Pogled je bio veličanstven. Levo stenovita visoravan prošarana četinarima i niskim grmljem gloga koju je presecao dubok kanjon, desno u nedogled pošumljena padina koja se spuštala ka jugu, sa proplancima koji su obrasli travom. Iz

Još od svanuća radim po avliji. Počistim po štali i oboru, pustim živinu, namirim marvu, pa tek ondak uđem unutra da fruštukujem. Ako ima friška ’leba, ondak slanine, sira i malko čvaraka. Ako nema, skuva

Od prepodneva sam za volanom, što, računajući i nekoliko pauza, iznosi punih šest sati. Pogled mi je prikovan za sivu asfaltnu traku puta. Ne mogu mnogo da gledam slike sa strane, a bogami, kao na

Deluje kao poslednji pokušaj, od samog početka mi je tako delovalo. Na svetskoj pozornici se igraju velike predstave dok mi na nekoj sporednoj bini odigravamo jedan loše napisan komad koji nikog ne može zainteresovati. Pa