Eto i to se dogodilo – naš drug Branko (od Malovića) je u 47. godini života i u četvrtoj godini upravljanja južnim Banatom kao poverenik/gubernator/namesnik/guverner/gaulajter doživeo kosmičke trenutke: da ga nakon laskavih reči tzv. gradonačelnice okupiranog grada Vršca Dragane Mitrović par stotina naprednjačkih botova pozdravi stojećim ovacijama. Dotična je na svečanoj akademiji (ili kako bi se to već zvalo) održanoj 29. maja u „Milenijumu” povodom gradske slave Svetog Teodora Vršačkog (u tome su Vrščani napredniji od Pančevaca – „našu” slavu mi tek treba da izmišljavamo) glasom punim patosa i patetike, kao nekad na pionirskim priredbama, doslovce rekla: „Posebna mi je čast je što je danas sa nama, uprkos brojnim obavezama, čovek čijim zalaganjem smo na izborima stekli poverenje građana da sprovodimo program napretka i razvoja, čoveka koji nas stalno podseća da nikada ne smemo zaboraviti da su građani na prvom mestu, da smo mi tu zbog njih, da svakim danom radimo još više i još bolje. Pozdravimo jednim velikim aplauzom…” pa je krenulo nabrajanje titula (Branku je u međuvremenu pridodata i titula koordinatora za Moravički okrug), koje je naišlo na oduševljenje ulizičke publike i samo je nedostajalo ono „and now one and only”, mada je naprednjačkom narativu primerenije „Mi smo Brankovi, Branko je naš”, pa da ritual hranjenja Brankove sujete bude kompletiran. Kakva nezamisliva počast za bivšeg preduzetnika, danas uglednog poslovnog čoveka, kakav put od novobeogradskog kafedžijskog trnja do srpskih političkih zvezda, kakav uzlet od petrović petra do čoveka čije se ime skandira! Neko neupućen bi još pomislio da je naš drug Branko čovek visoke političke kulture, neko ko vredno i bezinteresno radi u korist građana, neko ko je posvećen dobrobiti zajednice, neko ko je svoj nesporan autoritet izgradio na časti i vrlini, a on je, u stvari… (završite rečenicu sami, po sopstvenom nahođenju…) A video gledajte do 14.30.
Neki Brankovi drugari su, međutim, bili kraćih živaca i brzi na obaraču. Serija oružanih incidenata u koje su na ovaj ili onaj način umešani članovi i simpatizeri ove interesne grupe koja se u javnosti predstavlja…
Otvoreni poziv
„Kovinski komunalac” – sigurna kuća za zlostavljače
Kako je Predrag Stojšin razradio tehniku „toplog zeca” nad Jovanom Buljugićem, šefom Pravne službe „Komunalca”, dok su se direktori pravili blesavi, većina zaposlenih gledala u vrhove svojih cipela, a predsednica Opštine bila „zauzeta štrikanjem i vezom”. Šta je Sud zaključio o opisima zlostavljanja?
Zalud je Buljugić kucao na vrata pretpostavljenih, tražeći pomoć zbog šikane. Da prostite njima se smrzlo g…. od straha. Od koga? Pa od najviših predstavnika lokalne samouprave. Kovinom „samoupravlja” Srpska napredna stranka. Opštinom stoluje Sanja Petrović. Koju je Buljugić, takođe, upozoravao na strahovladu jednog čoveka. Pa kad je video da su se miševi razbežali po rupama, dupelisci stali u red pred zlostavljačem, a osnivač „ne čuje dobro”, podneo je tužbu protiv firme. U kojoj je Predrag Stojšin formacijski tehnički direktor, a, ustvari, bog i batina. Što su Viši sud u Smederevu i Apelacioni u Beogradu prepoznali u presudama, kojima je utvrđeno da je Stojšin zlostavljao Buljugića preteći mu otkazom duže vreme, a i primenom fizičke sile. Tako je šefa Pravne službe držao u stalnom strahu. Nesigurnosti. Pratio je njegovo kretanje na poslu. Komunikaciju sa zaposlenima. Omalovažavao njegov rad. Podsticao i navodio druge na ponašanje kojim se ugrožava profesionalni integritet Buljugića. Svedok Uroš Jovanović, jedno vreme v.d. direktora, rekao je pred sudom: „Tačno je da je bilo pritisaka Stojšina prema Buljugiću. Zato mu se on više puta obraćao, pismeno i usmeno, tražeći zaštitu. Predrag Stojšin je bio tehnički direktor i ja sam Buljugiću odgovorio da nisam u stanju da ga zaštitim, jer postoje pritisci prema meni. I to od strane lokalne samouprave i njihovih emisara u preduzeću…”
Željko Milić, advokat, punomoćnik „Kovinskog komunalca” od 2016. do aprila 2017. godine, svedočeći pred sudom, između ostalog je potvrdio da je Predrag Stojšin pokazivao prema Buljugiću „izrazitu netrpeljivost. Maltretirao ga. Pretio da će mu dati otkaz”. Milić potvrđuje da je bio prisutan kad je Stojšin to govorio. Upozoravao ga da je to protivzakonito i da će završiti na sudu. Ovaj svedok je napomenuo i da je Buljugić osporavao „kvalitet diplome Stojšina, a u vezi sa nekim njegovim potezima obraćao se predsednici opštine”. I dalje da je „Stojšin jula 2017. uzimao kod sebe svu poštu koja je dolazila na Pravnu službu, sve predmete i žalbe… Svakodnevno je ogovarao Buljugića, omalovažavao njegov rad. Pričao da će da ga najuri… Pred dvadeset ljudi je govorio da ima ekipu. Da…
Fotografija dana
Ludojkov Tweet
Dolazak u Pančevo - Ana Blanuša
DOniraj sajt „Autonomija” i VOICE
