Od avgusta 2021. godine bavimo se budućim Zakonom o unutrašnjim poslovima. Konačno, nakon pet godina, dobili smo Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima, i proceduru za koju se stiče utisak da je usiljena i da ima neki skriveni cilj. Ako ga ima, možemo da pretpostavimo da je u vezi sa istovremenim javnim raspravama o još nekoliko Nacrta drugih zakona iz oblasti unutrašnjih poslova.
Naša konačna ocena ove javne rasprave i Nacrta Zakona o unutrašnjim poslovima glasi: Dobar pokušaj da se stvori privid vladavine prava i demokratije, a i normalnosti.
Na osnovu čega to tvrdimo? Na osnovu naših istraživanja, alternativnih javnih rasprava i utvrđenih činjenica.
Prvo, metodološki pristup je izostao. Zbog tog propusta nema odgovora na pitanja: Zašto novi Zakon, ako je važeći dobar? Kakav je važeći Zakon, dobar ili loš?
Na ta pitanje može se odgovoriti samo metodološki zasnovanim istraživanjem koje će obuhvatiti tri celine:
• Prvu – istraživanje o efektima primene važećeg Zakona;
• Drugu – istraživanje stanja oblasti koju želimo da uredimo Zakonom;
• Treću – istraživanje stanja u policiji i MUP-u uopšte, ako se novi Zakon osim na policiju odnosi i na ostale unutrašnje poslove.
Ako je, jednostavno rečeno, sve u redu, onda je novi Zakon nepotreban, a rad na njemu gubljenje vremena onih koje poreski obveznici plaćaju da se staraju o bezbednosti svih građanki i građana.
Ako je stanje lične i imovinske bezbednosti građanki i građana nepovoljno, posebno ukoliko je uočena tendencija pogoršanja, onda je i više neko potrebno da se radi na novom Zakonu.
Verujemo da je jasno da policija u tom slučaju treba da kaže, tačnije da napiše:
• Na koji bezbednosni izazov ne može da odgovori upotrebnom važećeg Zakona;
• Imajući u vidu da je kriminalitet jedna od najdinamičnijih i najprilagodljivih društvenih pojava, policija treba da kaže koji su to novi fenomenološki oblici kriminaliteta na koje važeći Zakon nema adekvatna rešenja.
Možemo da zaključimo: Nema podataka da je donosilac odluka postupio po pravilima metodologije kao nauke. I tako smo kao društvo pet godina radili na popravci:
• Nečega za šta ne znamo da li je dobro ili je loše.
• Neznajući zašto je loše ono što je loše, ni zašto je dobro ono što je dobro.
• Neznajući koliko nešto loše treba da popravljamo, a da ga preteranim popravljanjem još više ne pokvarimo?
Izostanak metodološkog pristupa rezultirao je izostankom obrazloženja Nacrta. Dokument koji je javno dostupan od 3. aprila s naslovom OBRAZLOŽENJE na 18 strana, nije u skladu sa metodologijom. Na 17 strana prepričane su pojedine odredbe s podnaslovom „Objašnjenje osnovnih pravnih instituta i pojedinačnih rešenja”. U nekoliko pasusa date su opšte naznake obrazloženja. Ističemo da je navedeno da je „cilj da stvori zakonske preduslove za operativnu nezavisnost policije od ministarstva unutrašnjih poslova tokom predistražnog postupka i istrage”.
Aposlutno se slažemo da je operativna nezavisnost policije središte problema koji je učinio da se izbegnu navedena istraživanja, tačnije njihovi nalazi i ocena. Jer su nalazi i više nego poražavajući. Sada nema vremena da o tome kažemo nešto više, što ćemo svakako učiniti već u narednim danima. Rećićemo samo da je operativna nezavisnost policije nakon 2000. godine bila tema u MUP-u, ali ni tada nije uspela da se nametne. Kako će to uspeti sada kada su opšti društveno politički uslovi i stanje javne bezbednosti daleko nepovoljniji? To ne znamo. Ali od istraživanja i zagovaranja nećemo odustati.
Nacrt zakona smo pročitali, ali smo samo jedan mali deo detaljnije obradili. Utvrdili smo više primedbi, o kojima sada pojedinačno nećemo govoriti, osim o „Predstavljanju pre primene policijskih ovlašćenja” iz člana 68 Nacrta. Smatramo da je posebno važno predstavljanje prilikom privođenja. Ono ne sme da liči na kidnapovanje. Građanin koji se privodi jednako mora da bude siguran da ga privodi policija. Smatramo potrebnim da se policijski službenik predstavi i licu sa kojim je u društvu lice prema kome se primenjuje policijsko ovlašćenje. Predstaviće se imenom i prezimenom kao i navodeći organizacionu jedinicu kojoj pripada, tj. gde će privesti lice, to će učiniti rečima kojima se nedvosmisleno ukazuje o kojoj organizacionoj jedinici je reč. Predstavljanjem se mora otkloniti svaka sumnja i kod lica sa kojima je u grupi lice koje se privodi, da je reč o policijskom privođenju, a ne o mafijaškom.
Sada ćemo ukazati na jedan drugi aspekt, a to je utvrđivanje odredbi kojih u Nacrtu nema. Nacrt ne prepoznaje uticaj ili mogući uticaj zloupotrebljenje političke moči, ni neformalnih centara moći.
Prvo: Nacrt nema ni jednu odredbu koja štiti policije službenike koji iz „nekih” razloga padnu pod udar zloupotrebljene političke moći.
Primeri:
1. Načelnik za droge Slobodan Milenković – mali Senta i Šef operative Dušan Mitić;
2. Komandant SAJ-a Spasoje Vulević – „Među studente možemo samo u belim košuljama”;
3. Inspektori za droge Rade Popović i Nikola Đoković koji su otkrili pet tona droge – da li su smenjeni? Možda nagrađeni? MUP nije našao za shodno da o tome obavesti javnost.
Dalje, u Nacrtu nismo pronašli ni jednu odredbu koja:
4. Onemogućava policiju da identifikuje ko je u Beogradu pre godinu dana povredio žandarma u civilu;
5. Onemogućava pojavu lica kao što je Dijana Hrkalović;
6. Onemogućava ubistvo svedoka Dalibora Dragijevićau Boru, tačno pre dve godine;
7. Onemogućava policiju da nakon ubistva isto prikriva;
8. Onemogućava policiju da identifikuje ubicu;
9. Onemogućava policiju da primeni sve mere i radnje u skladu sa kriminalistikom i drugim pravilima struke, prema licima koja su se mesecima okupljala u centru Beograda u šatorskom naselju. Tako da je javnost bila u prilici da vidi kako policajci raznih formacija nepostupaju prema licima koja u rukama imaju hladno oružje, kao i prema maskiranim licima;
10. Onemogućava povlačenje 17 inspektora SBPOK-a iz Udarne grupe Tužilaštva za organizovani kriminal (TOK) koja je bila zadužena za istragu korupcije u slučaju pada nadstrešnice u Novom Sadu;
11. Onemogućava policiju da odbije da uhapsi lica po nalogu Tužilaštva za organizovani criminal i da uhapsi funkcionere u Boru po nalogu Posebnog odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva (VJT) u Nišu;
12. Onemogućavanje da 15 oklopljenih policajaca prebije dečaka od 15 godina koji u šorcu leži na asfaltu;
13. Onemogućava policiju da postupi u vezi sa izbornim kriminalitetom, koji se toliko raširio i osilio da se i ne krije;
14. Onemogućava policiju da postupi u skladu sa pravilima struke prema grupi nasilnika naoružanih drvenim palicama koji u Bajinoj Bašti 29. marta napadaju građane, što se vidi na više snimaka;
15. Onemogućava policiju da postupi u skladu sa pravilima struke prema NN licu koje sa pištoljem u ruci u Bajinoj Bašti kreće prema građanima, što se vidi na snimku.
16. Onemogućava policiju da postupi u skladu sa pravilima struke preme grupi nasilnika u Boru koji koriste automobil čiji broj reg oznake je dostavljen policajcima, što se vidi na snimcima;
17. Onemogućava policiju da reaguje na izjavu jednog od zvaničnika „da policija ima prava da bije studente i da ih ubije”.
Da istraži i sankcioniše sve navedene zloupotrebe Nacrtom je zadužena „Unutrašnja kontrola”. Mislimo da nema potrebe reći da je u konkretnim društveno političkim odnosima nerealno to očekivati. Stoga, kao jedno od mogućih rešenja predlažemo: Da se deo Nacrta Zakona o unutrašnjim poslovima koji se odnosi na „Sektor unutrašnje kontrole” od člana 176 do člana 186 zameni sa samo jednim članom sledeće sadržine:
Poslovi unutrašnje kontrole policije obavljaju se od strane nezavisnog kontrolnog tela koje je uređeno posebnim Zakonom.
Hvala.
