Dragica Stanojlović je ličnost uz koju ne ide obična biografija. Da živi i radi u Vršcu je sasvim dovoljno, jer čitajući njenih sedam zbirki pesama, vidimo da je u pitanju intelektualka koja pripada onoj generaciji pesnika koji su svoj mentalni svet gradili uz ozbiljne književnike, slikare, umetnike uopšte. Dragica Stanojlović je ulični hodač i po sopstvenim rečima na njenoj decenijskoj stazi od kuće do Vršačkog jezera nastale su ove pesme. Izuzetno je vezana za grad, ali ne dozvoljava da je to sputava u njenom uzletu ka drugim zemljama, kulturama. Dragica Stanojlović za sebe govori da nije pesnikinja, ali njene zbirke je oponiraju. Dragica Stanojlović je pesnikinja grada Vršca, ali je i građanka sveta.
U ključu Momčila Nastasijevića književnica je započela svoje pesničko putovanje kroz svojih sedam zbirki pesama. Ne poredim je slučajno sa ovim pesnikom, jer je svaka njena zbirka, naizgled, baš kao i Nastasijevićevi krugovi, celina za sebe. Njena poezija kao i pesnikova može se razumeti u kontekstu ukupnog stvaralaštva. U svakoj se bavi jednom temom, „istrese” iz nje sve što može, iskleše je vajarskim versima i kada je završi, više je ne pominje. Teme koje je slagala iz knjige u knjigu bivaju odgonetnute u poslednjoj. Tema je savladana katarzičnom slikom. Prva zbirka pesama Janusov osmeh je „velika poema o čoveku i njegovom hodu kroz vreme i prostor”, druga Urbs aerna u celini je posvećena Vršcu, Slike iz četiri godišnja doba je inspirisana govorom prirode, daje izvanredno saglasje muzike i prirode. Žrtvenik vremena i Otisci se donekle dodiruju u jednoj temi, a to je spoznaja čovekove suštine. U Žrtveniku vremena čovek je žrtva civilizacije, vremena u kojem živi. U Otiscima je potreba da se ne izbriše čovekovo postojanje. Otisci su ono po čemu će se čovek prepoznati, kroz otiske će nastaviti da živi, da svedoči o jednom vremenu. Ova…
Otvoreni poziv
Naprednjačke ostavke, smene i isključenja: Sušec, Beč, Lazarov, Belić
Zašto je, zapravo, narodnom poslaniku Željku Sušecu naloženo da podnese ostavku na tu funkciju? Kakva je bila uloga pokrajinskog poslanika Jovana Lazarova u smeni Ružice Beč, direktorke Predškolske ustanove „Dečja radost”? I zašto je iz SNS-a izbačen ugledni član Predrag Belić, predsednik Opštine Alibunar?
E pa, drugovi naprednjaci, to bi bilo to, izdaleka i u najgrubljim crtama. Implozija se desila, samourušavanje je počelo i bilo bi razumno da počnete da se suočavate sa nepočinstvima koja ste preduzimali dok ste bili „za užasa”. Pik, kulminacija, krešendo, vrhunac, istorijski maksimum, sve je to za vama: unutrašnje protivrečnosti i sukobljeni interesi nezaustavljivo nagrizaju interesnu organizaciju koju ovi reformisani radikali pokušavaju da predstave kao političku stranku i nesumnjivo će je razoriti u dogledno vreme. Biće veoma zabavno, ali i tužno, gledati kako će da se ponašaju i čime će da se pravdaju svi ti nesposobni a u isto vreme zlonamerni i vlastohlepni progresivci, udruženi u zločinačkom poduhvatu uništavanja društva u Srbiji. Postoji samo jedan razlog zbog koga naprednjaci tako mnogo vole vlast: ona im omogućava neometano isisavanje javnog novca na privatne račune, i/ili realizaciju privatnih poslova zahvaljujući javnim funkcijama. Pa sad da li je to preko javnih nabavki, javnih konkursa, tendera, državne pomoći, fantomskih firmi, podrške automobilskom sportu, pružanjem nepruženih usluga ili prodajom kesa umirućoj pančevačkoj Apoteci, nebitno je (pojavi se i poneka tetka iz Kanade). Priče o partiotizmu i radu u interesu građana samo su šarene laže kojima pokušavaju da prikriju stvarne lukrativne namere, motivisane strašnim smrtim grehom: srebroljubljem.
Prethodnog ponedeljka, 4. juna, samo nekoliko sati nakon što je na našem sajtu objavljen tekst (videti ovde) o umešanosti narodnog poslanika iz Pančeva Željka Sušeca u koruptivni lanac, o čemu je govorila njegova koleginica i takođe Pančevka Marinika Tepić, iz najvišeg zakonodavnog tela, iz te Institucije Sistema i sigurne kuće za razne rističeviće, stigla je šokantna vest: dotični Sušec, koji je pre no što je „prepoznao energiju” bio nastavnik praktične nastave konobaristike u ovdašnjoj srednjoj Ekonomskoj školi, iznenada je i neopozivo podneo ostavku na poslaničku funkciju, bez obrazloženja, čak ne pravdajući je ličnim razlozima. Poslanica Tepić, koju je više puta pokušao da sa skupštinske govornice diskredituje vrlo nepristojno i neprimerenim ženomržačkim izjavama, proglasila je taj njegov čin logičnom posledicom njene skupštinske aktivnosti. Prikupljanje zasluga za ovaj čin Sušecovog poslaničkog samoukinuća jeste legitiman, ali nije sasvim uverljiv: zašto je, naime, Sušecu, kao onomad kolonelu Redlu, „ostavljen pištolj” u…
Fotografija dana
Dečiji rad - Taisir Mahdi
Ana Ćurčin – Beneath my lungs
