Kada je početkom marta i zvanično potvrđen prvi slučaj virusa kovid-19 u Srbiji, ništa nije ukazivalo na to da će samo dve nedelje kasnije biti proglašeno vanredno stanje. Kako nije bilo naznaka da će vrlo brzo čitava država biti potpuno zatvoreni, a ni sam kovid-19 nije shvaćen sa odgovarajućom dozom ozbiljnosti, tako se može pretpostaviti da javno-komunalna preduzeća u Pančevu nisu imala prilike, ali ni razloga da se na vreme i adekvatno pripreme za potpunu promenu načina rada. Našla su se u nezavidnoj situaciji, sa poprilično ograničenim resursima i jedini izlaz bio je da se oslone sa postojeće prakse i načine komunikacije jer za razvijanje novih modela nije bilo ni vremena, ni resursa. S druge strane, činjenica da su uputstva uglavnom stizala sa malih ekrana, bez plana i prateće komunikacije pisanim putem u zadatim rokovima sa centralnog ka lokalnom nivou, činila je komunikaciju sa građanima još težom i dodatno poljuljala poverenje u javna preduzeća, ali i motivaciju zaposlenih koji nisu imali jasne smernice kako bi trebalo da rade i da ujedno budu zaštićeni koliko god je to moguće. Imajući to u vidu, fokusiraćemo se na tri vremenske celine koje treba odvojeno posmatrati jer su spoljašnje okolnosti jednostavno drugačije, i to: na period tokom vanrednog stanja, period od ukidanja vanrednog stanja do kraja 2020. godine i period od januara do marta 2021. godine.
Rezultati istraživanja i fokus na javno-komunalna preduzeća
Istraživanje koje je u martu 2021. godine sprovela beogradska agencija ProPozitiv sa ciljem utvrđivanja zadovoljstva građana i građanki Pančeva pruženim javnim uslugama u uslovima kovid-19 pandemije pokazalo je da polovina ispitanika smatra da se kvalitet pruženih usluga tokom pandemije nije promenio, a da oko 27 procenata smatra da je pogoršan. Interesantan podatak za analizu donosi i odgovor na pitanje o motivaciji zaposlenih pružalaca javnih usluga, jer su građani suštinski…
Otvoreni poziv
Obavezna vakcinacija – da ili ne (drugi deo)
Podkast Radio karantin nastavlja da traži odgovor na pitanje da li nam potrebna obavezna vakcinacije i šta bi njeno eventualno uvođenje značilo u smislu ljudskih prava. Kako se na to gleda iz medicinske perspektive, a kako iz etičke i pravne? I šta bi bio najbolji pristup po kome se istovremeno prava pojedinca ne ugrožavaju ali se istovremeno čuva javno zdravlje?
Roland Pirik je profesor Pravne filozofije na Amsterdamskom univerzitetu i za Podkast Radio karantin kaže da je obavezna vakcinacija prvenstveno filozofsko, pa tek onda pravno pitanje.
„U Holandiji smo imali raspravu o kovid pasošima, o zakonu da možete ući u restoran, kafić, bioskop ili na neki kulturni događaj samo kada imate QR kod u telefonu, koji pokazuje da ste vakcinisani, da ste preležali bolest, ili da ste testirani u poslednja 24 sata. I onda imate ljude koji se osećaju isključeno jer nisu hteli da se vakcinišu. Oni kažu da na ovaj način država narušava intergritet njihovog tela jer traži od njih da se testiraju ili prime vakcinu. To je balansiranje između interesa i prava pojedinca i interesa društva koje treba zaštititi od pandemije u celini”, smatra Pirik.
Kovid „pasoši” ili propusnice postaju realnost u sve više zemalja. Njihovi protivnici smatraju da je to uvođenje obavezne vakcinacije na sporedna vrata. Profesor Pirik navodi da se sa tim stavom ne slaže.
„Moj argument ‘za’ sastoji se iz nekoliko koraka. Niko od nas nije zadovoljan kovidom. Svi bismo hteli da se vratimo u vreme od pre dve godine, pre kovida. Imamo situaciju da se ljudi inficiraju, moraju u bolnicu, u bolnici ljudi umiru. I moramo pronaći ovaj ili onaj način da zaustavimo širenje bolesti. A to takođe podrazumeva i nešto što kao građani moramo da uradimo, sviđalo se to nama ili ne. Moglo bi se reći i da imamo neku vrstu moralne dužnosti da se pobrinemo da ne zarazimo druge. A dužnost možete tumačiti na različite načine. Jedan je da ostanete kod kuće, ili da se testirate redovno, ili da primite vakcinu. Ako se testirate ili primite vakcinu, opet nije sto odsto sigurno da nećete zaraziti druge, čak ni onda kada ste preduzeli razumne korake da ne zarazite druge. E sad, vi onda možete da kažete kako to znači da…
Fotografija dana
Žarka Zrenjanina - Miloš Stanisavljević
