Nakon internet senzacije tragikomične reporterke Studija B, opresija medija se i ovih dana nastavlja, po principu „jedan po jedan”. Tehnološki viškovi, otkazi, ukidanje autorskih emisija, uslovljavanja pod velom kompromisa, nisu samo utisci nedelje i medijskog

– Tata, dokle ćemo ovako? – Dok ne stignemo do cilja. – A gde je taj cilj? – Pa, za tebe bi mogao biti na kraju neke lepe knjige. Ali bi morao da je pročitaš

Ja sam Jugoslovenka! kaže poznata glumica Mirjana Karanović, glavni lik filmske priče Petrijin venac. Snagom duboke saosećajnosti crpljenom iz sopstvenog tegobnog života glumački je isplela tragičan lik žene iz srpske rudarske provincije. Za ulogu Petrije,

Kuda ide ovaj poludeli svet, a kuda ćemo mi? Koliko god pokušavali da pronađemo neki svoj pravac, izgleda da nema drugog puta nego da krenemo za njim. Iako u frustracijama izazvanim događajima iz poslednjih nekoliko

Ne može činjenicama, vidim. Toliko se nakupilo proizvoljnosti, nataložilo laži, a gusta krvava magla naše prošlosti prožimaće svaki preostali minut naših života na ovoj planeti. Toliko se toga nakupilo. Dosta nam je pobeda, teritorija, svetle

Tmuran i blatnjav dan. Nije za posetu groblju. Ipak… Spomenici, spomenici, imena i prezimena, porodice i familije, kapele, venci i cveće. Tek ponegde uređena i prohodna staza. Spomenici podignuti da nas podsećaju na drage ljude

Svašta se radi iz ljubavi. Desi se i da se brak skolopi iz ljubavi. Uda se žena svojom voljom za čoveka zato što ga voli i u najvećem broju slučajeva uzme njegovo prezime iako može

Lagani vetar donosio je svežinu iz stoletnih šuma na plodne oranice i sočne livade. Voće je dozrelo, a vinogradi svojim obilnim rodom darovaće nam novo mlado, mirisno vino. Kukuruze smo obrali, rakiju ispekli, žito posejali

Kada se desi nešto važno i ukaže potreba da se javnosti to objasni i naglasi ne bi li time to postalo još značajnije, izađe glavni i odgovorni, predsednik, premijer, ministar, direktor, gazda… svejedno, okruži se

Sećam se nekih lekcija iz dalekih sedamdesetih iz predmeta zaboravljenog naziva, ali mislim da je bila neka sociologija ili tako nešto sa socijalističkim predznakom. Tema je bila standardna za ono vreme: birokratija, tehnokratija i slične