Zlonamerni bi rekli da političkim procesima u našoj novijoj istoriji nedostaje javna rasprava kao sredstvo da se „na vrhu” čuje glas iz „baze”. Naravno da greše, jer toga ima u narodu gotovo na svakom ćošku,

Stajao sam na nasipu pored reke. Pogledao sam niz put. Njena silueta je hrlila predstojećem sumraku. Bio sam šokiran rečima koje je maločas izgovorila, iako sam ih već neko vreme ne želeći to da priznam,

Popločati dvorište ili patosati avliju. Ima li razlike? Nema. Radi se o istoj stvari izrečenoj književnim jezikom i lokalnim dijalektom, bolje reći lokalnim načinom govora koji sve više pada u zaborav. Neki moji poznanici su

„Da nazdravimo mome sinu, diplomiro je, završio fakultet”, okupi komšiluk tog dana ćale sav ponosan i iznese rakiju da počasti pridošle goste. „Svaka mu čast, nek je živ i zdrav…”, ređale su se zdravice sa