Uprkos ocenama iz Izveštaja Evropske komisije za 2018. godinu (o napretku Srbije na putu ka EU), reagovanjima međunarodnih organizacija za praćenje stanja ljudskih prava (kao što je Freedom House), uprkos skandalu s nastavkom opstrukcije izrade Medijske strategije nastalom u premijerkinom okruženju, uprkos bezbroj puzta ponovljenim predlozima reprezentativnih novinarskih udruženja – uprkos, dakle, dobronamernim kritikama izvana i pozivima na konačno stvaranje uslova za upristojavanje medijske scene iznutra – naprednjački režim ni za milimetar nije promenio svoje destruktivne manire prema medijima koji nisu pod njihovom kontrolom i nije prestao da širokoruko pomaže javnim novcem medije koji su sastavni delovi njihove mašinerije obmana, iluzija, manipulacija i laži. Evo najnovijeg pančevačkog primera nastavka dosadašnje prakse podržavanja medija koji ne služe javnom interesu, nego interesima SNS-a: tročlana komisija sastavljena od široj javnosti potpuno nepoznatih individua (Miloš Lazić, Darina Grčić i Ana Kekerić), nakon „stručne rasprave” koja se odigrala ne znamo kad i ne znamo gde (da li se uopšte odigrala?), raspodelila je na 24 projekta 38.050.000 dinara gradskog novca namenjenog sufinansiranju izrade medijskih sadržaja. Gradonačelnik u pokušaju Saša Pavlov potpisao je 13. juna rešenje o raspodeli ove svote na osnovu formalnog predloga pomenute Komisije, no time je, zapravo, sproveo odluku južnobanatskog komesara SNS-a – a koga drugog? – našeg druga Branka (od Malovića, iz Montenegra) donetu na osnovu njegove procene lojanosti medija interesnoj grupi na vlasti (možda je i Marina Toman, Brankova poverenica za južnobanatske medije, rekla koju reč, a sa nepočinstvom je svakako bio upoznat, forme radi, i Mikin Sestrić).
U deljenju srećnih dobitaka za 2019. godinu najbolje je prošla nekada ugledna RTV Pančevo, koja je utržila 16,26 miliona dinara, pa će sada TV Mića i ona ekipa poslušnika oko njega koja se predstavlja kao redakcija, moći da se do mile volje, a o našem trošku, igraju televizije i ne pokušavajući da objektivno, profesionalno, nepristrasno i blagovremeno informišu građane, nego će te resurse dalje koristiti za diskredovanje neistomišljenika i političkih protivnika kartela braće Vučić. Radojičina RTV postaja je prihodovala 6,51 miliona direktno, još 4,95 miliona preko agencije „Wagner” poznatog pančevačkog medijskog radnika Tomislava Vagnera (za produkciju jutarnjeg programa na Radiju), i još 4,8 dinara preko preduzetničke radnje „VI Produkcion” nekog Vladimira Ilića iz Beograda (za produkciju jutarnjeg programa na Televiziji), čime su ponovo „priznali” da nemaju unutrašnje resurse za ostvarivanje osnovne delatnosti. Pomilovan blago nežnom Brankovom rukom, ovaj novac je namenjen ovim promoterima medijske propasti uprkos tome što je Regulatorno telo za elektronske medije (REM) marta ove godine uputilo meru upozorenja TV Pančevu zbog neprofesionalnog izveštavanja, kršenja Kodeksa novinara Srbije, Zakona o informisanju i medijima i Pravilnika o sufinansiranju medijskih sadržaja. U naprednjačkom doživljaju…
Otvoreni poziv
Naprednjačka politička „kazna” – bibliotekarka na selu
Šta se krije iza namere Vesne Zlatičanin, v. d. direktorke Gradske biblioteke u Vršcu, i Gradskih vlasti da 1. septembra otvore bibliotečko odeljenje u Uljmi?
Najava otvaranje biblioteke u Uljmi je zaista dobra vest. Inicijativu da ovo mesto, udaljeno petnaestak kilometara jugozapadno od Vršca, dobije svoj „hram knjige” pokrenuli su još odavno sami meštani, ali kako stvari stoje tek sada su se stekli uslovi da se to i ostvari. Vesna Zlatičanin, v. d. direktorka Gradske biblioteke u Vršcu, uz pomoć vršačkih gradskih vlasti, nesumnjivo daje sve od sebe da već od 1. septembra ova seoska biblioteka počne sa radom. Veliki je to posao, jer pre nego što javna biblioteka otvori ogranak u ovom selu sa približno 3.000 stanovnika, treba pripremiti obimnu dokumentaciju za registraciju, adekvatno opremiti prostor, promeniti statut biblioteke i sistematizaciju radnih mesta…
Ipak, sve ove muke pri otvaranju biblioteke u Uljmi brzo će biti zaboravljene kada ta ustanova počne s radom i ubrzo postane centar kulturnog i obrazovnog života, na korist i dobrobit ljudi koji tu žive. Zato je pred „prvim uljmanskim bibliotekarom” veliki profesionalni izazov, puno prekovremenog rada, ali i neizrecivog zadovoljstva u formiranju jedne ovakve biblioteke. Novootvorenu biblioteku treba na najbolji način promovisati u javnosti, a pre svega među mladima, povezati je sa vrtićem, osnovnom školom, mesnom zajednicom i ostalim institucijama i udruženjima koja već postoje u selu. Treba zakucati na vrata svakog seoskog domaćinstva i reći „biblioteka konačno radi”. Učestvovanje u rađanju jedne nove biblioteke je privilegija koja se retko kom bibliotekaru u Srbiji ukazuje, jer se u našem društvu biblioteke i škole mnogo češće zatvaraju i zauvek gase, nego što se otvaraju i nanovo osnivaju.
Bibliotekarsku idilu i velika očekivanja jedino može da pokvari nezvanična vest da će baš taj prvi bibliotekar pred kojim je tako važan i odgovoran zadatak, ustvari biti bibliotekarka za koju su predsednik Skupštine Grada Vršca i već pomenuta v. d. direktorka Gradske biblioteke u javnosti više puta tvrdili da je „nestručna”, da „krši radnu disciplinu i maltretira zaposlene i korisnike biblioteke”… Da stvar bude još gora, ova bibliotekarka je od strane funckcionera vladajuće Srpske napredne stranke i režimskih medija odavno proglašena za osobu koja „mrzi sve što je uspešno” i koja nema pravo da…
Fotografija dana
Dani pančevačkog rokenrola
Ludojkov Tweet by Zoran Majstorović
Oko sveta - Zoran Boldorac
DOniraj sajt „Autonomija” i VOICE
