Od svega po malo…

Branislava Janjušević
Objavljeno 13.12.2020.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 15 mins

Nedelja, 6. decembar 2020. godine

Svi spavaju, a ja, otkad znam za sebe, ustajem sa petlovima. Ustaljena navika, stavljam kafu, jutarnja toaleta i obavezan zalogaj pre kafe. Pregledam Vajber poruke, moje odabrano društvance neumornih aktivista iz Inicijative Odbranimo Teslu!, da bih mogla da uklopim današnje obaveze. Sad, nije da sam zatrpana nekim velikim obavezama, ali kao i svaka žena – kućnih poslova uvek preko glave.

I da, moram da nađem jelku, nemam pojma gde sam je zaturila.

Napolju jezivo duva vetar, smejem se sebi; verovatno treba da strpam neku ciglu u džepove. Najradije bih ostala kod kuće, ali imamo dogovor da se naprave paketići za naše medicinare iz kovid sistema koji su u ovom ludilu i haosu svojom požrtvovanošću i ljudskošću zbrinuli nama drage ljude i sve bolesne kojih je sve više, nažalost. Mnogo znači što su umirili strah od neizvesnosti jer kad znaš da su u dobrim rukama sve je nekako lakše.

Nalazim se sa ekipom da skupimo priloge za paketiće i dogovorimo se šta da uzmemo za naše medicinare da im zajedno sa zahvalnicom uručimo kao znak pažnje.

Vetar me je prilično produvao. Odlazim kući da se ugrejem i nastavim sa pripremama za kićenje čim mi ćerka dođe. Neee… Nema jelke, a ništa ne radi. Odlažem sve za sutra.

Tijana je jedno divno i skromno dete koje odmah predlaže da od nečega napravimo jelku. Ali vidim da joj je žao. Ne!! Čvrsto sam odlučila da ću joj kupiti. Sutra…

Ponedeljak, 7. decembar 2020. godine

I ovog jutra se budim pre alarma, pristavljam kafu i shvatam da sam ostala bez hleba. Ne bi to bio problem da nisam od skoro prešla na bezglutensku ishranu pa mesim sama. Nije ništa komplikovano samo se treba setiti na vreme, samo ću morati da sačekam da se ispeče i ohladi da bih mogla konkretno da doručkujem.

U 7:45 budim Tijanu da se malo razbudi jer joj u 8 počinje onlajn nastava. Razmišljam kako su deca fleksibilna. Manje više, snašli su se i čini mi se da smo u većoj panici mi odrasli.  Skoro sam gledala klip koji je postavio jedan roditelj koji je i stend ap komičar… Ma fenomenalno, sve objasnio.

E, da, treba i jelku danas kupiti. Vetar se ne smiruje pa ćemo otići sa našom drugaricom po nju kolima. Nikad nisam naučila da vozim, a otkad imam Tiću, hiljadu puta sam se zapitala zašto. Koliko bi mi bilo lakše, pogotovo što imam stvarno talentovano dete. Srećom, brzo raste i sve već sada postiže sama, kako u osnovnoj školi tako i u Muzičkoj gde je izabrala instrument klavir, takođe i glumu u našem Ateljeu mladih.

Istrčavam do Arome i koristim priliku da „pohvalim” radnike Srem puta koji su po najvećem vetru, verovatno po kazni, izašli na teren da popravljaju tek urađenih 237 metara staze. Uvek mi je žao radnika, ali kad se radi neki posao, mora da bude urađen kako treba i da znaju da će građani uvek reagovati (Teslaši hoće). U našoj Inicijativi ima stručnjaka kojima fušeraj ne može da promakne.

Vraćam se kući sa lepom malom jelkom kao plenom. Već znam da će posle ukrašavanja ostati nered ali… Sutra ću vratiti na mesto.

Utorak, 8. decembar 2020. godine

Jutros me je probudio alarm. I opet se pitam što ne promenim zvuk, da li zato što me dovoljno nervira pa brzo skačem da ga ugasim ili me samo mrzi?

Budim Tijanu sa doručkom, malo ranije da bi se razbudila na vreme jer znam da voli da se presliša kad ima neki kontrolni kao danas. Nadam se da ću do tog vremena stići iz Beograda, za svaki slučaj. Naime, sinoć je iskočio osigurač pa nismo imali struje, da se ne desi opet, da ne ispadne da je pobegla sa časa.

Zbog ove lude kovid situacije prijateljica sa ozbiljnim zdravstvenim problemima mora u Beograd, privatno na snimanje i nas dve idemo da joj se nađemo pri ruci. Ženska solidarnost uvek na delu!

Stigla sam taman na kontrolni, tj. kviz i shvatam da je takva varijanta provere znanja više nego smešan način ocenjivanja. Ministarstvo prosvete definitivno nije spremno da odgovori na zadatak organizacije onlajn nastave.

Ostaje nam da se uzdamo u nastavnike, bar većinu njih za koje znam da će itekako znati i da ih nauče i da procene njihovo znanje. Nažalost, u obe škole se oseti da deca previše gube u smislu osećaja obaveze i odgovornosti. Šalju se zadaci u razna vremena i domaći ili kontrolni poneka deca pošalju i par sati po završetku istog. Naravno, to ništa ne utiče na ocenu jer je Ministarstvo donelo „preporuku”.

Pa kako ja sad da objasnim svom detetu zašto se jednako ocenjuju i zašto se toleriše javna tajna da ovo nije realno?

Temelji znanja se urušavaju, a cveta i mišljenje da je OK muvati, varati, preskakati i zaobilaziti. Tako smo valjda i došli do toga da imamo ovakve urbaniste, ljude na položajima i ostale muvatore.

Idem da zamesim krofne, to mi je novootkriveni talenat pa taman da obradujem Tijanu koja je i sad, u 18sati još uvek  na lap topu, radi domaći. Više je onlajn nego oflajn.

Sreda, 9. decembar 2020. godine

Sedim u kuhinji (kao i svako jutro) jer je to jedina prostorija u kojoj sme da se puši i proveravam onako uz jutarnju kafu i cigaru (koje nažalost, ne mogu da se odreknem) da li je poslat mejl Povereniku za informacije od javnog značaja.

Iako nema akcija koje građani mogu da vide, Inicijativa Odbranimo Teslu! nastavlja tihu borbu na svim frontovima. Zbog nesaradljivosti MZ Tesla u vezi našeg pismenog zahteva da nam dostave Statut, obratili smo se višoj instanci. Ne znam odakle nekom toliko slobode da svesno građanima uskraćuje informacije od javnog značaja i interesa.

Podneli smo i zahteve za dostavljanje dokumentacije u vezi firme „Promist” iz Novog Sada koja verovatno nije računala da ima ljudi kojima je itekako stalo do zdravog i pre svega bezbednog života u svom gradu. O tome bih mogla da pišem danima.

Budim Tijanu, počinje joj čas. Ovoga puta moraće sama da spremi doručak jer idem opet sa ekipom od juče, u Medicinu rada. Prijateljici je doktor  predložio da se ipak testira, zbog obostrane upale pluća koja se juče videla na snimku. Baš se brinem.

Baš sam se probudila iz popodnevne dremke kad mi je stigla poruka od prijateljice. Ipak je pozitivna.

Zbog njenog celokupnog stanja i slabosti nikako joj to nije trebalo, a sa druge strane, želim da verujem da će biti dobro zbrinuta, posebno što otkad traje ovo ludilo imam utisak da svi drugi pacijenti moraju da čekaju.

Stavljam Džekiju povodac i odlazimo u našu uobičajenu popodnevnu šetnju sa komšinicama koje takođe upoznajem sa novonastalom situacijom, da sam bila u kontaktu sa kovid pozitivnom osobom. Za svaki slučaj. Maska obavezna!

Sa Tijanom se dogovaram šta ćemo za večeru i pravimo filmsko veče. Grickalice spremne.

Onako ušuškane, sa Džekijem kod nogu, premotavamo film. Verovatno ću prva zaspati…

Četvrtak, 10. decembar 2020. godine

Dobro je da sam ustala pre alarma, da ispečem hleb po jeftinoj struji. Inače gledam da uštedim gde god mogu. Od prijateljice sam dobila odličnu ideju kako da napravim ikebanu od jednog dela jelke koji je ostao u garaži za bacanje (inače donji deo one jelke koju sam bacila i mislila da je ovaj ostatak neupotrebljiv). Moram samo da nabavim kutiju koju ću obložiti materijalom i od nje napraviti postolje.

Danas neka bude dan za kreativnost. Sačekaću da Tijana završi sa časovima pa da ručamo zajedno. Jedna od retkih prednosti nezaposlene mame, da može da uživa u sitnicama sa svojim detetom. Nekada je tako malo potrebno da se naprave velike i lepe stvari, malo mašte, volje, a za ozbiljnije stvari i upornosti.

To je ono što želim da i moje dete nauči. I ja učim, svaki dan po nešto i moja aktivnost u Inicijativi je učenje, savladavanje vorda, mejla, istorije, zakona… Ono što niko ne mora da me uči jeste da prepoznam nepravdu.

Od ničega je nastao prelep novogodišnji aranžman. Stavile smo ga na komodu u trpezariji i nekako je sve postalo svečano. Možda još samo lampice da stavim.

Rasklanjamo nered koji smo napravile, večeramo i žurimo da nešto odgledamo pre spavanja.

Petak, 11. decembar 2020. godine

Divno je kad te sunce probudi pogotovo posle tmurnih dana košave koja je trajala danima.

Koristim vreme posle ručka da sa prijateljicom pređem materijal za pisanje Mišljenja o „Promistovom” skladištu u bivšoj Staklari. Inicijativa ne spava. Pratimo sve i trudimo se da reagujemo na vreme u ime svih koji misle i žele isto što i mi. Tačnije, u tome smo jedno sa svim građanima Pančeva.

Već sam počela i da uživam u tim onlajn kaficama uz konstruktivne razgovore, a kako smo svi različiti, spoznajem i druge uglove gledanja. Ipak, jedva čekam da se svi opustimo i vratimo u normalu.

Tijana mi saopštava da sutra treba da ide na rođendan. Panika! Radnje se zatvaraju u 17, ne stižemo danas da kupimo poklon. Ujutru ćemo, čim otvore…

SBB je otključao sve kanale pa je sad problem odlučiti se šta pre da gledamo…

Subota, 12. decembar 2020. godine

Danas nema ni alarma, a znam da nema ni nekih važnijih obaveza pa se razvlačim u pižami po kući. Tijanu puštam da spava duže.

U 9 sati stiže kuma i zajedno idemo na pijacu. Domaća jaja, čvarci, sir, kajmak. Ljudi ne veruju (dok me malo bolje ne upoznaju) kolika sam izjelica i gurman jer kilaža govori suprotno.

Jučerašnji plan kupovine poklona za rođendan pada u vodu; zaboravila sam da vikendom ne radi ništa osim prehrambenih radnji. Sašiću joj torbu ili rančić ako ne nađem ništa prikladno. Ostaviću to za posle. Prvo pijaca, pa Lidl, pa ručak. Imaću dovoljno vremena da sašijem ako zatreba.

Dobro je, uspela sam da nađem lepu košulja-haljinu.

Na brzinu završavam ručak i peglam odabrani rođendanski autfit moje ćerke. Raste! Nekad je bilo svejedno šta će obući.

Nalazimo se sa njenom drugaricom da ih prevedem preko ulice. Suviše prometna ulica i većina roditelja se boji da pušta decu da sami tu prelaze! Još jedna stvar za rešavanje jer deca sa Stare Mise, kao i ostali, najčešće koriste baš taj prelaz.

Odlazim kod drugarice iz Inicijative. Malo kafa, malo više rada, a najviše zabavnog druženja. Ne znam koliko ću zaglaviti jer subota veče je moje slobodno vreme. Po Tijanu će doći tata pa će produžiti za Beograd.

Autorka je Crvenkapa koja je pojela vuka

PRETHODNI ČLANAK

NAREDNI ČLANAK

Ostavi komentar

  • (not be published)