„Pauzaaa, četrdeset pet minuta”, glasno je uzviknuo vozač dok je šuštavi zvuk vazduha ručne kočnice još uvek zamirao negde ispod poda autobusa. Dugotrajno putovanje nije odagnalo, čak ni ublažilo nelagodu mladiću koji je sedeo tik

Nemir koji je osetio jutros čim se probudio, nagnao ga je da iskorači iz svakodnevne rutine. Iskrao se trudeći se da njegov odlazak ostane neprimećen. Hodao je oprezno, polako, a kad se uverio da se

Trpeza je bila prepuna ostataka obilnog obroka. Odbacio je kost batka, zagrizao jedro zrno grožđa i ispio još jedan pehar vina, a onda preko levog ramena prebacio slobodan kraj toge i ustao. „Pošaljite mi Samsunga”,