„Mama će da mi rodi brata”, u poverenju mi došapne moj drugar iz parkića, značajno me pogledavši. Zajedno smo provodili svaki trenutak kad je bilo sunca. On jurcajući za loptom, a ja sunčajući stare kosti.

Milika je bio sin jedinac iz jedne solidne paorske porodice, sasvim dobro situirane ili se bar tako mislilo. Kuća na glavnom sokaku, uređeno i opremljeno dvorište i dobar komad zemlje, obeležja su statusa i ekonomske

Napasao sam stado podno Radovića Stene, nekoliko kilometara dugačke kamenite vrleti u zabačenom delu planine. Nalik kamenom zidu, ispresecana pukotinama, udubljenjima, manjim i većim pećinama, izranjala je stena iz šume stremeći pedesetak metara u vis,

Sonja je ušla u živote svih nas iz prvog pet još davne 1981. godine, onako kako je jedino umela i znala – srcem i iskreno. Bez zadrške. Pojavila se u dvorištu „Zmajeve” škole jednog sunčanog