz sve to, bila je i na ratnom frontu, a ostvarila se i u ulozi supruge i majke
Kada čitate biografiju Marije Prite, imate osećaj kao da čitate životopis emancipovane žene dvadeset i prvog veka. Marija Prita rođena je 16. aprila 1866. godine u Seleušu, ali je snagom svoje volje i uz podršku porodice nadrasla sredinu iz koje je potekla i postala prva Srpskinja lekarka u Ugarskoj, druga u srpskom narodu. Uz to, ostvarila se i u ulozi supruge i majke, a vodila je i privatnu ordinaciju u Beogradu i čitav život se borila protiv nadrilekarstva.
– Marija Prita je i u evropskim okvirima tog doba bila žena ispred svog vremena. Ona je odmalena želela da bude lekarka i roditelji su je u tome podržavali, a posebno je velika zasluga njene majke Mileve koja se, u okolnostima postojanja Banatske vojne granice, zalagala za osnivanje viših devojačkih škola. Radi boljeg razumevanja, ženska deca su se tada školovala samo do četvrtog razreda osnovne škole. Mileva Prita se izborila za pravo devojčica da nastave školovanje posle prvog ciklusa osnovnog obrazovanja – kaže istoričarka Ivana Spasović.
Nakon završene osnovne škole sa odličnim uspehom, Marija je završila i Višu devojačku školu u Pančevu, ali to nije bilo dovoljno da upiše studije medicine jer nije imala položenu maturu.
– Da biste položili maturu u to vreme, morali ste da položite i latinski koji se tada izučavao samo u gimnaziji. Mariju nisu…
Fotografija dana
Kuće i ulice Goslara - Srđan Stanković
PODRŽI MEDIJE!
DOniraj sajt „Autonomija” i VOICE
