Analiza nepovoljnih presuda za potrošače u periodu 2010-2020. godine

Selektivna primena normi iz Odluke o uslovima i načinu snabdevanja toplotnom energijom kupaca na području Grada Pančeva, pojavljuje se kao pravilo u nepovoljnim presudama za potrošače

Jovan Ristić
Objavljeno 21.01.2021.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 19 mins

Prethodni nastavak feljtona možete pročitati ovde

Pošto Zakon o zaštiti potrošača po pravilu nije primenjivan, potpuno je izostao tretman potrošača kao slabije ugovorne strane, i njihova minimalna prava koje garantuje ovaj zakon nisu uzimana u obzir. Poglavlje koje se odnosi na usluge od opšteg ekonomskog interesa, a koje ujednačava osnovna pravila u ovoj oblasti, ostalo je bez odjeka. Kao što smo videli iz jedine dve presude u kojima je Zakon o zaštiti potrošača primenjen, odredbe iz ovog poglavlja nisu primenjivane. A morale su biti.

Kao i u periodu od 2000. do 2010. godine, ključna odlika nepovoljnih presuda za potrošače jeste odlučivanje suda samo po Odluci Grada Pančeva, eventualno uz pozivanje na ovlašćenja koja lokalnoj samoupravi daje važeći Zakon o komunalnim delatnostima. Sama primena tog zakona se otprilike na tome završava. Svi ostali zakoni su sekundarni, ako se uopšte i pominju[1]. Zakon o obligacionim odnosima se koristi samo u delu koji je relevantan za ostvarenje prava „Grejanja” da naplati „dug” i obavezivanje utuženog potrošača da taj dug isplati[2], na osnovu podataka iz računa i poslovnih knjiga.

Jedan od intervjuisanih potrošača, ozlojeđen onim što je čuo na ročištu, pitao je postupajućeg sudiju da li on sudi po zakonima ili po gradskoj Odluci, a sudija je, po rečima potrošača, odgovorio: „Po Odluci”, što, iako je traženo, nije ušlo u zapisnik, kao što u zapisnik nije ušlo ni potrošačevo insistiranje na primeni Zakona o zaštiti potrošača. Ovaj istraživač nije bio na ročištu, pa ne može da potvrdi potrošačeve tvrdnje, ali može da kaže da dve presude koje je rečeni sudija doneo[3] protiv dva različita a po istom osnovu isključena potrošača dele sledeće osobine: 1) donete su uz isključivo pozivanje na gradsku Odluku uz eventualno pozivanje na ovlašćenja lokalne samouprave iz člana 13 Zakona o komunalnim delatnostima; 2) u njima se Zakon o obligacionim odnosima selektivno primenjuje (članovi 17 i 262); 3) sadrže u zakonima i gradskoj Odluci potpuno neutemeljenu podelu na „privremeno i trajno isključenje” pri čemu se „trajno isključenje” jedino odnosi na isključenje svih stanara stambene zgade priključene na jednu toplotnu podstanicu, i jedino kod „trajnog isključenja” „Grejanje” nema troškove i samo tada ne naplaćuje fiksni deo cene; 4) u njima se površno i netačno prepričava odredba Odluke (član 39 njene verzije iz 2010, odnosno član 53 njene verzije iz 2015. godine) koja se odnosi na fiksni i varijabilni deo cene grejanja pri čemu se iz prepričavanja odredbe izostavlja za potrošača – i za uspeh spora – vitalna informacija: da ona jasno kazuje da se i fiksni i varijabilni deo cene vezuju za pruženu uslugu.

Selektivna primena normi iz Odluke je pravilo u nepovoljnim presudama za potrošače; ponekad je uvezana sa pomenutim prepričavanjem, ponekad se svodi na pominjanje članova 67 i 87 Odluke koji korisnicima daljinskog grejanja isključenim po bilo kom osnovu nameću obavezu plaćanja fiksnog dela cene, uz prećutkivanje odredbi iz člana 53 stav 1, stav 2, stav 5, članova 54, 55 i 56 koje fiksni i varijabilni deo vezuju za pruženu uslugu.

Obesmišljavajuće prepričavanje člana 39 Odluke iz 2010. odnosno člana 53 Odluke iz 2015. – bez pominjanja odlučujućih detalja u korist tuženog, čime se stvara utisak da je odredba u korist „Grejanja” – karakteristično je za čak 10 od 24 obrađenih presuda Osnovnog i Višeg suda u Pančevu iz perioda 2010-2020[4]. Prepričavanje se odvija po copy-paste metodi, sa manjim varijacijama koje ne menjaju suštinu. Ova pojava, u najmanju ruku svedočanstvo izuzetnog nekvaliteta suđenja u postupcima koji za predmet imaju daljinsko grejanje, nije primećena u periodu 2000-2010.

Međutim, kao što se vidi iz prethodnih izlaganja, nastavlja se tendencija izmišljanja pravnih instituta i situacija koje nemaju uporište u zakonima i u Odluci, a to je pomenuta podela na „privremeno” i „trajno isključenje”, koja sa sobom nosi opravdanje za naplatu fiksnog dela u smislu „troškova” koje „Grejanje” nema samo kad se isključe svi stanovi u zgradi ili grupi zgrada sa priključkom na jednu toplotnu podstanicu. Ova pojava je karakteristična za pet presuda Osnovnog i Višeg suda[5] koje se odnose na predmete iz perioda 2010-2020, a sve su donete 2015. godine i kasnije. Zajedno sa presudama koje se odnose na period 2000-2010, njihov ukupan broj je osam, i počele su da se pojavljuju 2014. godine. I kod ovih presuda se primećuje copy-paste metoda, ali razrada osnovnog koncepta znatno varira od presude do presude.

Još jedno vrsno „objašnjenje” fiksnog dela koje nikakve veze sa Odlukom i zakonima nema može se naći u odluci Višeg suda u Pančevu iz 2016. godine: „Vlasnici stana snose troškove kolektivnog stanovanja u stambenoj zgradi”[6]. U tom duhu je i ustanovljavanje bizarnih analogija sa propisima o električnoj energiji koje deluju kao zalutali elementi iz drugih predmeta[7].

Posebno je problematična jedna odluka Višeg suda iz 2016. godine[8] kojom je ukinuta presuda Osnovnog suda u korist isključenih potrošača, suvlasnika stana u potkrovlju u kojem se ne nalaze nikakve zajedničke instalacije, i vraćena na ponovno suđenje, posle čega su potrošači izgubili – pred istim sudijom koji je doneo prvobitnu prvostepenu odluku u njihovu korist.

Prvostepenom presudom iz 2015.[9] je utvrđeno da je ugovor sa „Grejanjem” raskinut i da tuženi nisu u obavezi da plaćaju naknadu za uslugu koja im se ne pruža, shodno članu 15 stav 1 i članu 122 Zakona o obligacionim odnosima (načelo jednakosti uzajamnih davanja), ali i člana 39 Odluke (iz 2010) koja „jasno ističe da se fiksni deo cene za toplotnu energiju naplaćuje za isporučenu energiju, što ovde nije slučaj jer se radi o isključenim korisnicima, kojima se toplotna energija ne isporučuje”. Prvostepeni sud je utvrdio i da je član 67 Odluke (iz 2010) kojim se korisnicima, isključenim zbog neplaćanja grejanja, nameće obaveza plaćanja fiksnog dela cene, „u suprotnosti sa sistemskim zakonima koji regulišu ovu oblast pre svega sa Zakonom o energetici i Zakonom o komunalnim delatnostima kojima uopšte nije predviđen pojam ’privremeno’ isključenog korisnika niti oni predviđaju mogućnost bilo kog komunalnog preduzeća da naplaćuje nešto što ne isporučuje”, i da se „ne može prihvatiti činjenica da se lice koje je osam godina isključeno sa sistema grejanja smatra privremeno isključenim licem.” Ovaj istraživač ne nalazi ništa netačno u obrazloženju koje je dala Marijana Trifu, sudija koja je donela tri, tj. najviše presuda u korist isključenih potrošača iz ove studije.

„Grejanje” je prvostepenu odluku napalo zbog pogrešne primene materijalnog prava, a Viši sud joj je dao za pravo, uz konstataciju da se prvostepeni sud pozvao na član 15 i član 122 Zakona o obligacionim odnosima i član 39 Odluke grada Pančeva, i da je „odbio tužbeni zahtev kao neosnovan ne utvrdivši sve bitne činjenice.”

„Naime, odredbom člana 13 Zakona o komunalnim delatnostima dato je ovlašćenje Skupštinama opština da propišu uslove i način organizovanja poslova u vršenju komunalnih delatnosti i uslove za korišćenje komunalnih proizvoda odnosno usluga kao i delatnosti naplate cene za komunalne proizvode”, navodi Viši sud, čime podbacuje pod tepih Zakon o obligacionim odnosima, pa nastavlja obrazloženje prepričanom verzijom člana 39 Odluke iz kojeg izostavlja povezanost varijabilnog i fiksnog dela cene sa pruženom uslugom: „Odredbom člana 39 Odluke (…) koja je važila u utuženom periodu detaljno je propisan način utvrđivanja cene toplotne energije i sanitarne tople vode i detaljno je regulisano šta čini varijabilni a šta fiksni deo cene toplotne energije kao i da fiksni deo kupac plaća mesečno tokom cele godine a varijabilni deo samo za isporučenu toplotnu energiju za period grejne sezone. Iz navedenih odredbi gradske Odluke proizilazi da u konkretnom slučaju (postoji) obaveza tuženih koji su isključeni sa sistema grejanja da plaćaju fiksni deo troškova.”

Sledi pozivanje na član 41 Odluke koje se odnosi na račun-fakturu. Norma se ovog puta doslovno citira, ali se bitni detalji – koje dajemo u kurzivu – ne uzimaju u obzir: „Za isporučenu toplotnu energiju, sanitarnu toplu vodu i pružene usluge, Energetski subjekt će kupcu mesečno ispostavljati račun/fakturu, a kupci su dužni da svoju mesečnu obavezu uplate u roku koji je naveden na računu/fakturi; ukoliko kupac ne izmiri obavezu u roku iz stava 2 ovog člana obračunava se zatezna kamata u skladu sa Zakonom.”

Na posletku se citira problematični, neustavni član 67 Odluke: „Energetski subjekt će isključenim kupcima sa sistema grejanja do stupanja na snagu ove Odluke, usled neplaćanja, vršiti naplatu u visini fiksnog dela cene koji se obračunava u skladu sa ovom Odlukom i Aktom o isključenju.” Ovde je vidljivo par excellence ustanovljavanje retroaktivnog dejstva člana 67, jer iz ranijih izlaganja znamo da prethodnim verzijama Odluke (1991-2005) nije bila regulisana situacija ukojoj se korisnik isključuje zbog neplaćanja, i da on stoga nije bio dužan ništa da plaća – što je utvrđeno nizom prvostepenih i pravnosnažnih odluka.

Na posletku, Viši sud zaključuje: „Iz citiranih odredbi (jedna nije citirana nego loše prepričana – prim. aut) proizilazi da su korisnici koji su isključeni sa sistema grejanja u stambenim zgradama u obavezi da plaćaju naknadu u visini fiksnog dela cene grejanja jer kao vlasnici stana snose troškove stanovanja u stambenoj zgradi.” Ova paušalna tvrdnja Višeg suda nema nikakvo potkrepljenje u Odluci.

U ponovljenom postupku, koji je vođen pred istim sudijom koji je doneo prvostepenu presudu u korist potrošača, čuda se nisu ponovila. Prvostepeni sudija samo prepisuje iz odluke Višeg suda sažetu verziju člana 13 Zakona o komunalnim delatnostima i prepričanu verziju iz člana 39 iz koje su izbačeni svi za „Grejanje” nezgodni detalji. Utuženi potrošači su na novu prvostepenu presudu[10] uložili žalbu, koju je Viši sud odbio.

U sledećem nastavku, 28. januara: Statistički podaci iz Osnovnog i Višeg suda u Pančevu 2018-2019. i karakteristike presuda donetih u korist potrošača


[1]Osnovni sud u Pančevu 2P 733/15 od 9. 3. 2016. (s. Gorica Stojakov Vujasinović), Viši sud u Pančevu GŽ 44/16 od 15. 8. 2016. (p.v.s. Olga Bukvić, s. Radinka Gulić, s. Stanka Simonović), Osnovni sud u Pančevu 5P 278/2016 od 26. 6. 2017. (s. Svetozar Mrdak), Viši sud u Pančevu 4GŽ 271/16 od 10. 5. 2016. (p.v.s. Olga Bukvić, s. Slavica Maksić, s. Vesna Vuković)

[2]Osnovni sud u Pančevu 2P 504/17 od 10. 7. 2017. (s, Gorica Stojakov Vujasinović), 14P 1282/15 od 5. 4. 2016 (s. Marijana Trifu), Viši sud u Pančevu 4GŽ 271/16 od 10. 5. 2016. (p.v.s. Olga Bukvić, s. Slavica Maksić, s. Vesna Vuković)

[3]Osnovni sud u Pančevu 2P 733/15 od 9. 3.2016. (s. Gorica Stojakov Vujasinović) i 2P 504/17 od 10. 7. 2017. (s. Gorica Stojakov Vujasinović)

[4]Osnovni sud u Pančevu 9P 41/15 od 25. 9. 2015. (s. Nela Petrušević), 2P 733/15 od 9. 3. 2016. (s. Gorica Stojakov Vujasinović), 5P 278/2016 od 26. 6. 2017. (s. Svetozar Mrdak), 9P 665/17 od 29. 6. 2017. (s. Nela Petrušević), 2P 504/17 od 10. 7. 2017. (s. Gorica Stojakov Vujasinović), Viši sud u Pančevu 4GŽ 1052/15 od 12. 4. 2016 (p.v.s. Olga Bukvić, s. Slavica Maksić, s. Vesna Vuković), 4GŽ 271/16 od 10. 5. 2016. (p.v.s. Olga Bukvić, s. Slavica Maksić, s. Vesna Vuković), 4GŽ 44/16 od 15. 8. 2016. (p.v.s. Olga Bukvić, s. Radinka Gulić, s. Stanka Simonović), 2GŽ 722/17 od 21. 11. 2017. (p.v.s. Vesna Vuković, s. Slavica Maksić, s. Radinka Gulić), 3GŽ 908/17 od 16. 1. 2018. (p.v.s. Vesna Vuković, s. Slavica Maksić, s. Radinka Gulić)

[5]Osnovni sud u Pančevu 5P 36/15 od 16. 6. 2015 (s. Biljana Đorđević), 2P 733/15 od 9. 3. 2016 (s. Gorica Stojakov Vujasinović), 5P 278/2016 od 26. 6. 2017. (s. Svetozar Mrdak), 2P 504/17 od 10. 7. 2017. (s. Gorica Stojakov Vujasinović), Viši sud u Pančevu 4GŽ 271/16 od 10. 6. 2016. (p.v.s. Olga Bukvić, s. Slavica Maksić, s. Vesna Vuković)

[6]Viši sud u Pančevu 4GŽ 44/16 od 15. 8. 2016. (p.v.s. Olga Bukvić, s. Radinka Gulić, s. Stanka Simonović)

[7]U presudi Osnovnog suda u Pančevu 5P 278/2016 od 26. 6. 2017 (s. Svetozar Mrdak) iznosi se ovakav stav: „Primenjena je metodologija za određivanje cene pristupa sistemu za prenos električne energije koja jep ropisana u okviru glave 10 navedene Odluke a to je posebna odredba za obračun da korisnicima kojima je u skladu sa Zakonom i propisom o uslovima i isporuke i snabdevanja električnom energijom.” Pomenuta Odluka se, međutim, uopšte ne bavi električnom energijom, a poglavlje 10 Odluke nema veze sa „metodologijom” koja se u presudi pominje.

[8]Viši sud u Pančevu 4GŽ 1052/15 od 12. 4. 2016. (p.s.v. Olga Bukvić, s. Slavica Maksić, s. VesnaVuković)

[9]Osnovni sud u Pančevu, 14P 1399/14 od 12. 11. 2015. (s. Marijana Trifu)

[10]Osnovni sud u Pančevu, 14P 1197/16 od 6. 4. 2017. (s. Marijana Trifu)


Tekst je preuzet iz studije Jovana Ristića „NEVIDLJIVI ZAKON (neprimenjivanje propisa o zaštiti potrošača usluga od opšteg ekonomskog interesa pred sudovima u Beogradu i Pančevu)”, koju je oktobra 2020. godine objavilo Udruženje potrošača i bankarskih klijenata Efektiva, Beograd, uz podršku Centra za evropske politike, Naleda i European Western Balkans, kroz projekat „Pripremi se za učešće” koji finansira Delegacija Evropske unije u Srbiji.

Pančevo Si Ti će u narednim mesecima objavljivati delove knjige koji se odnose na nezakonit rad JKP „Grejanje” (naplata fiksnog dela cene grejanja isključenim potrošačima) i na praksu sudova u Pančevu po ovom pitanju. Oprema teksta redakcijska.

Jovan Ristić (1973, Beograd) je diplomirani pravnik, angažovan u udruženju potrošača Efektiva. Pravna specijalnost su mu usluge od opšteg ekonomskog interesa i izvršni postupak. Dugo je bio agencijski i istraživački novinar, i prevodio je sa engleskog jezika.

PRETHODNI ČLANAK

NAREDNI ČLANAK

Ostavi komentar

  • (not be published)