Trnov venac Mirjane Karanović

Ja sam Jugoslovenka! kaže poznata glumica Mirjana Karanović, glavni lik filmske priče Petrijin venac. Snagom duboke saosećajnosti crpljenom iz sopstvenog tegobnog života glumački je isplela tragičan lik žene iz srpske rudarske provincije. Za ulogu Petrije, u onoj – jugoslovenskoj Puli – dobila je lovorov venac. Otkako je javno posvedočila da je JUGOSLOVENKA, a ne Srpkinja pravoslavka, Mirjana Karanović nosi trnov venac. Kanibali, ubice Jugoslavije, te mnogima voljene zemlje, tu ljubav ne praštaju. Mirjanu Karanović u mraku beogradskih ulica čeka fašistički podmladak sa bejzbol palicama.

Zašto još anatemišu ovu glumicu i rediteljku „pravoslavni vitezovi”, čuvari etničkog i verskog eksluziviteta u Srbiji? Karanovićeva je, nedavno, za hrvatski nedeljnik „Novosti”, a povodom 29. novembra, Dana republike, stožernog praznika jugoslovenstva, napisala: „Znam ja da je ta zemlja mrtva zauvek. Ja sam to otplakala i prebolela. Ono što znam, jest da ću, bez ikakvog sentimenta, i dalje u svom biću biti Jugoslovenka.”

I još: „Ja sam rođena u Jugoslaviji. Mnogo puta posle raspada te zemlje, pitala sam se šta sam to ja sada, pogotovo što je formiranje novih država, bilo povezivano sa odbacivanjem bilo kakve veze sa tom ‘komunističkom tvorevinom koja je bila tamnica naroda’. Biti Jugosloven i jugonostalgičar danas ima negativno i pogrdno značenje. Danas sam zvanično Srpkinja ili Srbijanka, već kako kome odgovara. Jugoslavija je imala važnu ulogu u formiranju moje ličnosti, mog odnosa prema ljudima, prema svetu koji me okružuje. Ona je neodvojivi deo mog identiteta. Bila sam dete i nisam znala ništa o politici, osim da je to nešto čime se bave odrasli. I da se tako zovu novine koje je moj otac kupovao. Moji roditellji nisu bili religizni i nikad sebe nisam doživljavala kao Srpkinju ili pravoslavku.Učila sam u školi i kod kuće da nisu važni ni vera ni nacionalnost, da su važni ljudi.Čitala sam za lektiru dela iz čitave te velike zemlje i učila o istoriji… gledala TV drame i filmove na svim jezicima i dijalektima…”

Mirjana će još zapisati da su u njenoj zemlji bila sva ta prelepa mesta: Hvar, Ohridsko jezero, Pohorje, Crno jezero na Durmitoru, Đavola varoš… „Za mene je Jugoslavija bila najuzbudljivija zemlja na svetu… Bila sam ponosna što živim u Jugoslaviji. Sad znam gde živim, prihvatila sam neljubazne graničare i pečate u pasošu. Ali jugoslovenstvo je upisano u moju duhovnu genetiku i to se neće promeniti sve do moje smrti.”

Ovo „jeretičko” pismo, ranije izjave o genocidu u Srebrenici, uloga Esme, Bošnjakinje u filmu Grbavica, i kazivanja da Srbi moraju prepoznati zločince među sobom, upalile su baklju za lomaču na kojoj bi gorela Karanovićeva. Traži se njena istraga zbog „govora mržnje” i apeluje na Vučićevu vlast da joj stane u kraj. Odijum prema toj hrabroj ženi, koja mnogo dalje vidi od mnogih svojih sunarodnika, nema kraja. Na nedavnom građanskom protestu „Stop krvavnim košuljama” Mirjana Karanović je bila pozvana da govori, zajedno sa kolegom Branislavom Trifunovićem i Duškom Vujoševićem, košarkaškim trenerom i čovekom koji, takođe, ne krije svoje jugoslovenstvo. Nisu govorili. Progovorila je zato Demokratska stranka Srbije upozorenjem da glumica širi antisrpstvo. Progovorio je i mutni talog srpskog društva – nasilničke bande spremne za „dezinfekciju” nacije. Mirjana Karanović je danas istinski uplašena za svoj život.

Ima tome dobrih osamnaest godina, kako je na ulici, do smrti, pretučen Dragan Maksimović, njen partner u filmu Petrijin venac. Prepoznavši u njemu Roma, skinhedsi su ga šutirali u centru Beograda, dok su prolazeći građani gledali u izloge ili u nebo. Ubice ni do dana današnjeg nisu pronađene. Vlast je pokrila oči rukama i tako pokazala da deli uverenja „anđela pakla”.

Naslovna fotografija: Profimedia, Alamy