Karantinske hronike

Ognjen Roljević
Objavljeno 29.03.2020.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 19 mins

Nedelja, 22. mart 2020. godine – Sedmi dan samoizolacije

I prvi dan ovog dnevnika. Da, iako nisam odlučio da odem u šoping u Milano jesam počeo sa samoizolacijom možda malo kasnije nego neki sa kojima sam pričao, koji sada možda i drže rekord u Srbiji sa skoro dvadeset dana provedenih u „osami”. A dobro, možda su i pametni ljudi. Lepo na vreme kupiš dovoljno toalet papira da napraviš tvrđavu i namirnica da jede cela vojska i miran si par meseci. Onda te možda i ove ,,ringišpil” mere za suzbijanje virusa neće mnogo ni zanimati. Šalu na stranu, situacija je ozbiljna i mere su ipak adekvatne u ovakvo vreme, čak iako tu ima mnogo rupa i standardnih, već vrlo poznatih, kritika prema onima koji ih uvode. U skladu sa tim ja i danas ostajem dosledan u ostajanju kod kuće, što mi kao pretežno introvertnoj osobi iskreno i ne pada toliko teško. Uz jutarnji čaj pratio sam najnovija dešavanja u svetu, u državi a i na mom fakultetu koji još ne može da se dogovori sam sa sobom oko organizacije nastave u ovom periodu. Kao i svake nedelje, mada sada malo ranije nego obično, pratio se ,,Utisak nedelje”, pa kada sam se zasitio političaranjem današnjice prešao sam na političarenje u prošlosti, čitajući ponovo o tome kako Napoleon rasteruje skupštinu i uvodi period konzulata. Da bih pobegao malo od svega toga, veče mi je bilo ispunjeno u nekom drugom svetu. Svetu epske fantastike, junaka, legendi, magije i misterije dok sam pisao i smišljao dalje delove priče za moje igrače u našoj ,,kampanji” table-top RPG društvene igre „Dungeons&Dragons” koju smo počeli nedavno pre uvođenja vanrednog stanja. Nadam se da ćemo posle svega ovoga i nastaviti.

Ponedeljak, 23. mart 2020. godineOsmi dan samoizolacije

Izasao sam danas na kratko. Nekako je čudnije. Drugačija atmosfera, drugačiji vazduh. Ne bih da mračim, ali nikako nisam jedan od onih koji pričaju kako se sad rađa neki ,,novi”, više altruistički okrenut i ekološki svesniji svet ljubavi i dobrote naspram ,,zlom starom” svetu profita i nadmetanja. Međutim, moram priznati da bar u ovo vreme sve jeste nekako spokojnije, čak iako se velika napetost krije iza toga. Shodno tome dobar deo dana proveo sam pišući i diskutujući o ekonomskoj situaciji, svetski i lokalno, posle ove pandemije. Gledam ogorčene ljude koji se plaše za svoj posao, ali gledam i male preduzetnike. Ti ljudi, koji trebaju biti nosioci ekonomije svugde, a i pre ovoga nisu imali neki veliki uspeh, sada očajnički sklapaju radni dan za radnim danom, na ivici bankrota i zatvaranja svojih poslova. Novac, svi znamo, ne dolazi sam od sebe, a bez njega ni preduzeće ne može da opstane, a takođe ne može ni da isplati svoje radnike. Taj motiv straha validan je i nekako mi je obeležio današnji dan. Nadam se da će biti malo vremena i da se razmisli o tome, jer i od zdravlja ekonomije zavisi kako ćemo živeti posle. Ispratio sam i prvu epizodu treće sezone serije „Zapadni svet”, koja mi nije nešto mnogo poboljšala melanholičan dan, pa sam se vratio da odgledam par epizoda prve sezone da se podsetim na ,,dobre stare dane”. Tek tada sam primetio sneg. Neverujem u čuda ili prokletstva, ali posle snega na pragu aprila, dosta je za danas.

Utorak, 24. mart 2020. godineDeveti dan samoizolacije

Današnji dan počeo je učenjem i bavljenjem temama za naučne članke koje imam u planu da pišem. Nisam želeo da se bavim Napoleonom danas pa sam odlučio da uronim u nešto dalje i dublje, u Antiku. To je išlo dobro dok nisam shvatio da sam baš došao do dela knjige gde se obrađuje kuga u Atini. Prešao sam ipak na Jugoslaviju. Svaki dan nekako počinje da bude uniformisan tako da sam izgubio pojam o vremenu i nisam baš čak ni na kraju dana siguran da li sam nešto radio juče ili danas. Sećam se doduše da sam danas pročitao vrlo zanimljiv komenatar o tome kako se niko ne može inficirati Covidom 19 preko kašike za pričešće jer je napravljena od srebra, a srebro ,,tera sve bacile”. Pa zar ne bi sama bogougodna aura pričešća bila jači ,,anti-virus” od srebra, razume se? Pitao bih neko svešteno lice, ali nažalost svi su zauzeti još okupljajući mase ljudi za vreme karantinskih mera. Zapamtiću onda za posle. Počeo sam ponovo da čitam ,,Veličanstveni uzor” rusko-američke filozofkinje i spisateljice Ajne Rend, delo koje bih, uz poznatiji nastavak, ,,Pobunjeni Atlas”, svima preporučio da bar jednom u životu pročitaju. Pomagao sam i majci oko organizovnja njene ,,nastave na mreži”, koja je puna raznih restrikcija i komplikcija koje taj, trebalo bi, lakši i moderniji način predavanja pretvaraju u noćnu moru. To je primarno zbog vrlo niskog nivoa tehnologije koju poseduju njeni đaci. To se može takođe uzeti kao lekcija o tome kako ono što je napisano na papiru i realnost nisu uvek isto. Tako i naša ,,digitalizacija” i uslovi sprovođenja iste ne idu baš ujednačenim korakom. Ako ništa, svi ukućani su malo odahnuli kada je RTS uveo predavanja i za Engleski jezik. Dan završavam sa još jednom šoljom čaja i par epizoda česke serije ,,Spavači”. Sutradan napokon treba da dobijem neke informacije o mojoj online nastavi, mada je i ovaj sneg pred kraj marta mnogo veća mogućnost nego da se to desi na neki koherentan način.

Sreda, 25. mart 2020. godine – Deseti dan samoizolacije

Današnji dan ponajviše su mi obeležile dve teme: Sajmište i studenti. Ujutru su me probudili roditelji jer je manje više cela zgrada bila pod tenzijom što je došao čovek u skafanderu sa prskalicom. Svi su provirivali ili otvarali vrata. Na kraju u pitanju je bilo čišćenje koje je organizovao profesionalni upravnik. Međutim, izgleda samo lifta, koji već nedelju dana niko ne koristi. Situacija je utihnula brzo. Kada sam video slike sa Sajma prvo nisam baš najbolje razumeo šta je to tačno. Kada sam čuo da će to biti smeštaj za one sa blažim simptomima, prvo sam, da ne bih ništa na svoju ruku kritikovao, kontaktirao svog prijatelja koji je student medicine i kome je skoro cela porodica u istoj profesiji. Dobio sam potvrdu onoga što sam i mislio. Iste strepnje oko izolacije, grejanja, higijene. Međutim, tu je bilo i ekspresno objašnjenje od nadležnih da to nije finalni izgled ove ,,bolnice” i da će biti mnogo ugodnije, ne kao u hotelu, al’ bar kao u hostelu, ili najbolja moguća imitacija. Takođe je isto u tom objašnjenju rečeno i da je to mesto izabrano jer je najadekvatnije, jer ima ulaze za osoblje i za obolele sa različitih strana. Možda to i jeste tako, ali hajde onda da razjasnimo dilemu oko studenata. Razumno, kada je proglašeno vanredno stanje studentski domovi bili su zatvoreni, a studenti odatle što pre iseljeni. To i nije loš potez sam po sebi jer higijena tamo nije na najvišem stepenu, a i odlična je baza za širenje virusa. Međutim, stručnjaci su takođe pomislili da bi možda ti domovi mogli biti i odlična baza za lečenje onih zaraženih virusom. Zato je studentima dat vrlo kratak rok da se iz svojih mesta vrate u Beograd, grad sa najviše zaraženih i još pod zabranom međugradskog prevoza, i pokupe svoje stvari koje su tamo ostale ili će u suprotnom te stvari završiti u kesama da se kasnije pokupe, tačnije ko zna gde. U međuvremenu odlučeno je da ipak to nije najbolja lokacija i da je sajam adekvatniji, dom možda ostaje u nekoj rezervi, ako stvar bude još gora. Pored toga studenti su idalje morali da stoje u redovima, dva metra između njih, sa maskama, gde jedna strana polako ulazi, a druga izlazi sa torbama i kesama, spremna da se sada već nekako vrati kući. Pročitao sam par komentara od ljudi za koje znam da je ovo obuhvatilo. Još par odlučilo je da što pre ,,ide preko”.

Četvrtak, 26. mart 2020. godineJedanaesti dan samoizolacije

Jutro mi je danas zapravo počelo sa časom online nastave. Bio sam iskreno iznenađen kada mi je juče stigao mail da će se za taj predmet časovi organizovati preko aplikacije „Zoom”. Na kraju je ispalo kvalitetnije nego standardno ex-cathedra predavanje četvrtkom u 8:00, što je i sam profesor primetio i prokomentarisao da se ,,on više u onu zgradu ne vraća”. Nadam se ipak da nije vidovit. Posle prave male tehnološke revolucije za standarde Filozofskog fakulteta odvojio sam vreme da se vratim kreativnijim stvarima, daleko od problema današnjice. Kada sam se vratio iz tih dalekih, mističnih svetova shvatio sam da je već noć. Uspeo sam malo da se nateram da uradim i nešto što bi se konvencionalno nazvalo produktivnim i relativno rano završio dan. Verovatno je sva inspiracija iscurela iz mene, bar se nadam najviše tokom onog ,,kreativnog“ dela dana.

Petak, 27. mart 2020. godineDvanaesti dan samoizolacije

Morao sam da izađem do prodavnice danas. Sneg se otopio, tako da je bar dan koji odgovara godišnjem dobu u kom je. Razume se, nisam mogao da izađem onako obično, nonšalantno. Majka je za nas sašila maske od nekih starih materijala, zbog nestašice pravih maski. Ja sam, da se dodatno osiguram, valja se, stavio i jos jednu, običnu, masku preko ove. Od viška glava ne boli. Pošto rukavice nismo stigli da kupimo osetio sam potrebu da improvizujem pa sam na ruke stavio neke obične kese koje sam zavukao u jaknu. Smešno, da, ali sigurnost je sigurnost. Napolju više ljudi nego što sam mislio. Deca se jos igraju i sede na klupama, bez maski, a kamoli rukavica, ili improvizovanih rukavica. Taj kontrast zabundanih ljudi, sa maskama i rukavicama i onih nonšalantnih koji su šetali okolo bio mi je prilično sipmatičan. Možda iz pogrešnih razloga. Ispred svake prodavnice ili apoteke, pa čak i trafike, su redovi. Dva metra između, dabome. To me je sve podsetilo na one slike redova za hleb u državama komunizma. Što brže moguće završio sam sve što sam imao i vratio u stan. Pošto moji nisu bili tu morao sam sam da prolazim kroz sada već ustaljenu proceduru dezinfekcije. Obriši ovo alkoholom, ono asepsolom, ovo izbaci na terasu. Međutim, to opet dolazi do dileme. Uhvatio sam se za kvaku, pa sam oprao ruke, ali onda shvatam da sam se uhvatio za kvaku pa dezinfikujem kvaku, pa uzmem da odnesem kesu, pa operem ruke, ali pre toga sam se uhvatio za slavinu, pa dezinfikujem slavinu. Dezinfikujem i telefon i ključ, pa opet perem ruke. I tako u nedogled. Kad se stvarno ubacite u to cela procedura postaje začarani krug. Posle te avanture dan je prošao mirno. Još malo učenja, još par poglavlja ,,Veličanstvenog uzora”, još jedan čaj pred spavanje. Prelepa monotonija.

Subota, 28. mart 2020. godine – Trinaesti dan samoizolacije

Stigoh do poslednjeg dana vođenja ovog dnevnika, ali što se tiče samoizolacije tu ko zna koliko je još dana pred mnom. Palo mi je na pamet kako mi je žao što sam baš sad uzeo da pišem ovaj dnevnik jer mi je količina iskustava tokom nedelje drastično smanjena u odnosu na običnu svakodnevnicu pa od početka nisam baš znao kako da ovu jednoličnost predstavim kao nešto bar malo zanimljivo ili sa bar nekim tračkom ,,hrane za razmišljanje”. Međutim, kada se ova stvar pogleda malo iz drugog ugla zapitam se šta je zapravo monotono a šta unikatno. Da je normalna situacija opet bi radio sve ono što radim dan za danom. Ustajem, idem na fakultet, vraćam se, učim, radim neke stvari za sebe u slobodno vreme, ležem. Da, postoji mogućnost da bi mi se desio pregršt uzbudljivih anegdota, ali opet, to ide sa poslom izlaska iz kuće i učestvovanja u društvenom životu. Kada se desi nešto ovako, doduše, nešto vanredno, nešto što obrne društvo i promeni pravila igre, samo prisustvo toga je nešto neuobičajno što se desilo. Da li to onda kvalifikuje celu ovu situaciju da zapravo bude jedna velika anegdota koje ćemo se sigurno sećati duže od svake druge, nastale u normalnim okolnostima? Možda vam posle još par nedelja izolacije i mogu dati odgovor. Mislim da je dosta filozofije za jedan dan. Pišem ovo posle završenog sastanka na vezi sa drugim koordinatorima branše ,,Studenata za slobodu” u Srbiji. Nastavljamo sa svojim angažovanjem, život ne staje ni u kojoj sferi. Kada završim sa pisanjem napraviću sebi još jednu šolju čaja i pokušati da se, pored sve tenzije i svih razmišljanja, odmorim. Nadam se da isto čine i oni koji ovo čitaju. Ostanite kod kuće. Ostanite mi zdravo. Preživećemo i ovu anegdotu, a onda skačemo u nove, nadam se uobičajnije.

Autor je student treće godine Istorije na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Bavi se spisateljstvom, novinarstvom, analizom političkih i ekonomskih tema i filozofijom. Slobodno vreme najviše provodi u Pančevačkom klubu društvenih igara „D20”

Ostavi komentar

  • (not be published)