Parking u pešačkoj zoni, parking kao krezuba vilica

Kako su rekonstrukcijma, svojevrsnim nakaradnim, nefunkcionalnim i antiestetskim Pančevo Style-om, uništene ulice Mite Topalovića i Maksima Gorkog

Nenad Živković
Objavljeno 03.10.2017.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 10 mins

Nastavimo pre nekoliko meseci započetu (videti tekst ovde) virtuelnu šetnju kroz rekonstrukcijom uništene gradske prostore, od Ulice Mite Topalovića u vrlo strogom središtu Pančeva. Tada još vrlo friška gradonačelnica Pančeva Vesna Martinović, praktično na početku mandata, predstavljala je promenu fizionomije ove ulice kao neverovatan uspeh lokalne vlasti, kada ju je u novom ruhu predala na korišćenje za Dan grada, 8. novembra 2008. godine. Kaldrma je zamenjena kamenim kockama i onim betonskim pločicama, postavljene su nove bandere, duž trase one postaju „jednostrane”, gube jednu polovinu luka koji drži dve narandžaste sijalice, tako da u suženju ka Socijalnom sjaji samo po jedna, na stranu što fasada Vitigšlagerove palate nije sređena kad i ulica, a ni kasnije, pa je sada opasana žičanom ogradom, jer neprestano otpada… I tom je sokaku oduzeta duša, taj prostor ne funkcioniše, na stranu što na dan otvaranja nije bila postavljena ni jedna jedina kanta za otpatke, što je u međuvremenu uklonjene i obe klupe i što osim mahovine koja se skuplja u fugnama između kocki nema drugog zelenila, ako ne računamo sparušene ostatke u nekoliko žardinjera. Privatne kuće i dvospratna stambena zgrada, restoran, kafić, advokatska kancelarija, foto studio i brza hrana, uz nekoliko praznih lokala – to je premalo ponuda za sokak u najužem centru; a mogla je to da bude „umetnička” ulica, recimo, sa prilagođenim i pratećim sadržajima, da su gradski planeri imali ikakvu ideju šta bi sa njom. Pošto je ulica proglašena pešačkom zonom, zabranjen je saobraćaj motornim vozilima, i biciklistima, naravno, ali u bilo koje doba svakog dana i svake večeri, pešaci moraju da manevrišu između uparkiranih automobila, da bi prošli sa jednog kraja na drugi. Tu vozila parkiraju i stanari, uz urednu dozvolu Gradske uprave, ali i bahati vozači nemarno ostavljaju svoje četvoročkaše, čime se saobraćajna policija, dakako, ne bavi. Da Toma nije postavio zimsku baštu ispred sendvičare, i tako fizički onemogućio prolazak, bilo bi tu dvosmernog motornog saobraćaja, što da vozim okolo, kroz Maksima Gorkog ili Žarka Zrenjanina, da se maltretiram, kad mogu direktno da se uključim u Radomira Putnika, ex-JNA.

Sadašnji izgled Ulice Mite Topalovića, fotografisano pre 2011. godine, autor Dejan Kovačević

Kad smo već u ovom delu grada, strogom centru – pogledajmo kako je prošla rekonstrukcija Ulice Maksima Gorkog, u ukupnoj dužini od 1475 metara, u koju su teške građevinske mašine ušle 15. jula 2010. godine. Fond za kapitalna ulaganja Pokrajine Vojvodine, kojim je tada upravljala Vlada Vojvodine sastavljena od članova Demokratske stranke, izdvojio je 187,5 miliona dinara za radove na skidanju postojećeg degradiranog sloja kolovoza i pešačkih staza, zemljane radove, izradu kolovoznih konstrukcija, kolske prilaze, izgradnju pešačkih staza prosečne širine dva mestra, od behaton kocki, a od ugla sa dr Žarka Fogaraša presvučenih asfaltom. U tu sumu ušla je i izgradnja saobraćajnice široke šest metara, troškovi postavljanja saobraćajne signalizacije i semaforizacije raskrsnice Maksima Gorkog i Vladimira Žestića. Istom prilikom izgrađeno je oko 230 novoprojektovanih parking mesta, okrenuto taksi stajalište kod Robne kuće i kompletno zamenjeno javno osvetljenje. Uporedo je „Elektrovojvodina” popravila elektromrežu, a „Telekom” telefonsku, a s obzirom na to da je vodovodna infrastruktura bila u dobrom stanju a kišna kanalizacija u funkciji, ekipe JKP-a zaduženog za ovu delatnost nisu izlazile na gradilište. Tadašnji pokrajinski premijer Pajtić je čak u pratnji saradnika obišao radove (videti ovde) i isto su im usta bila puna „kamiona i aviona” (investitora koji se nikad nisu pojavili). Radnici „Vojvodinaputa” su 3. juna 2011. godine prekrili i poravnali habajućim slojem asfalta trasu saobraćajnice, pa je takoreći kompletno obnovljena ulica sutradan predata u upotrebu, mesec i po dana pre roka u odnosu na ugovoreni period (od godinu dana). Nadležni u Direkciji su se hvalili da je „ulica dobila savremeni izgled” i da bi „ovako trebalo da izgledaju ulice u Pančevu”.

Nasuprot izjavama zvaničnika, neutralni posmatrač i procenitelj dometa ove rekonstrukcije ne može se odupreti utisku da je idejni projekat urađen ofrlje, bezidejno i nemaštovito, da ne zvuči baš nestručno, a da su izvedena rešenja čak nepraktična. Kao i u drugim ulicama, a rekonstrukcije su prava prilika za to, izostalo je provlačenje biciklističke staze kroz Maksima Gorkog, ali ko još mari za popularizovanje biciklizma kao ekološkog saobraćaja, bar u prolećno-letnjoj sezoni, u Pančevu ravnom, te prema tome idealnom za neometano i bezbedno okretanje pedala? Posebno bi bilo dobro da je jedan veliki parking za bicikle postavljen ispred Elektrotehničke škole, da se mladi ljudi animiraju za ovaj vid prevoza; da je jedno parking mesto rezervisano za gradski elektro-automobil koji bi bar povremeno na različite načine koristili ili o njima učili ili ga održavali mladi elektrotehničari i njihovi profesori – a ko će ako ne oni? – to već spada u domen više matematike i naučne fantastike.

Umesto staze za dvotočkaše, napravljena su ona nesuvisla i krajnje nekorisna travnata ostrvca od Robne kuće do Šumske uprave, koja su suvišna iz više razloga: 1) Poskupljuju održavanje – JKP „Zelenilo” mora da angažuje primerenu tehniku a radnici da se, u poređenju sa radom na velikim travnjacima, koncentrišu na svoju finu motoriku, da bi ove „zelene površine” bile šišane; 2) U kišno doba godine ti se travnjačići lako raskvase, pa se blato raznosi i po kolovozu gumama i po trotoaru cipelama; 3) Pogotovo su ružni kada se trava sparuši, a zemlja ogoli; 4) Vozači su upućeni na one betonske staze, koje najčešće ne koriste; i tako… Pančevo Style…

Nekadašnji izgled početka Ulice Maksima Gorkog, okrenuto taksi stajalište, autor Dragan Sekereš

I na kraju, kad smo već kod vozila i vozača – uz svo razumevanje potrebe za velikim brojem parking mesta zbog blizine sudova, trgovina u zgradi Robne kuće (i kineske robne kuće pride!) velikog broja stanara, Dvorane „Apolo”, pa i ETŠ i (potpuno neiskorišćene i zapuštene) Evangeličke crkve – u čemu i parking servis JKP „Higijena” vidi svoj interes – parking mesta su raspoređena krajnje neestetizovano, najblaže rečeno. Kao i na drugim mestima koja su se u novom pojavnom obliku ukazala našim arhitektama u njihovim stručnim, tačnije „stručnim”, snovima, raspored parking mesta i stabala i u ovoj ulici podseća na krezubu vilicu – dva parking mesta, stablo, tri mesta, stablo, dva mesta, nema stabla, bandera, tri mesta, stablo, jedno mesto, kolski ulaz, dva mesta… Druga je stvar što belaj nastane kad padne jača kiša (videti noseću fotografiju) a treća što je Gradu Pančevu pred Božić po gregorijanskom 2015. godine izraelska firma „Led smart” poklonila deset led svetiljki postavljenih baš na tom potezu, i što se dalje nije mrdnulo mada je neka zvanična žena sa krznom neke mrtve životinje oko vrata, dala neku izjavu o tome (videti ovde). Gradonačelnikova priča o otvaranju pogona ove kompanije u našem gradu je, ionako, prazna naprednjačka demagogija.

Što je najgore od svega, ni u kasnijim rekonstrukcijama nisu popravljeni pogrešni ulazni parametri, ali o tome u narednim nastavcima ove rubrike… Neophodno je, ali i nedovoljno da se njome bave samo nezavisni mediji, poput našeg sajta, a šteta je što stručna javnost, arhitekte, urbanisti i građevinci, i dalje uporno ćute…

One Comment to: Parking u pešačkoj zoni, parking kao krezuba vilica

  1. Avatar

    Petar

    novembar 14th, 2018

    Neka mi puše k****c sva g**na koja imaju ikakve veze sa parking servisom u Pančevu! Naplaćuju parking u prvoj zoni, gde ljudi uništavaju automobile, jer su ivičnjaci visoki pola metra!!!

    Odgovori

Ostavi komentar

  • (not be published)