„Kako sneva otvorenog pogleda, blaženog osmejka, tako Pančevo pozdravlja putnika. Krasni paviljoni, što sačinjavaju izložbu, leže na hladovitom mestu Narodne bašte... zivkajući izviru među lipovim i kestenovim drvećem, ponosito stoje pred publikom posetilaca kao što je zanatlijski, poljoprivredni, paviljon ženskog ručnog rada.” Ovim rečima je u Vodiču izložbe opisana atmosfera u Narodnoj bašti u iščekivanju njenog otvaranja

Iako je početak jula 1905. godine u Pančevu ostao zabeležen po velikim vrućinama, to nije sprečilo iskusne majstore da oglase završetak radova na izgradnji izložbenih paviljona u Narodnoj bašti, koji su potom fotografisani za razglednice. Za tu namenu, urađena je i specijalna poštanska markica izložbe, koja se zajedno sa razglednicama mogla kupiti i poslati iz pošte koja se nalazila u okviru Upravnog paviljona. Prihod od dopisnica bio je namenjen narodnoj kuhinji.

„Sa punim zadovoljstvom može stupiti posetilac u krasne paviljone; svugde će naći dela marljivih ruku… dovršen je energičan rad od tri godine. Radošću i oduševljeno ga predajemo velikoj publici na ocenu.”

Izložba je zvanično otvorena 15. avgusta 1905. godine u najlepšem pančevačkom parku, Narodnoj bašti, u prisustvu mnogobrojnih zvanica iz privrednog, političkog i kulturnog života. Grad je bio okićen, a povorka zvanica i građana, po završetku svečanog prijema u zgradi Magistrata, kretala se kočijama ka mestu održavanja. Izložbu je otvorio gradonačelnik Pančeva, Adolf Matanović u 11 časova. Potom je organizovan obilazak paviljona, dok je svečani banket za 150 zvanica bio upriličen u novosagrađenom restoranu u 13 časova i 30 minuta. U 18 časova organizovan je koncert pleh muzike u Muzičkom paviljonu, dok je u Ribljoj čardi bio upriličen koncert romskih orkestara.

Pored Upravnog paviljona (fotografija 3) u koji se uselila Direkcije izložbe, zbog bezbednosti izlagača i posetilaca privremene prostorije su dobili policija i vatrogasci. Industrijski paviljon (fotografija 4) prikazivao je proizvode metalne i mašinske industrije, saobraćajna sredstva, uređaje za osvetljenje, proizvode drvne, tkačke industrije, industrije prediva, odevne, kožne, hemijske, glinene industrije, industrije prehrambenih artikala, začina i napitaka. Izlagači ovih proizvoda bili su uglavnom kovači, potkivači, bravari i limari iz Pančeva, dok su gosti u okviru navedenog…

Otvoreni poziv

Redakcija
Napisao/la:

Uprkos izričitom stavu premijerke Ane Brnabić da apsolutno postoji politička volja da se poboljša situacija na medijskoj sceni, to se, od početka dijaloga sa Vladom Srbije i saradnje na izradi nove medijske strategije, u praksi još nije dogodilo. Stanje je svakodnevno sve komplikovanije i proizvodi loše efekte po novinare i medije, medijske slobode i pravo građana da budu profesionalno i objektivno informisani. Zato je neophodno da vlast u Srbiji, brzim i efikasnim rešavanjem zahteva predstavnika Tima za dijalog, i na delu pokaže političku volju da se medijska scena dovede u red i unapredi.

Novinarska i medijska udruženja su ušla u obnovljeni proces izrade medijske strategije i dijalog sa Vladom u nadi da će odista moći da doprinesu unapređenju medijske scene, a ne da bi bila deo procesa koji bi služio samo tome da Srbija dobije bolje ocene međunarodnih organizacija, dok se na medijskoj sceni ništa ne bi promenilo ili stvari bile još gore.

Nismo krili da su ta dva procesa međuzavisna i da nećemo davati legitimitet strateškom dokumentu bez paralelnog rešavanja tekućih problema, pogotovo što je i sam proces izrade strategije prepun problema i kontroverzi.

Izražavamo punu spremnost da u ove procese uložimo sve svoje stručne kapacitete, ukoliko je Vlada odista spremna da promeni odnos prema medijskim slobodama i želi da pronađe najbolje način kako to da formalizuje.

Od Koordinacionog tela zato ubuduće očekujemo snažan angažman i proaktivan pristup, ne samo prema zahtevima Tima za dijalog, već i da i samo konstatuje probleme i nudi rešenja.

Očekujemo da Koordinaciono telo na septembarskom sastanku obavesti Tim za dijalog o tome šta je preduzelo na ispunjavanju sledećih zahteva:

1. Predstavnici vlasti hitno da prestanu da prozivaju, vređaju, omalovažavaju i diskriminišu novinare, medije, novinarska i medijska udruženja, ugrožavaju njihovu bezbednost i proglašavaju ih za neprijatelje društva, „strane agente” i „izdajnike”. Predstavnici vlasti neprestano da ističu da su kritički mediji i drugačije mišljenje deo demokratskog procesa, i da ih podržavaju;

2. Poreske i druge inspekcije odmah da prestanu da ugrožavaju rad nezavisnih medija, posebno portala Južne vesti i drugih medija koji prolaze kroz slične administrativne probleme zbog svoje uređivačke politike. Poreska uprava, ali i druge inspekcijske službe da obustave aktivnosti…

Poštovani, Sa velikom zabrinutošću smo primili vest da će na Trgu Svetog Teodora Vršačkog i
Olivija Rusovac | avgust 14th, 2018
Najmlađi pančevački muzički bend, RAMPA (Radioaktivna melodija Pančeva), objavio je u nedelju treću pesmu pod
Aleksandar Aleksić | avgust 14th, 2018
Krajem 1958. godine, u tadašnjoj Osnovnoj školi „Moša Pijade” (danas „Hristo Botev”) u Dimitrovgradu, osnovan
Aleksandar Todorov | avgust 14th, 2018
Viši sud u Pančevu usvojio je žalbu potpredsednice Demokratske stranke Dragane Rakić na presudu Osnovnog
Redakcija | avgust 14th, 2018

NOVI SPOT BENDA „RAMPA”

Fotografija dana

17.8.2018. Nema suvišnih troškova? Tragovi gasifikacije na uglovima po centru grada.

Ana Ćurčin – Beneath my lungs