U okviru pilot-projekta „Pančevo 2035.”, koji je u periodu od početka avgusta do kraja oktobra realizovalo uruženje građana Centar za edukaciju i transparentnost (CETRA) uz podršku Evropskog fonda za Balkan (detaljnije videti ovde), kao jedna od aktivnosti bilo je predviđeno i sprovođenje anonimne ankete o tome kako sugrađani vide naš grad u bliskoj budućnosti. Anketa je lansirana preko medijskih platformi sajta Pančevo Si Ti 31. avgusta i do 14. septembra na deset pitanja su odgovorile 252 osobe. Ispitanici su na devet pitanja odgovarali odabirom predloženih odgovora, dok je deseto bilo opisno, ponuđena je mogućnost da anketirani dopišu svoje predloge o temi ankete.
Treba napomenuti da ova anketa nije i ne može da ima karakteristike istraživanja, da uzorak nije reprezentativan, da ispitanici nisu ukrštani po kriterijumima pola, starosti, mesta življenja, zanimanju, obrazovanju, zaradi ili drugim. Cela operacija je izvedena u cilju informativnog prikupljanja različitih mišljenja nasumičnih čitalaca sajta PST koji su odlučili da u ovom eksperimentu učestvuju.
Predstavićemo objedinjeno najvažnije rezultate ankete.
Najčešći odgovori
Na prvo pitanje „Kako biste ocenili nivo vašeg (ne)zadovoljstva o opštem nivou kvaliteta života u Pančevu?” na koje je bilo moguće dati samo jedan odgovor, stav prilično sam nezadovoljan/na odabralo je 103 anketiranih (skoro 41 odsto), a uopšte nisam zadovoljan/a 87 (34,5 odsto). Preostalu četvrtinu podelile su ostale tri ponude, pri čemu se svega troje anketiranih izjasnilo da su veoma zadovoljni.
Uz mogućnost da izaberu do tri odgovora, najviše ispitanika, njih 185 (skoro tri četvrtine) je na pitanje „Šta biste istakli kao prednost življenja u Pančevu?” odabraloblizinu Beograda (a manje troškove). Slede odgovori urbani identitet (60) i pogodnosti za decu i mlade (56). Kako je na ovo pitanje bilo moguće dopisati neki od odgovora koji nisu bili ponuđeni, stigli su opisi 33 pogodnosti, možete ih videti u tabeli.
Nasuprot prethodnom, treće pitanje je tražilo od ispitanika da nabroje šta doživljavaju kao najveći problem Pančeva, takođe sa tri opcije za odgovor. Čak 179 sugrađana smatra da je to investitorski urbanizam, 168 kaže da je to komunalni nered, 149 narušena životna sredina, a 119 loše funkcionisanje administracije. I na ovo pitanje je stiglo dvadesetak dodatnih odgovora.
Sledeći upit se odnosio na granu privrede bi obezbedila izvesnu ekonomsku budućnost Pančeva (zaposlenost, blagostanje stanovništva, javne prihode, visok standard…) i najveći broj učesnika je odgovorio da su to mala i srednja preduzeća (203), poljoprivreda (148) i usluge, turizam i trgovina (123), tek onda dolaze na red procesna hemijska industraija i građevinarstvo. I na ovom pitanju dobijeno je desetak alternativnih mišljenja.
Peto pitanje odnosilo se na administrativni status Pančeva i bile su ponuđene tri opcije: 142 ispitanika ne bi ništa menjalo u ovom domenu, oni se zalažu da Pančevo ostane grad sa okolnim naseljenim mestima, i sedište upravog okruga. Skoro četvrtina, 59 osoba, smatra da bi Grad trebalo decentraizovati i formirati gradske opštine, a 48 misli da bi Pančevo trebalo pripojiti Beogradu i proglasiti ga beogradskom opštinom. Tri dopisana odgovora šire paletu prvobitne ponude.
Sa kime bi Grad Pančevo trebalo da se konsultuje u procesu izrade budžeta i kreiranja javnih politika (što bi doprinelo boljem podešavanju potrošnje javnog novca i podizanju nivoa kvaliteta života)? glasilo je šesto pitanjena koje je takođe bilo moguće izabrati maksimalno tri odgovora. Najviše anketiranih, 193, odabralo je odgovor sa građanima direktno, na zborovima i u MZ, slede udruženja građana (147) i omladinske organizacije (140), uz još desetak dopisanih partnera.
Zanimljiva je reakcija ispitanika i na sedmo pitanje: Na gradskim konkursima za osnaživanje delatnosti organizacija i udruženja, kome bi trebalo usmeriti najviše novca?, takođe sa do tri dozvoljena odgovora. U kvadratić ispred odgovora kultunim ustanovama kliknulo je 197 osoba, slede omladinske inicijative (174) i nevladine organizacije (140), zatim sportski klubovi (80) i na kraju mediji (27), a bilo je i desetak ideja o tome koje bi strukture trebalo da budu podržane javnim novcem.
Kreatori upitnika supod brojem osam postavili pitanje U koje javne objekte i prostore bi trebalo ulagati najviše sredstava za izgradnju i održavanje? i dali mogućnost do tri odgovora. Za zdravstvene i socijalne ustanove opredelilo se 206 osoba, a tek nekoliko manje, 198, odabralo je parkove i zelene površine i obale Tamiša. Obrazovne i predškolske ustanove dobile su 174 glasa, a mnogo manje javne garaže i parking mesta (81) i najmanje sportski objekti (32). Ni kod ovog pitanja nisu izostali dodatni komentari.
Napokon, na poslednje, deveto, pitanje sa ponuđenim odgovorima a koje je tražilo mišljenje o tome Koje bi institucije i administrativne jedinice mogle da najefikasnije doprinesu razvoju Pančeva kada bi sa njima bila uspostavljena bliska saradnja?, za koje je takođe bilo moguće izabrati maksimalno tri odgovora, 168 učesnika je zaokružilo institucije, fondove i projekte Evropske unije. Jedinice lokalne samouprave u južnom Banatu odabralo je 122, a grupa manja za samo jednu osobu misli da su to zbratimljeni gradovi u zemlji, regionu, Evropi i svetu. Da je to Grad Beograd smatra 69 lica, a da su to gradovi i opštine u rumunskom delu Banata 62. I ovde je bilo zaniljivih komentara, od naš grad je samoodrživ, preko gradovi bivše YU do niko nam ne može pomoći…
Na deseto, opisno pitanje, tj, molbu da opišu ako imaju neki predlog, ideju ili inicijativu koja nije obuhvaćena pitanjima, a smatraju je važnom za vizuju Pančeva 2035. godine reagovao je svaki od 252 ispitanika! Nisu svi ostavili konkretne odgovore, bilo je i duhovitih zapažanja, poneko je samo dopisao neki znak interpunkcije… Samo ova lista zaslužuje pažnju svih zainteresovanih koji bi da se bave ovom temom, od „običnih građana” do stručne javnosti.
Zaključak
Anketa je sprovedena u okviru jednostavnog i inovativnog modela dijaloga u zajednici, koji podstiče građane različitih vrednosnih sistema, iskustava i stavova, da zajedno razmotre prioritete za održiv razvoj Pančeva. Testiran je participativni pristup koji objedinjuje razgovore u malim grupama, konsultacije sa zajednicom i komunikaciju preko interneta i taj metod je pokazao dobre rezultate jer je još jednom potvrdio da je komunikacija sa građanima pouzdan izvor informacija o tome kako građani analiziraju postojeće stanje, šta doživljavaju kao probleme i kakve održive i ostvarive ideje za njihovo rešavanje imaju. Treba se nadati da će u bliskoj budućnosti biti sprovedena daleko opsežnija ispitivanja javnog mišljenja o tome kakvu budućnost Pančeva Pančevci zamišljaju i kakvu budućnost svom gradu žele.
