U bašti Narodnog muzeja Pančeva odigrao se književni susret sa jednim krajnje renesansnim autorom. Malobrojni ali entuzijastični fanovi Marka Brakovića (susret je dobacio do najviše tridesetak učesnika) su imali priliku ne samo da poslušaju, već i da razgovaraju sa piscem koji se oprobao u nekoliko književnih formata, bubnjarem sa bogatim muzičkim iskustvom, TV licem i možda pre svega istaknutim influenserom u oblasti psihoterapije.

Marka pored harizme, temperamentnog i (po sopstvenom ponositom priznanju) narcisoidnog karaktera krasi dražesna neposrednost u komunikaciji koja je doprinela da susret prođe u intenzivnoj razmeni sa publikom o temama vezanim za ljubavne veze, brak, razvod, gubitak… Marko je takođe veoma odvažan govornik tako da je već na početku susreta bez ustručavanja uputio savet prisutnim muškarcima da redovno masturbiraju svaki dan čak i ako su u vezi ili braku jer je to presudno za muško zdravlje. Publiku su pak većinski činile srednjovečne žene i stvarno je šteta što nije jasno odgovorio na stidljivo postavljeno pitanje da li se isti savet odnosi i na žene u braku, ali živa rasprava kojoj je umnogome doprinela i moderatorka iz Doma omladine, Simona Stanković, prosto nije dozvolila da se ova škakljiva tema adekvatno zaokruži.

Književni susret je na žalost samo manjim delom bio posvećen Markovim knjigama koje su bile u senci saveta iz njegove psihoterapeutske prakse. Kao savetodavac Marko je uglavnom OK; ako se dvoumite da li da prihvatite medicinski savet od dr Nestorovića ili ljubavni od terapeuta Brakovića, deluje mi da ćete imati više sreće sa Markom, ali ovo je prilično nisko postavljena lestvica. Markove ideje su serija prilično zdravorazumskih i često banalnih izjava tipa Jedina konstanta u životu je promena!, garniranih sa nezanemarljivom količinom somnabulija. Kao neko ko se profesionalno bavi naukom nisam mogao da se otmem utisku da Marko ne razume baš najbolje šta pojam nauke tačno znači. Jedna od nesmotrenijih konstatacija koje smo imali prilike da čujemo bila je da su velika dela koje vidimo oko nas (od arhitekture i umetnosti pa do sportskih dostignuća) ostvarili narcisi. Na pitanje iz publike da pruži konkretnu referencu za ovu smelu tvrdnju, Marko je odvratio kako je to saznao od srpske istorije. Mene lično ovakvi odgovori mnogo više asociraju na razgovore sa beogradskim taksistima nego na naučno potkovane stručnjake, ali možda samo ja ne umem da adekvatno komuniciram sa srpskom istorijom.

Nije ni važno, bitno je da je Dom omladine omogućio pančevačkoj publici druženje sa omiljenim autorom koja na njega ima puno pravo i u kome je svakako uživala. Ono što je sporno je način na…