Nedelja, 15. oktobar 2017. godineJedan posle ponoći. Isključujem se iz sistema i gasim komp. Zovem taksi. Firma plaća. Taksista pričljiv. Srećan što vozi do Pančeva. Umorna sam. Ne mogu da pričam više. Ujutru idemo na

Nedelja, 15. oktobar 2017. godineRazmišljam kako verovatno 80 odsto mojih prijatelja danas muku muči sa mamurlukom i piju brufene i kafetine. Juče je bio koncert Repetitora u „Apolu” – idealna prilika za grljenje WC šolje

Nedelja, 8. oktobar 2017. godineKao i svaka nedelja, tako i ova. Počinje, nekako, uvek oko podneva. Mnogi moji sugrađani će reći kako ne vole nedelju i kako im je Pančevo nedeljom tmurno i tužno, bez

Nedelja, 8. oktobar 2017. godineJutro je prošlo mirno. Malo duže spavanje, joga, tuš, pržena jaja.Popodne neprimetno proleće. Kasni nedeljni ručak, supa i rinflajš.Kreće nervoza.Sutra otvaram svoju prvu samostalnu izložbu fotografija. Preslišavam se u glavi i

Nedelja, 1. oktobar 2017. godineKakav radostan dan, ptice pevaju aleluja… Da, konačno kontinuirani boravak sa one strane realnosti duži od pet sati! Nešto sam sanjao. Hmmm… Znam da je bilo fenomenalno, ali nema šanse da

Nedelja, 1. oktobar 2017. godinePrvo oktobarsko jutro započinjem radno. Uz miris kafe, smeh i konjugaciju nemačkih glagola uplivavamo duboko u poslednje pripreme za ispit za sertifikat. Vlada poletna atmosfera zbog početka novog života u obećanoj

Nedelja, 24. septembar 2017. godineJutro je. Kod kuće sam. Komiran. Kako i da ne budem. Nisam spavao preko 48 sati; proputovao preko 2000 km od Tbilisija; tri vremenske zone; dan sa porodicom – veče na

Subota, 23. septembar 2017. godineNepoznato zvono budi me poput elektrošoka. Skačem iz kreveta, otvaram vrata i ugledam nasmejanu Kineskinju koja pokušava nešto da mi objasni, ali moja bunovna faca je verovatno zbunila i nju, dok

Nedelja, 17. septembar 2017. godinesamo jedan (prekratak) dan odmora da se spava do kad god ostave sudovi za kasnijeceniš svaki trenutak dosada je odmor uživanje luksuz i nužda besplatnožuljevi na nogama imaju slobodan dan i

Nedelja, 17. septembar 2017. godineUlazimo u Pančevo. Beba Irina nas čeka, ispostaviće se, ljuta.Moja starija kćerka na zadnjem sedištu telefonira. „Stižemo za tri do pet minuta”, kaže dok se prestrojavam u levu traku, na raskrsnici