Laka koraka i vesela duha, kretao se prašnjavim drumom ne osećajući vrućinu i umor. Osvrnuo se još jednom, trudeći se da zauvek u sećanje utisne sliku zavičaja. Još uvek se u daljini, izobličen pregrejanim vazduhom,

Ovo je naslov teksta kojim smo još daleke 1998. na stranicama „Crepajačkog glasnika” počeli da se bavimo lokalnim govorom u Crepaji. U Vojvodini je i inače karakteristična ta raznolikost u izrazu, različitim nazivima pojedinih predmeta

Prozor kao i svaki drugi, rekli biste. Taj prozor na drugom spratu njegove zgrade, u zeleno ofarban, okrenut ka jugu, za njega je međutim bio nešto posebno. Ako od dole baci pogled, taj zeleni uokvireni