Skoro dve decenije čekana vest – još od davno prohujalih vremena u kojima Borislava Kruška preuze dirigentsku palicu za upravljanje našim još tada propalim gradom od div-junaka lokalne demokratije Srđana Mikovića, a Srbija se, izgledalo je, počela da otvara prema svetu – dakle najava da će Strani Investitor konačno doći u naš grad, zagušila je medijski/mentalni prostor početkom aprila. Gradonačelnik Saša Pavlov je skromno, šta ćete, takav je čovek, objavio da će kompanija ZF iz Fridrihshafena, Baden-Virtenberg, SR Nemačka, u prvoj fazi izgradnje svoje fabrike u famoznoj Severnoj industrijskoj zoni, do 2021. godine uložiti 85 miliona evra, otvoriti 540 novih radnih mesta, a da će prosečna neto plata iznositi 450 do 500 evra. Možda se nekome učinilo da Sašenka opet halucinira u javnosti, da mu se ponovo priviđaju više puta najavljivani strani investitori u grinfild i braunfild zonama (Izraelci proizvode uličnu rasvetu, Japanci preuzimaju halu u Bagremaru, Crnogorci prave od hotela „Sloboda” „Carske dvore”, sa Kinezima je samo razgovarao…), ali kada je potvrda stigla sa Najvišeg Mesta, direktno sa Andrićevog venca, svakom dobronamernom naprednjaku je stvar zaličila na ozbiljnu. Pa ipak, skok sa sendviča i crvene na nekoliko stotina jura mesečno ipak nije mala stvar. Dobro, samo treba da se strpimo uobičajne dve godine.

Sama po sebi, to je dobra vest, ne zato što stiže nemački kapital, nego zato što neko uopšte hoće da se bakće sa nama. Loša vest je što postajemo cable-country, kao da ne znamo da radimo ništa drugo nego da motamo kablove za sitne pare. S druge strane, treba pohvaliti izvanrednu brzinu i preduzimljivost lokalne administracije – 29. marta je pančevačka filijala Poreske uprave procenila (stručnjaci bi rekli podcenila) vrednost zemljišta, već sutradan gradonačelnik je formirao „Tim za izradu Elaborata o opravdanosti otuđenja neizgrađenog građevinskog zemljišta…”, koji je nacrt tog dokumenta, na 86 strana (hm, da ga nisu uradili unapred?) ponudio na javni uvid već…