(I) tamo daleko, i u ovo dugo doba korone, zemaljski dani teku

Objavljeno 01.08.2021.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 14 mins

Nedelja, 25. jul 2021. godine

Gde baš 25. juli! Na današnji dan sam se udala! Drugi, a srećni put. Razlog za moju udadbu – dolazak u Kanadu. Ili tačnije, Kanada je razlog za moj drugi brak. I moj Karlo. Dobar mi je. Da ga slavim još ovoliko i više puta!

Rešili smo, nećemo u restoran. Montreal ima izraženu kulturu odlaska u restorane, možda i najviše u Severnoj Americi, bar je broj restorana prema broju stanovnika uvek bio najveći. Zbog poznatih razloga, bašte su otvorene tek u junu, a celi restorani pre dve nedelje – rezultat, tolika gužva u, ispred, oko… a da, imaju i kulturu čekanja u redu za „brunch”, a uveče ne možeš ni prići od raje željne da izađe, bude viđena, prosto da bude.

Logično – kućna varijanta; a što i da ne kad moj Karlo kuva bolje od mase šefova! Meni: krem supa od povrća, pačiji bataci, krompirići, salata. Klopa je iha, više nego odlična.

Onda idu popodnevni hobiji: kome dremka, kome čitanje, pa kompjuter – uvek ima nešto – a uveče: dinner and the movie – uobičajena večernja zabava kad se ne izlazi.

U ovo dugo, predugo vreme pandemije navikli smo se i ustalili – kuća, šetnja, radnja, klopa i nas dvoje. Ne viđamo nikoga, ne posećujemo nikoga i mislim se nešto, sva sreća da se slažemo. Kako li su oni parovi kojima ne ide baš sve glatko? Nadam se bar da se nisu poubijali.

Ponedeljak, 26. jul 2021. godine

Danas imam nešto novo, prvi put (ako ne računam u ranoj mladosti kad sam se smandrljala niz basamake pravo na koleno pa me komšija dr – čika Lakić stavljao na struju), idem na fizikalnu. Idu dani, idu godine, a malo po malo pa više, stalno nešto boli. Mene sada leđa. Isla sam na kiropraktiku, izlomatala me je da je krckalo samo tako i ja se nadala da zna šta radi – da mi ne polomi kičmu i ispritiskala da su mi izbile modrice, ali, kaže nije to dovoljno.

Baš me zanima. Hoće li mi pomoći, da ne ustajem iz stolice svaki put sa ‘jao’.

E, svašta. Fizikalna je sutra! Poslali su mi mail, podsetnik sa kalendarom ali – avaj! Trebalo mi je dve decenije da naučim da ovde kalendari počinju od nedelje, vizuelno je ponedeljak drugi dan, a ovaj je sad bio kako treba, odnosno drugi dan je utorak. Znači, biciklom 20 minuta, a napolju 28 stepeni. Prava vežba sa preznojavanjem. Srećom je deo puta uz prugu, staza sa drvećem i to me podseća na Pančevo. Ali da sebe opravdam, kad sam zakazivala rekli su mi ponedeljak, znači to mi se ucrtalo u glavu. Dupla greška.

Dalje danas se samo odmaram. Dosta je bilo akcije!

Utorak, 27. jul 2021. godine

I bi fizikalna i opet bolelo, ali mi je deo i prijao: razvlačenje, istezanje… Dobila sam i vežbe da radim. Valjda će da vredi.

Danas imam i čas sa mojim Irancima, preko Skypea. To su ljudi koji su bili kod mene na kursu prošle godine kad je sve otkazano zbog kovida. Čekali su dva-tri meseca i oni a i ja, da čujemo hoće li biti išta od kursa. Pošto nije bilo, ja sam rešila da to bude i moje penzionisanje što se tiče mog rada na ugovor. A penziju, penzijicu – minimalnu sam već dobila. Na godine. Minimalnu jer samo, na žalost, godine imam, a nemam dovoljno dug boravak u Kanadi i redovan posao. Rad na ugovor se ne računa jer ne mora biti puno radno vreme – kao u mom slučaju – i nije bez prekida.

A ja časove volim. Sada je leto i imam pauzu sa porodičnom decom iz Beograda, ali ova dvojica teraju. I super su mi tandem. I kad mi se ne radi i ako mi nešto fali, oni me oraspolože. Nema časa da se svi troje ne smejemo iz sve snage. To baš podiže raspoloženje. Za malo para. Ne tražim im puno nego dele: tako uvek radim ako su moji đaci od ranije, znam ih i hoću da im učinim, fini su ljudi a ja samo takve i uzimam, i imigranti koji jos traže poslove.

Eto, da ne bude da bas ništa ne radim u ovoj Kanadi, imam časove dva puta nedeljno. Dosta.

Sreda, 28. jul 2021. godine

Joj. Sve me boli! A leđa najviše. Niko mi nije rekao da li tako treba posle fizikalne. Moraću da zovem da pitam. Hoću da vežbam ali neću da napravim još gore ako boli sve vreme.

I kažem ja lepo da nemam šta da pišem. Em se meni ništa naročito ne dešava, em u ovo vreme prolongirane pandemije šta i da bude. Još uvek je ovo i ono ograničenje, maskata na facata, ništa nije plezir. Ali nekako nisam mogla opet da odbijem. Mog komšiju. Nema smisla.

Ali jeste dobro kad u ovom dvojezičnom gradu uspeš da sve isfunkcioniseš na engleskom, bez problema. Montreal je vrlo kosmopolitski, engleski se govori takoreći svuda, ali zvanično je neomiljen. Vlada Kvebeka insistira na francuskom, to je jedini zvanični jezik u Kvebeku koji je u oficijelo dvojezičnoj Kanadi. Kako to može?!? Pa Kanada ih ne dira, sve im pusti da se ne bi opet otcepljivali! Bila su dva referenduma, ovaj drugi 1995. i jedva, baš jedva – sa 51 odsto prođe federacija. Ovde ne smeju nazivi na prodavnicama i restoranima da budu na engleskom pa samim tim ni na drugim jezicima, samo na francuskom, pa onda imamo na primer: Le Sportswear, Le Life, Le Bar. Bila je i velika, belosvetska blamaža kada su ovde zvanično zabranili da ti se u prodavnici obracaju sa „Hi!” Bilo je sasvim uobičajeno da pozdrave mušterije sa: „Bon jour – Hi” – pa da sačekaju odgovor da znaju koji jezik mušteriji više odgovara. Sada ne sme. Tačno se sećam jedne žene u italijanskoj prodavnici cipela (hehe – mi Evropljanke!) sa kojom sam govorila engleski, sad kad odem a ona samo na francuskom. Ja govorim francuski, ali niti baš dobro niti ladno: fale mi reči, grešim gramatiku… Odatle sam i počela današnji dan – kad se o zdravlju radi ni ne pokušavam francuski, naravno da mi je važno da sve razumem.

Četvrtak, 29. jul 2021. godine

Bole li, bole leđa. Fizikalna kaže da ohladim leđa i sačekam nekoliko dana. Pošto me je videla prvi put morala je sve da me istestira pa je to ispalo previše. Znači, painkillers i čekam!

Danas opet imam čas. Super su mi đaci. Godište su  mojih sestričina, znači sve ih razumem i kapiram. Mislim da imam uvek dobar odnos na mojim đacima zato što sam i ja doseljenik i osete oni da ja baš razumem teškoće i probleme sa kojima se suočavaju. I mogu da im pomognem, objasnim…. A to što nisam native speaker, tj. nije mi engleski maternji jezik, vidim da ovde baš vredi i pomaže. Maternjaci teacheri često ne ukapiraju šta je to i zašto je nešto teško ljudima da shvate a ja baš to znam pa mogu lepo i polako to da objasnim i provežbam. I onda mi uvek kažu da sam jako dobar teacher, ne omanjujem ni sa jednom grupom. Jeste logično jer imam onoliko iskustva, ali nekako mi uvek drago kad mi đaci to kažu. Znači dopirem do njih, odgovaram im, radimo posao.

Petak, 30. jul 2021. godine

Što se kaže, što volim petak kad nije subota radna! Meni je svejedno, ali Karlo radi pa uživamo u njegovom vikendu.

Onda predveče nas dvoje sednemo u naše malo dvorište uz pićence. Uz cveće i miris trave. Mislim „trave” jer je ovde marihuana legalna i oseća se svuda u vazduhu. Kraj u kom mi živimo je popularan za mlađe ljude i uopšte, popularan i to se oseća. Marihuana miriši jače od duvana i mislim da se više i koristi.

Naše tiho uživanje, naša čašica razgovora je za mene uz Martini Rosso, a Karlo je ostao bez kostovače! Nismo dolazili duže od dve godine i naše zalihe odlične kumove rakije su presušile negde jesenas. Jadan on, mora da se zadovolji onim što ima: Scotch ili Manhattan.

A kad sam već kod mog muža, radi od kuće, pa u pauzi za ručak on skoči na bicikl i ode i kupi ploču. Još jednog Miles Davisa! Valjda n-ti po redu. Ali kaže, ovaj je poseban, Original Master Recording – MOFI, a ko se doziva i razume, shvatiće. Skupa! Ali takav ti je čovek, svemu može da odoli osim onom što voli!

Subota, 31. jul 2021. godine

Ne mogosmo sinoć da sedimo napolju, došla zima u julu, bilo 17 stepeni! Ipak jesmo uživali uz Olimpijadu bez tona, uz Milesa – dobar je, i meni se sviđa i naravno, pićence za početak vikenda.

Juli je naš red da čistimo stepenice – živimo u dvospratnici sa šest stanova – devetoro ljudi i jedna beba. Prljavština i nije neka, naročito leti, zato i dočekasmo 31. Ovoga puta je to Karlov posao, ja ne mogu ni da pomognem. On nema ništa protiv, samo kaže: to je bez veze, dosadno je!!

Ni leto u Montrealu nije kao što treba da bude: nema koncerata, nema festivala… Montreal je festivalski grad sa svetski poznatim događajima: Formula 1, Jazz Festival, Just for Laughs, Film Festival. Za Formulu i Jazz bude i preko pola miliona posetilaca. Ovo je, kažu, grad za provod. U normalno vreme, ne sada.

Večeras nas zovu prijatelji iz Toronta, video call. To su pravi Kanađani i vrlo su nam bliski, od najblizih prijatelja ovde. Puno smo se puta videli, posećivali, izveli zajedničkih akcija i putovanja, a sad evo ništa. Nema posećivanja, čak je i granica između Kvebeka i Ontarija bila do pre mesec dana zatvorena. Sada možda uspemo da se vidimo. Mada i nema vremena. Brojim dane, za tri nedelje ću biti u Pančevu!!

Autorka je kao čardak ali po horizontali, sa nogama na dva kontinenta, a dušom i srcem kao maestral, kao orkan, kao uragan preko okeana, i tamo i vamo, ni tamo, ni vamo

PRETHODNI ČLANAK

One Comment to: (I) tamo daleko, i u ovo dugo doba korone, zemaljski dani teku

  1. Indexi, Sarajevo SFRJ (1964)

    8 avgusta, 2021

    Škembe, daj raji piće (Iz filma Sjećaš li se Dolly Bell)
    https://youtu.be/Byd-VP23S0c
    Sve ove godine
    https://youtu.be/mh2NmZu1ykQ
    Sarajevska pop rok scena – dokumentarni film
    https://youtu.be/p7hFeFe_6qQ
    O grupi
    https://bs.m.wikipedia.org/wiki/Indexi

    Svijet u kome živim – Live ’87 (Zagreb)
    https://youtu.be/graEwcmgY6Y
    Yutelov koncert za mir ’91 (Sarajevo)
    https://youtu.be/MNiHJJBtHUM

    Bojana, stop. Izvini za Majlsa. stop.
    Dvoršite je dobro. stop. Ali u njemu nema dece. stop. nema ni nas. nedostajemo.stop. veliki pozdrav. stop.
    Da sam ja Neko
    https://youtu.be/5dC80gK9AFw

    Odgovori

Ostavi komentar

  • (not be published)