Stambeni giganti zamenili su već na desetine porodičnih kuća u Pančevu, dominantno u centru, a betonski gorostasi pred sobom ruše i kulturno, istorijsko, industrijsko i emotivno nasleđe Pančeva i njegovih stanovnika.
Tokom prošle i ove godine, prema evidenciji građanskih aktivista, srušeno je bar osam objekata koji su imali kulturno-istorijsku vrednost. Prošle godine srušena je kuća u kojoj je ubijen narodni heroj Stevica Jovanović, a na tom mestu podignute su dve zgrade. U Pančevu po njemu nose naziv jedna osnovna i jedna srednja škola, ulica i kasarna. Ovaj objekat nije bio pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Pančevu, a zbog čega nije, nismo uspeli da saznamo u pančevačkom Zavodu, jer nam nisu odgovorili na pitanje. Nejasno je zbog čega ova kuća nije zaštićena, posebno imajući u vidu da je rodna kuća Stevice Jovanovića pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika u Zrenjaninu.
Ove godine stradala je i kuća u kojoj su živela braća Jovanović – Kamenko i Pavle Paja Jovanović, poznati štampari i knjižari, koji su osnovali štampariju kako bi obezbedili štampanje „Pančevca“, prvog srpskog lista u Pančevu.
Investitorski interes presudio je i zgradi Tehničkog centra, nekadašnjoj školi i simbolu Pančeva (koja nije bila pod zaštitom), kao i nekada kultnoj pančevačkoj kafani „Sloga“, na čijem mestu je nikla stambena zgrada.
Prema podacima Zavoda za zaštitu spomenika kulture Pančevo, kafana „Sloga“ pripadala je zaštićenoj okolini nepokretnog kulturnog dobra „Gajićeva Apoteka“. I pored toga Zavod je 18. juna 2020. godine dao firmi „Hipra“ d.o.o. Pančevo pozitivno mišljenje za rušenje ovog objekta, u koje smo imali uvid, na urbanistički projekat i izdao uslove čuvanja, održavanja i korišćenja nepokretnih kulturnih dobara konstatujući da je „postojeći objekat sa stanovišta zaštite valorizovan kao objekat bez vrednosti…
Otvoreni poziv
Obavezna vakcinacija – da ili ne (drugi deo)
Podkast Radio karantin nastavlja da traži odgovor na pitanje da li nam potrebna obavezna vakcinacije i šta bi njeno eventualno uvođenje značilo u smislu ljudskih prava. Kako se na to gleda iz medicinske perspektive, a kako iz etičke i pravne? I šta bi bio najbolji pristup po kome se istovremeno prava pojedinca ne ugrožavaju ali se istovremeno čuva javno zdravlje?
Roland Pirik je profesor Pravne filozofije na Amsterdamskom univerzitetu i za Podkast Radio karantin kaže da je obavezna vakcinacija prvenstveno filozofsko, pa tek onda pravno pitanje.
„U Holandiji smo imali raspravu o kovid pasošima, o zakonu da možete ući u restoran, kafić, bioskop ili na neki kulturni događaj samo kada imate QR kod u telefonu, koji pokazuje da ste vakcinisani, da ste preležali bolest, ili da ste testirani u poslednja 24 sata. I onda imate ljude koji se osećaju isključeno jer nisu hteli da se vakcinišu. Oni kažu da na ovaj način država narušava intergritet njihovog tela jer traži od njih da se testiraju ili prime vakcinu. To je balansiranje između interesa i prava pojedinca i interesa društva koje treba zaštititi od pandemije u celini”, smatra Pirik.
Kovid „pasoši” ili propusnice postaju realnost u sve više zemalja. Njihovi protivnici smatraju da je to uvođenje obavezne vakcinacije na sporedna vrata. Profesor Pirik navodi da se sa tim stavom ne slaže.
„Moj argument ‘za’ sastoji se iz nekoliko koraka. Niko od nas nije zadovoljan kovidom. Svi bismo hteli da se vratimo u vreme od pre dve godine, pre kovida. Imamo situaciju da se ljudi inficiraju, moraju u bolnicu, u bolnici ljudi umiru. I moramo pronaći ovaj ili onaj način da zaustavimo širenje bolesti. A to takođe podrazumeva i nešto što kao građani moramo da uradimo, sviđalo se to nama ili ne. Moglo bi se reći i da imamo neku vrstu moralne dužnosti da se pobrinemo da ne zarazimo druge. A dužnost možete tumačiti na različite načine. Jedan je da ostanete kod kuće, ili da se testirate redovno, ili da primite vakcinu. Ako se testirate ili primite vakcinu, opet nije sto odsto sigurno da nećete zaraziti druge, čak ni onda kada ste preduzeli razumne korake da ne zarazite druge. E sad, vi onda možete da kažete kako to znači da…
Fotografija dana
Priče iz prozorskog okna - Dejan Gaćeša
