Eto i to se dogodilo – naš drug Branko (od Malovića) je u 47. godini života i u četvrtoj godini upravljanja južnim Banatom kao poverenik/gubernator/namesnik/guverner/gaulajter doživeo kosmičke trenutke: da ga nakon laskavih reči tzv. gradonačelnice okupiranog grada Vršca Dragane Mitrović par stotina naprednjačkih botova pozdravi stojećim ovacijama. Dotična je na svečanoj akademiji (ili kako bi se to već zvalo) održanoj 29. maja u „Milenijumu” povodom gradske slave Svetog Teodora Vršačkog (u tome su Vrščani napredniji od Pančevaca – „našu” slavu mi tek treba da izmišljavamo) glasom punim patosa i patetike, kao nekad na pionirskim priredbama, doslovce rekla: „Posebna mi je čast je što je danas sa nama, uprkos brojnim obavezama, čovek čijim zalaganjem smo na izborima stekli poverenje građana da sprovodimo program napretka i razvoja, čoveka koji nas stalno podseća da nikada ne smemo zaboraviti da su građani na prvom mestu, da smo mi tu zbog njih, da svakim danom radimo još više i još bolje. Pozdravimo jednim velikim aplauzom…” pa je krenulo nabrajanje titula (Branku je u međuvremenu pridodata i titula koordinatora za Moravički okrug), koje je naišlo na oduševljenje ulizičke publike i samo je nedostajalo ono „and now one and only”, mada je naprednjačkom narativu primerenije „Mi smo Brankovi, Branko je naš”, pa da ritual hranjenja Brankove sujete bude kompletiran. Kakva nezamisliva počast za bivšeg preduzetnika, danas uglednog poslovnog čoveka, kakav put od novobeogradskog kafedžijskog trnja do srpskih političkih zvezda, kakav uzlet od petrović petra do čoveka čije se ime skandira! Neko neupućen bi još pomislio da je naš drug Branko čovek visoke političke kulture, neko ko vredno i bezinteresno radi u korist građana, neko ko je posvećen dobrobiti zajednice, neko ko je svoj nesporan autoritet izgradio na časti i vrlini, a on je, u stvari… (završite rečenicu sami, po sopstvenom nahođenju…) A video gledajte do 14.30.
Neki Brankovi drugari su, međutim, bili kraćih živaca i brzi na obaraču. Serija oružanih incidenata u koje su na ovaj ili onaj način umešani članovi i simpatizeri ove interesne grupe koja se u javnosti predstavlja…
Otvoreni poziv
Naprednjačko disciplinovanje vršačkog pravosuđa
Skoro istovremeno dok je trajala kampanja blaćenja sudije Majića, u Vršcu je još gore stvari doživljavala sutkinja Milica Gavrančić. Njen „greh” je bilo samo to što se drznula da konkuriše za upražnjeno mesto predsednika Osnovnog suda, a da za to prethodno nije dobila blagoslov SNS-a
Ne morate biti sudija dr Miodrag Majić i javno kritikovati izmene Krivičnog zakona, pa da vas uličarski izvređaju svi počevši od šefa države, preko ministarke pravde i narodnih poslanika, pa do režimskih tabloida. Dovoljno je da ste mlada, ambiciozna žena – sutkinja, koja se odvažila da konkuriše za mesto predsednice Osnovnog suda u Vršcu, a da to iz nekog razloga nije po volji lokalnim moćnicima iz redova Srpske napredne stranke. I eto belaja.
Skoro istovremeno dok je trajala kampanja blaćenja sudije Majića, koga su u Narodnoj skupštini poslanici vladajuće većine optužili da je korumpiran i da učestvuje u „zaveri” protiv predsednika Aleksandra Vučića, u Vršcu je još gore stvari doživljavala sutkinja Milica Gavrančić. Njen „greh” je bilo samo to što se drznula da konkuriše za upražnjeno mesto predsednika Osnovnog suda, a da za to prethodno nije dobila blagoslov SNS-a. Mi, Miličini sugrađani imali smo priliku da u medijima koji se finansiraju našim parama čitamo naručene tekstove pisane mimo svih pravila novinarskog etičkog kodeksa, a koji su imali jedan jedini cilj – profesionalnu degradaciju i kriminalizaciju ličnosti uvažene sutkinje. Nepoznati autor ovih pamfletskih tekstova, koji s pravom nema hrabrosti da se potpiše, nije se libio da potpuno ogoli nameru svog pisanja: otvoreno je pozvao sutkinju Gavrančić da povuče svoju kandidaturu, objašnjavajući i njoj i nama da ona nije dostojna da bude ni sudija, a kamoli predsednica suda.
Uvek kada pomislimo da smo dotakli dno, „naprednjaci” nas brzo i lako demantuju i iznova uvere da smo još uvek u strmoglavom slobodnom padu i da zapravo dno ne postoji. Pa tako ni oglasnoj tabli SNS režima, vršačkom tabloidu www.evrsac.rs nije bilo dovoljno da se sutkinja Milica Gavrančić označi kao neko ko je korumpiran, ko voli novac i moć i „ne razume se u pravo”, nego je udario i na njenu porodicu. Kroz napredno tabloidno blato provučeni su njen otac, dugogodišnji direktor filijale DDOR u Vršcu, a danas penzioner, kao i suprug, doktor stomatologije i vlasnik privatne zubarske ordinacije. Epilog naslućujete; inspekcija je nakon višednevnog predanog traganja uspela da…
Fotografija dana
Ludojkov Tweet
Dolazak u Pančevo - Ana Blanuša
DOniraj sajt „Autonomija” i VOICE
