Ova jesen donela nam je i tri novosti u vezi s autobuskim i železničkim prevozom iz Pančeva za Beograd i natrag - dve negativne i jednu nejasnu

Od tri vesti koje se odnose na saobraćajne veze Pančeva i Beograda, dve su vrlo konkretne i najavljuju veoma značajne, a pritom negativne promene koje pogoršavaju kvalitet svakodnevnog života građana Pančeva. Treća je, pak, sasvim maglovita, nejasna, ne govori ništa novo i iz nje se ne može zaključiti slede li poboljšanja na planu međugradskog javnog transporta ili se kao do sada nastavlja povratak unazad punom parom.

S obzirom na to da smo minulih godina više puta gledali i slušali čelnike dva susedna grada kako slavodobitno i ponosno obznanjuju narodu pančevačkom i beogradskom kako su postigli istorijski sporazum o uspostavljanju jedinstvenog sistema prevoza, o čemu je redakcija sajta Pančevo Si Ti već pisala (videti ovde), većina nas je potpuno mirno i ravnodušno dočekala nedavno pristigle novotarije. Znamo ko nam vodi državu, pa bi bilo krajnje naivno i klinački nadati se boljitku. S druge strane, veliki broj naših saplemenika sluđen je i anesteziran silnim sadržajima koji nam se ciljano plasiraju s najgledanijih televizijskih kanala i iz vodećih novinskih listova stavljenih u službu propagadne mašinerije populističkog, bezidejnog i nekompetentnog rukovodstva mile nam otadžbine. Ti omađijani i pasivizirani konzumenti naprednjačke promidžbe su najveći problem, ne primete da ushićeni i opijeni šarenim lažama vlastodržaca i oligarha zajedno s nama nezaraženima srljaju u provaliju.

Posle više od decenije nazovi normalnog funkcionisanja autobuskog prevoza između našeg grada i prestonice Srbije, koji je obavljan u ionako otežanim uslovima zastarelosti voznog parka „Autotransporta Pančevo”, ovom javnom preduzeću onemogućeno je da se zaustavlja na stajalištu GSP-a kod Doma Narodne skupštine. Grad Beograd je, naime, zvanično zabranio međugradskim prevoznicima korišćenje gradskih stajališta u tom gradu. Tom odlukom nisu pogođeni samo Pančevci koji su izlazili kod Skupštine već i korisnici stajališta u Ulici Admirala Geprata. Ovo znači da će se od…

Otvoreni poziv

Aleksandar Seneši
Napisao/la:
Objavljeno u Na granici 08.12.2017.

O žvrljotinama, o grafitima i o odgovornosti

Neartikulisano žvrljanje ruži grad, street art ga umetnički ulepšava. Ovo je jedan kratak osvrt na žvrljotine i grafite u gradu

Ovo podneblje nikad nije oskudevalo duhom koji se preko raznih natpisa ovekovečio i u našim javnim prostorima. Kao i u većini većih gradova u Srbiji i regionu, grafiti su se razvijali nekako stidljivo i neprimetno. Sve je počelo od žvljotina u vidu bojažljivih natpisa koji su sepostepeno dobijali neke nove oblike kojima su se dodavale deblje konture i boje da bi bili vidljiviji. Polako, ti stilizovani obojeni natpisi dobijaju slikarsku formu i sada imamo mala umetničkih dela na zidovima i fasadama koji postaju deo naše svakodnevnice. Koliko je ta takozvana street art scena nekog grada razvijena toliko se i vrednuje urbana slika tog grada.

Najzaslužniji za razvoj ovog oblika umetnosti i njegovog omasovljenja u Pančevu su naše ustanove i institucije kulture, pre svih Galerija Elektrika (sa Aleksandrom Rakezićem Zografom, najvećim ambasadorom subkulturalne scene ne samo Pančeva, već i mnogo šire) pa do Doma omladine i Kancelarije za mlade Grada Pančeva, koji su imali sluha i duha da ovaj način izražavanja mladih podrže. A da je Pančevo grad kreativaca pokazuje i naša street art scena, počev od murala Mihajla Pupina, preko aktivnosti C6H6 KIDS crtača, pa sve do maštovitih sličica i natpisa po celom gradu.(Prilog galerija slika). Tu treba dodati, iako ne spada u tu grupu, i instalaciju na zidu naše keramičarke Marije Stanojlović, jer je njen rad odličan primer kako se može ukrasiti fasada (Grafiti 1). U mnogim slučajevima su tako oslikane fasade sakrile devastirane i uružene napuštene objekte (Grafiti 2), a u pojedinim slučajevima i obogatile karakter ulice a samim tim i ulepšale grad (Grafiti 3). Da grafitiranje postaje deo kulturnog nasleđa koje se mora širiti i afirmisati evidentno je u gotovo svim većim gradovima u Evropi – Madrid je ustupio 4000m2, Beč takođe, Berlin je priča za sebe… Neke prostore je i naš grad preko pomenutih kulturnih ustanova ustupio našim street crtačima i tu praksu treba nastaviti.

Ipak bi trebalo prvo da se rešimo ruženja grada neartikulisanim žvrljotinama. U celoj ovoj priči imamo i onu, ne tako lepu stranu, a to…

Rašamon

Fotografija dana

12.12.2017. Sad prelepljuje i Kulturni centar...

Ti me lažeš najbolje

3. novembar 2011. g. Gde beše ta „Crvena tačka”?