Solidarnost i uzajamnost među novinarima je neophodna

Na tribini „Dozvola za mrak” petoro uglednih novinara razgovaralo je o trenutnoj situaciji na medijskoj sceni Srbije i o njenoj budućnosti

Redakcija
Objavljeno 29.09.2017.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 10 mins

U danu u kojem je preko 160 profesionalnih medija i nevladinih organizacija u celoj Srbiji sinhrono izvelo simboličnu akciju protiv medijskog mraka i na Međunarodni dan prava javnosti da zna, Nezavisno društvo novinara Vojvodine i Građanska akcija Pančevo organizovali su tribinu pod nazivom „Dozvola za mrak”. Te večeri, 28. septembra, četvoro uglednih novinara je u prostorijama kluba „Kupe”, na poslednjoj slobodnoj teritoriji u Pančevu, razgovaralo o najnovijem talasu pritiska na medije i novinare koji nisu pod kontrolom Srpske napredne stranke, pokušavalo da proceni buduće trendove u odnosima vladajućih struktura i medija koji kritički promišlljaju našu društvenu svakodnevicu i da predvidi budućnost medijske scene u Srbiji.

Jedna od urednica „Peščanika” Svetlana Lukić je govorila o tome da su u situaiji u kojoj su nezavisna i regulatorna tela, institucije koje bi trebalo da kontrolišu i ograničavaju samovolju vlasti zbrisane, medijima nametnuta uloga ili da se od medija očekuje da obavljaju sve te poslove od neprocenjive važnosti za funkcionisanje demokratskog društva. I više od toga, deo javnosti doživljava medije kao onu snagu koja bi trebalo da preuzme ulogu konstruktivne opozicije i sindikata.

– Država i njene institucije odbijaju da rade svoj posao. Istraživačkim novinarima je otežan posao jer ne mogu da dođu do relevantnih informacija, državni organi se oglušuju o naloge Poverenika. Vučić ponovo demonstrira svoje mladalačke načine gušenja medija dok je bio ministar informisanja Slobodana Miloševića, on ima lični animozitet prema za njega nepodobnim medijima, i onda nije čudo što postoje nepojamne stvari kao što su „Pink” i „Informer”, koji služe samo da bi se obračunavali sa političkim neistomišljenicima. Novinari su bili izloženi fizičkom nasilju i to na sam dan inauguracije predsednika… Ili, recimo, očigledno pranje novca kroz konkursno finansiranje – nabrojala je samo neke probleme sa kojima se suočavaju novinari Svetlana Lukić.

Sleva Sejdinović, Lukić, Živković, Janjić i Vučenić

– U sredinama u kojima vlada „simfonija” vlasti i medija, stanje medijskih sloboda zapravo je najgore. U tim sredinama su novinari, ali i pripadnici civilnog društva, potpisali večitu kapitulaciju, oprostili se od svoje profesije i preuzeli ulogu koju mediji imaju u totalitarnim društvima. Tamo gde se ljudi bude situacija je bolja jer pokazuju volju, želju, nameru da se taj odnos promeni. Zato današnja akcija medijske solidarnosti sa kolegama Obradovićem i Dojčinovićem, stotine hiljada ljudi koji su o njoj dobili informaciju, daje nadu da medijska budućnost Srbije nije sasvim mračna – smatra Nedim Sejdinović, predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine. On je proširio listu opstrukcija sa kojim se novinari suočavaju: kolege ne mogu da dođu do javnih dokumenata, dešava se da se izveštačima zabranjuje pristup na sednice skupština, recimo, izbacivanje redakcija iz prostorija, pritisci na preduzeća koja se reklamiraju u „napodobnim” medijima, apsurdne presude protiv novinara, pretnje smrću, ugrožavanje bezbednosti, nerazjašnjena ubistva novinara od pre 15-20 godina…

Glavni i odgovorni urednik agencije Beta Dragan Janjić je na pitanje moderatora Nenada Živkovića da uporedi situaciju u medijskoj sferi sa prilikama iz devedesetih godina 20. veka, svoje izlaganje počeo konstatacijom da, iako je slobodnih medija ostalo tek „šaka jada”, očigledno tangiraju režim čim je on toliko posvećen njihovom gušenju. „Vlastodršci će pokušati da vrate bar deo zakona na staro. Za razliku od devedesetih, kad smo imali lošije zakone, postojao je jači otpor tim lošim zakonskim rešenjima jer je postojala takva energija. Osim toga, nismo imali tako uprljanu medijsku scenu i ona nije bila toliko tabloidizirana. Interesovanja širokih slojeva su skrenuta, ono što rade mejnstrim mediji ostaje na margini, a i to što oni rade u interesu je vladajućih strukutra. Nema elementarne ravnopravnosti u medijima – objasnio je Janjić i ilustrovao taj odnos primerom reakcije ministra Vulina povodom afere o poreklu novca kojim je platio stan. „Na konkretna pitanja i na konkretne podatke, odgovoreno je salvom optužbi na račun medija. Premijerka, umesto da štiti slobode i prava u javnom interesu, ima razumevanja za Vulinovu uznemirenost, a on je očigledno prekršio demokratska pravila”, kaže Janjić.

– Ono što je daleko prisutnije sada nego u devedesetim jeste pojava da se mediji ostrvljuju jedni na druge. Vlast vodi bitku protiv profesionalih medija kao da su političke stranke, a u tome prednjače kao svojevrsna prethodnica mediji koji se bave propagandom. Kolega Vukašin Obradović nam je štrajkom glađu dao šansu da napravimo iskorak, te se nadam da je današnja akcija, koju bih nazvala impresivnom s obzirom na naše uslove, jedan korak u pravcu oslobađanja svakog od nas, kao jednu etapu borbe za mesto koje nam kao novinarima pripada. Društvo mora da shvati da će bez profesionalnih medija još više umirati. Sloboda medija je stvar svakog pojedinca u ovom društvu, a ne stvar bilo kog novinara pojedinačno – rekla je novinarka Danica Vučenić.

Tribinu je pratilo sedamdesetak posetilaca

Sagovornici su vodili kratku polemiku o odgovorima na ovu situaciju, pošto su se složili da su uzroci problema svima jasni. Svetlana Lukić smatra da bi trebalo objediniti novinarske snage i resurse redakcija i napraviti privremene medije – jedan sajt koji bi donosio pregled vesti iz cele zemlje, analitičke članke i komentare i preko koga bi posetioci mogli da se informišu o onome što se stvarno dešava u Srbiji, i jednu televiziju čije bi se emisije prenosile gde god je to moguće, Sejdinović, pak, smatra da za tako nečim nema potrebe, već da treba da se jača uzajamnost i solidarnost kolega iz različitih redakcija koje bi sačuvale svoje identitete. On misli da bi trebalo da mediji oganizuju tzv. kraudfanding akcije, tojest akcije tokom kojih bi se prikupljalo mnogo malih novčanih priloga direktno od samih građana, u svrhu opstanka i samoodrživosti medija. Lukićeva zastupa ideju da bi svi novinari iz nezavisnih medija tebalo da se povuku iz raznih državnih komisija i radnih grupa za pisanje meidjskih strategija jer svojim prisustvom daju legitimitet jednom uzaludnom poslu, sa čime se slaže koleginica Vučenić. Nasuprot ovom mišljenju, Nedimović drži da je prisustvo u takvim telima korisno jer stvara mogućnost da se utiče na donošenje odluka, a kolega Janjić misli da je ono dobrodošlo jer omogućava praćenje namera i poteza zvaničnih organa koji se odnose na medijsku sferu.

Uvodničari su pedesetak minuta odgovarali na pitanja i komentare iz publike, nakon čega je ovaj skup završen najavom organizatora da će i tokom jeseni nastaviti da prati nove momente u ovoj oblasti i da na njih reaguje. Da je jačanje veza i umrežavanje profesionalnih novinara i nezavisnih medija u cilju (samo)osnaživanja ne samo potrebno, nego neophodno, više je nego očigledno.

Zainteresovani su mogli da ceo tok tribine u realnom vremenu prate preko sajtova www.autonomija.info, www.pancevo.city i fejsbuk stranica Građanske akcije Pančevo i sajta Pančevo Si Ti. Integralni snimak tribine možete videti ovde.

One Comment to: Solidarnost i uzajamnost među novinarima je neophodna

  1. Avatar

    Boki

    septembar 30th, 2017

    Ni u jednoj iole normalnoj zemlji, sumanuti (sumašedšij) predsednik, premijer, glavnokomadujući vojske, sudova, policije, zdravstva, školstva, privrede i finansija, poljoprivrede, saobraćaja i trgovine, komunalnih službi, sindikata, vlasnik biračkih spiskova i glasova kao i svega drugog ne bi bio problem, jer ga tamo ne bi ni bilo!

    Odgovori

Ostavi komentar

  • (not be published)