Malo je festivala kao što je NOVA, koja pretežno neguje umetnost izvan tradicionalnih okvira ili, bolje rečeno, zbraja i povezuje različite autore sklone savremenim, avangardnim tendencijama. U fokusu četvrtog izdanja, održanog od 2. do 12. oktobra u organizaciji udruženja „KomunikArt”, bilo je očuvanje bogatog kulturnog nasleđa Evrope (i ne samo Evrope) i njegova umetnička transformacija, a programski raznovrsne večeri pratila je publika u Pančevu, Beogradu i Kovinu.
Od Altamire do avangarde
Festival je otpočeo 2. oktobra internacionalnom izložbom „Evropsko nasleđe u savremenom autorskom stripu i ilustraciji”, postavljenom u nekadašanjem pančevačkom bioskopu „Vojvodina”. Posetioce su pozdravili Monika Husar Tokin, izvršna direktorka festivala, kao i Johanes Iršik, predsednik klastera EUNIC Srbija.
Iršik je naglasio da je veoma važno što strip i ilustraciju, kao baštinu koja je deo evropskog integriteta, prikazujemo baš u godini obeležavanja evropskog kulturnog nasleđa, i ponadao se daljim projektima i saradnji na obostrano zadovoljstvo.
– Otkako sam pre dve-tri godine došao u Srbiju, imao sam mogućnost da Pančevo doživim kao svojevrsnu prestonicu stripa. Ovo je zaista pravo mesto i prilika da autori iz čak dvadeset pet zemalja predstave svoje radove – rekao je Johanes Iršik.
Program vizuelne umetnosti NOVA festivala bio je okrenut kako tradiciji, različitim motivima, pronalascima, pojavama i idejnim pokretima, tako i iskonskoj potrebi čoveka da se umetnički izrazi, od Altamire do današnjeg doba. To kulturno nasleđe našlo se pred okom posmatrača preoblikovano, pretrpevši raznovrsne umetničke intervencije i interpretacije. Kako je primetila producentkinja izložbe Snežana Ćuruvija, predočeni su izazovi sa kojima se evropsko kulturno nasleđe susreće, kao što su „uticaj digitalizacije, ekološki i fizički pritisak na lokacije nasleđa, i nelegalna trgovina kulturnim objektima”. Ovom izložbom savremeni strip i ilustracija doprineli su osvetljavanju aspekata društva i kulture „koji generalno nisu privlačni visokoj umetnosti”,…
Otvoreni poziv
„Prateći graditeljske slojeve Kragujevca nailazimo na prve dve decenije posle Drugog svetskog rata. Poratne godine. Vreme sasvim različito od godina posle Prvog svetskog rata. Poratno vreme. Ali, i vreme postrevolucionarno. Dvostruko breme.”
Ovako počinje priču u izuzetno vrednoj i dokumentarnoj knjizi „Građenje Kragujevca od 1945. do 1965. godine” arhitekta Veroljub Trifunović. Nakon dela „Građenje Kragujevca u Kneževini i Kraljevini Srbiji”, poslednja knjiga (a Trifunović je do sada objavio pet naslova – „Arhitektura o Kragujevcu”, „Urbanizam Kragujevca”, „Interbellum”) prikazuje prostorni razvoj Kragujevca u 20 poratnih godina. Knjiga je značajnija ukoliko se zna da o arhitekturi i urbanizmu tadašnjeg Kragujevca nije sistematski pisano.
„Prošlo je pola veka. Dovoljno za istorijsku distancu”, kaže autor.
A šta se u tih 20 godina gradilo i menjalo u Kragujevcu? Drugi svetski rat promenio je urbanu sliku Kragujevca, navodi Trifunović. Grad je iz ratnih godina izašao osiromašen i sa smanjenom populacijom. Bombardovanja su uništila neke karakteristične građevine gradskog centra. Oficirski dom (adaptirani Konak kneza Miloša) je izgoreo. Porušen je blok zgrada „kod Krsta”, sa vrednom zgradom Kreditnog zavoda i hotelom „Takovo”.
Novi graditeljski programi počinju u potpuno drugačijem društvenom i ekonomskom okruženju. Urbanizam i arhitektura ne oslanjaju se na predratna iskustva. Na promociji knjige Trifunović je ispričao anegdotu sa studija kada, nakon što „zaradi” devetku na ispitu, profesor pita šta će da se gradi u Kragujevcu, on odgovori – prvo ćemo sve da porušimo, a profesor pita – da li i i Gimnaziju i zgradu suda?
Planska izgradnja u socijalističkoj Jugoslaviji povezuje se sovjetskim iskustvima. Prvog dana po oslobođenju 300 radnika počelo je obnovu Zavoda, koji dobija naziv Fabrika oružja NOVJ. Alatnica je puštena u pogon 1946. godine, Kovačnica je od ručne postala mašinska tek 1949.
Iz vremena prvog petogodišnjeg plana (1947-1951) izdvajaju se stambeno naselje Vašarište, Srednja tehnička škola, stambene zrade u Ulici Borisa Kidriča, Komanda korpusa, Dom JNA, zgrada Narodnog odbora oblasti, zgrada „Uzor” u Glavnoj ulici, generalske vile u Erdogliji, Pošta, nova pekara, Dom na Žeželju.
Za urbanistički razvoj Kragujevca iz tog perioda značajno je da je najvažnija javna građevina – zgrada Oblasnog odbora, locirana izvan tradicionalnog…
Fotografija dana
Moje Pančevo – Tamara Često
Ana Ćurčin – Beneath my lungs
