Božić u podrumu

Objavljeno 07.01.2019.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 8 mins

Petogodišnjeg dečaka probudilo je babino meškoljenje. Imali su jedan krevet i spavali su „čelo-noge”. Kad je otvorio oči video je njene noge kako izviruju ispod pokrivača. Kroz napukla vrata podruma, zakrpljena kartonima, fijukao je vetar. Kartoni su popuštali pred njegovim naletima, a pahuljice su igrale pred dečakovim očima. Baba je ustala i navukla debele gaće. One do kolena. Sa lastišem. Kita mu se ledila, dok ga je Bajka žurno oblačila. Tako je zvao babu. Onako natrontan, sa dugačkim gaćama, debelim potkošuljama i teškim pantalonama teško se kretao. Hodao je kao astronaut. Umio se nad lavorom, dok je baba dolivala hladnu vodu na njegove promrzle šake. Onako bunovan skoro se sudario sa smrznutom lipom ispred podruma. Napolju je bio polumrak. Bila je godina 1950. Šesti januar. Badnje veče uoči pravoslavnog Božića. Pošli su da traže Aleksu.

Aleksa je bio dečakov brat od tetke. Stariji četiri godine. Često je bio u popravnom domu. I uvek odatle bežao. Tetka ga je rodila vanbračno. Aleksin otac bio je Ivica Dobrijević. Pilot. Hrvat. Posle šestoaprilskog sloma Jugoslavije pobegao je avionom u Zagreb. Komšije su za Aleksom vikale da je kopile. Tetka ga je zato odbacila. Živela je u stanu iznad podruma u koji je izbacila dečaka i majku. U stan je dovela kelnera Žilku Macoku. Baba je govorila da je „ružan ko lopov”. Dečak ga je pamtio po meketavom smehu. Aleksa je bio član bande dečaka koja je krala po pijacama. Zvali su ga Ćići. Hitro kao majmučne ukrao bi najveću lubenicu na gomili i pobegao dok je seljak za njim psovao. Bajka je čula na ulici da se Aleksa krije u pilani dva ćoška dalje od podruma. U šuškama. Kad su stigli do velike gomile strugotine baba je rekla dečaku da klekne i kopa. Kopao je kao krtica. Prvo je napipao ruku. Onda glavu. Aleksa je spavao sedeći. Bio je polusmrznut. Po njemu lisnata piljevina kao perje na ptici. Izvuklu su ga. Baba je plakala dok ga je trebila.

Vratili su se u podrum. Naložili šporet. Sulundar je bio provučen kroz prozor. Pravo na ulicu. Prolaznici su zaobilazili taj deo kaldrme zbog dima. Unutra se topao vazduh mešao sa memlom. Koliko god da je baba krečila memla je izbijala iz zidova. Upijala se u posteljinu. Dečakova odeća mirisala je na buđ. Hodalo se po zemljanom podu. Iz njega je tukla studen. Kad se rerna zagrejala, baba je stavila pleh sa šaranom na pirinču da se ispeče. Posle je ispekla božićni kolač, šake, mesec, sunce… pogače za Badnje veče. Na plotni se kuvao kompot od suvih šljiva i smokava.

Uveče, baba je unela božićno drvo. Badnjak. Govorila je da je to znak da se rodilo novo sunce. Dok ga je unosila kvocala je kao kokoška. Dečak je išao za njom i podražavao pijukanje pileta. Onda je baba stavila sito na sto. U njega nasula žita, suve šljive, smokve i orah u ljusci, jabuke…U sva četiri ćoška uboge prostorije bacila je po orah. Zatim je po podu razbacala slamu. Govorila je da se Isus rodio u štali, na slami. Dečaku je slama dosezala do članaka. Došlo je vreme za posnu večeru. Bajka je postila 40 dana. Dečak jednu nedelju. Aleksa nije postio. Ali je bio suv kao grana. To je bilo od gladovanja, dok je lutao ulicama. Halapljivo je gutao komade ribe i posni pirinač. Posle su krckali orahe. Podrum je osvetljavala sveća. Po zidovima su igrale njihove senke. Napolju je plesao svoju ludačku igru severac. Nanosio sneg na stepenice koje su se spuštale do podruma stare jevrejske kuće.

Pred spavanje baba je ispričala bajku o Božiću. Isusu, sinu božjem kako je govorila. Sa neba sleteo je pravo u jasle. U štalu gde su bili Josif i Marija. Kojima je Bog namenio da budu zemaljski roditelji njegovom sinu. U štalu su sleteli i anđeli, radujući se „roždestvu Hristovom”, poslatom da uspostavi carstvo božje na zemlji. Jašući na zraku Isus se spustio u štalu tačno u ponoć. Zatim su svo troje klekli na postelji i deklamovali molitvu: Oče naš, iže jesi, na nebesi, dosjatica imje tvoje, daž nam nes, da bude volja tvoja kako na nebu, tako i na zemlji… Tako ojačani molitvom bili su spremni, kako je govorila baba, da prime pričest. Krv i telo Isusovo. I da posle pojedu pečenog pevca i jedu kolače. Dečak je to najviše priželjkovao. Njegov brat radovao se odlasku u crkvu. Tamo je uzimao metalni novac sa ikona, pokazujući prstom dečaku da ćuti, dok se baba ispred njih krstila i ljubila slike.

Dečak je potom zaspao. Dok je smrznutim nebom plovio mesec gonjen željom da sazna više o ljudskim sudbinama, usnio je san. Kako se njegov teča, Aleksin otac, onako lep i visok u sa pilotskom kapom i uniformom na sebi, spustio krilaticom sa neba. Bio je to čudan „jeroplan”, kako je avione zvala baba. Imao je perjana krila kao neka velika ptica. Teča je otvorio vrata. Pozvao Aleksu, dečaka i batu da se zajedno sa njim vinu u nebo. Dečak je molio da povede i njegovu majku i oca. Baba ga je uzela još dok je bio beba. Da ga skloni od njihovih svađa. Tako ga jednom, dok je spavao u kući roditelja, što je bilo retko, probudila svađa majke i oca. Majka je rekla: „Zarazio si me picajzlama. Bolje da si ga bacio u klozet”. Onda se otac uzdigao iznad postelje i počeo da davi majku. Dečak je vrištao i pesnicom nasrnuo na oca. Otac se trgao i rekao: „Baš si pravi mamadžija!” Onda je teča onako sa vrata „jeroplana” kazao dečaku da oprosti ocu, jer je Božić, dan radosti zbog rođenja Hrista i dan za opraštanje. Onda su svi ušli u krilaticu. Dečak je bio najsretniji među njima. Ponovo je imao mamu i tatu. Smejao se u snu, dok se aeroplan penjao na nebo.

PRETHODNI ČLANAK

NAREDNI ČLANAK

Ostavi komentar

  • (not be published)