„Tršćanski karst spava brale, na molu se zvezde pale…”

Ana Černok
Objavljeno 14.03.2021.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 16 mins

 Nedelja, 7. mart 2021. godine

Nedelja je za šetnju s drugarima po tršćanskom Karstu (carso na italijanskom, kars na slovenačkom). Jer, priča se po lokalnim novinama čije naslove uvek kibicujemo na trafikama, da smo od sutra opet u narandžastoj zoni. Govoreći jezikom pandemije, od narandžaste je samo crvena gora. Da ugrabimo još koji dan za šajcanje, jer nam možda ne dozvole kretanje van grada.

Karso je reč koju je u svetsku literaturu o krečnjačkim terenima uveo niko drugi do naš našcijat Jovan Cvijić, i to u Beču. Danas je „naš karso” u malom Repenu, (tj. Repnič ili Rupinpiccolo, jer sve prihvatamo dvojezično). Ako bacite pogled na mapu Trsta, videćete da je Italija taj uzani pojas obale od svega nekoliko kilometara između mora i prvih litica koje odvajaju visoravan, trsćanski Karst, ka triglavskom masivu i julijanskim Alpima. Ako krenete iz Repniča uzbrdo, zapravo idete u susret slovenačkoj granici. Prilazak njoj je toplina. Čujete jezik koji vam je poznat, poznata klopa, domaće životinje, i uvek srdačno, planinarsko, Dobar dan. Lepo je i Bongiorno, naravno, ali uželeli smo se „našeg”. Preko granice, ka Sloveniji ili Istri, ipak, ne smemo. U ovoj pandemiji je sloboda kretanja malo „koronula”.

Staze isprva vode kroz maslinjake, vinograde, i rascvetane voćnjake, neprimetno se pretakajući u goluždravu hrastovinu i grabovinu, sve dok beli krečnjak ne prekriju iglice četinara. Sa vrha, pogled puca do zavejanog Triglava. S druge strane je Istra, na kraju vidika je tvrđava iz Pirana. Južno se sunce preliva po mirnom Jadranu, a na jugozapadu je već venecijanski kraj. Pred zalazak krenusmo nazad za Trst. Serpentinama, strmo spuštanje u veče, dok sunce titra malo iza, a malo ispred nas.

Ponedeljak, 8. mart 2021. godine

Danas je dan zumbula i narcisa, jer – slavimo! Prilika da osvežim viber prijateljicama, tetkama, ujnama, komšinicama. S mamama smo ipak stalno na call-u. U mom slučaju, to se komplikuje vremenskim zonama, jer su mi bliski ljudi raštrkani od Australije do Amerike. Izjutra se trudim da utrefim one u Brizbejnu, dok ne odu na spavanje. Pert već ima koji sat fore. Bečlije, Švede, i Srbija su mi konačno u istoj zoni, a Kanađane i Amere čekam do uveče. Zaista je duži dan kad ga živite po celoj planeti.

No, to me neće spasiti italijanske administracije koja nagriza i ovo jutro. Čini mi se da mi je cela kovid-godina protekla u administraciji. Selili smo se iz Kanade za Trst baš u jeku pandemije. Živopisno. Zato sada još samo par papirića i ceduljica da skupim, pa da budemo na konju. Doduše, ovde u kraju preferiraju magarce. Italijanska administracija je kao zaspala na putu između naše i evropske, a od balkanskih tekovina ostaje još samo jedan papir.

Nakon uspešno odrađenih šaltera na salatnom jeziku (kako zovem svoj italijansko-slovenačko-engleski), zahvaljujem na osvojenoj ceduljici koja život znači i koja se ne sme izgubiti. Jutarnjim uličnim kapućinom, stojeći daleko od drugih, mahom penzionera koji već piju svoj aperol-špric, osvežava me realnost: sunce je, i zona je narandžasta!

Popodne je korporativno, puno brzih rokova. Kao naučni editor u kompaniji moram da završim određeni broj recenzija svakog dana. Firma je rasuta po svetu, pa su tako i moji rokovi. Najviše volim one noćne kako bih maksimalno iskoristila dan!

Kasno uveče nastavljamo s velikim pripremama za rođendanski utorak! Naši drugari stranci poručili su sarmu! Nju smo doduše zamotali još u nedelju, a sad pravimo kore za tortu, jer red je da probaju i domaće kolače. Puna sam elana, stigla sam i fil da završim.

Utorak, 9. mart 2021. godine

Toša! Naš galeb koji svraća na prozor, vesnik uzbudljivih trenutaka, makar oni trajali i svega par minuta! Opet je rasterao golubove, a tako su lepo gugutali za dobro jutro…

Brzinski svako odlazi u svoj ofis uz kafu! Ja u dnevnoj, Darko u kuhinji. Kasnije se menjamo, pošto se s pravog radnog stola vidi more. Moramo danas brzinski da završimo sve poslove do 18h. Gosti dolaze na slavlje od 19h do 22h, skraćeno večitim policijskim časom.

Naučno gledano, dan je počeo sjajno – jednom mom studentu objavljen je prvi naučni rad tokom doktorata, i to o čuvenom meteoritu Čeljabinsk! Wow! Počeli smo da radimo na tom projektu 2018, dok sam još bila u Engleskoj, a on je bio tek na osnovnim studijama. Toliko mu se dopao projekat da ga je pretočio u svoju doktorsku temu! Na Kembridžu! Velika je čast raditi sa takvim entuzijastima i pametnicama!

Odrađujem sve rokove, kada nenadani stižu prvi dragi gosti. Scuzi… imam voz u 19h, vraćam se u svoje selo jer se pooštrava karantin. Svratih na pivo pred put! Završavamo last minute organizaciju, šlag, čaše, salvete, kikiriki. Kad imate samo tri sata za čitavo slavlje, niko ne kasni! Svi su stigli u desetak minuta. Italijani kreću s aperitivom, tršćanski aperol-špric, a ostali s crnim vinom. Oko sarmi nije bilo podela. Nije ni oko torte, ali smo svećice palili bar pet puta, kako bismo pesmicu pevali na svačijem jeziku! Vse najbolše za teeeee! Tanti auguri! Hej, aj dok nismo otišli, pusti neku pesmu od onog vašeg poznatog muzičara Djordjo… onaj što je umro… što ste bili tužni. „Što smo plakali”, dodala sam.

Sreda, 10. mart 2021. godine

Sreda je cela u nauci. Jutro počinje sastankom sa saradnicimaiz Engleske. Sjajne vesti za nauku – u Engleskoj je pao meteorit pre par dana, i uspeli su da ga sakupe! Dve velike i skupe misije Nase i Japana imaju za cilj da donesu uzorke baš takvih stena iz svemira, a prilika da istoriju svemira istražuješ preko retkog meteorita koji je pao na vidljivom mestu na Zemlji, jedinstvena je! Svi su uzbuđeni!

Još uvek uzbuđena, nastavljam sa pisanjem publikacije. Najveći deo vremena naučnici provedu pišući. Najpre su to predlozi projekata, za finansiranje istraživanja, a samim tim i radno mesto. U zapadnom svetu se konkuriše kod državnih, međunarodnih, i privatnih fondova za nauku. Kompetitivno je, a šansa da se konkurs osvoji je oko 10%. Oni koji osvoje grant, kreću sa istraživanjima, u toku kojih redovno pišu izveštaje onima koji ta istraživanja finansiraju. Mesecima traju prve faze projekata, posle čega se počinje sa pisanjem naučnih radova o otkrićima. Oni su u nauci nešto kao rang lista u tenisu. Moraš dobro da se plasiraš da bi bio u igri. Publikacije oduzimaju najviše vremena u karijeri mladih istraživača, a na osnovu njih se pravi selekcija za naredne projekte. I tako u krug, stalno pišemo. Dok čekam da neke moje publikacije prođu kroz recenziju, pišem rad koji se tiče ispitivanja starosti stena s Meseca, donetih Apollo 17 misijom. Verujte mi na reč, iako deluje kao da sve znamo o Mesecu, puno toga tek otkrivamo. I to nam pomaže da spoznamo i organizujemo istraživanja drugih planeta, prvenstveno Marsa. Pisanje takvih radova je danonoćno.

Negde oko 21h, Darko mi javlja da mu kreće sastanak. Nemojte misliti da je to kasno, jer nekome je to u cik zore. On je astronom i u toku su istraživanja iz njegovog projekta za koja koriste teleskope na Havajima. Stavljam slušalice jer sam sad baš inspirisana da nastavim sa pisanjem…

Četvrtak, 11. mart 2021. godine

Danas sam ja u noćnoj smeni. Odlučila sam da tokom dana napravim mali predah, i skoknem s drugaricom na ulični kapućino. Veče provodim na sastanku sa laboratorijom iz Sijetla, u kojoj se odrađuju eksperimenti za moja istraživanja. Počeli su još prošle godine, i trebalo je tome da prisustvujem, al’ sve je prebačeno na Zoom. Sad Zoom-om gledam pod mikroskop i upućujem kolege iz laboratorije kako da ispitaju moje stene. „Malo levo, dva milimetra gore, e baš to, uvećaj to…”.

Petak, 12. mart 2021. godine

I ovaj dan je osvanuo malom pobedom. Prihvaćena je još jedna naučna publikacija moje grupe, s projekta kojim se bavimo već dve godine! Jupiii! Ne desi se često da se tako dani zaređaju, nekada čekate mesecima. To zaslužuje malu kontemplaciju radosti uz jutarnju tursku kafu. Na to-do listi nekoliko korporativnih rokova, i nastavak pisanja. Vrlo kratka lista obaveza, koja me najviše i plaši. Jer znači da zahteva najviše vremena. Potrajaće pisanje par nedelja.

U toku dana se gradom, brzinom bure proširila vest o pooštravanju epidemioloških mera. Ipak, situacija je daleko od havarije, tako da su ove mere odlična prevencija. U gradu sve normalno funkcioniše, na ulicima nema ljudi koji ne nose maske, lekari nisu pretrpani, sve bolničke usluge se pružaju, administrativne usluge rade. Mi živimo pored bolnice i nismo primetili bilo kakav haos. Lokalna vlast je sve vreme bila jako konzervativna, a prate se rezultati statističara, mere su neizbežne ako nauka tako kaže. Dakle, od ponedeljka pa sve do aprila smo „u crvenoj zoni”. Ograničeno kretanje, 200-300 m od kuće i ni makac dalje. Videćemo koliko će biti strogi, zimus su dozvolili sport u prirodi. Kako god, uvek možemo da se igramo s Tošom.

Pred spavanjac me vuče stara navika, koju praktikujem još od svog odlaska iz Pančeva, davne 2004. godine – da pogledam vesti iz Srbije. Kad sam pametna, odustanem (ali, češće posustanem). Mart je mesec važnih godišnjica. Nismo rođendan baš svakog 9. marta ovako spokojno slavili, makar bio i tokom pandemije. Danas je i ona druga velika godišnjica, neprežaljena. A tamo kasnije, 24. marta će biti i ona neoproštena. Svaki odlazak nekog mudrog i prosvećenog čoveka u pandemiji me je dotukao, deluje mi kao da s horizonta prerano nestaju oni koji treba da nas spoje s budućnošću.

Subota, 13. mart 2021. godine

U šali govorimo kako kod naučnika, dani u nedelji imaju smisao samo kad su neki rokovi u pitanju. Za to kolokvijalno kažemo nauka nikada ne spava. Sedam da iščitam još i ovo poglavlje za svog studenta, pa sam slobodna ceo dan.

I danas slavimo jedan rođendan, idemo u slovenačku seosku kafanu, tzv. agriturismo, koje ovde iz istorijskih razloga zovu osmice (osmice su još iz vremena Marije Terezije, a Tile je to preuzeo, kada je lokalno slovenačko stanovništvo moglo osam dana u godini da prodaje svoje proizvode bez oporezivanja). Osmica je u Karsu, imanje ogromno, kuća domaćinska, stolovi proređeni među stablima loze, a oko nas gude i koke. Milina! Domaćini donose samo ono što sami proizvode: nekoliko vrsta sira, šunki (šunka sečena koso, cepkana, s renom i bez rena, suvi vrat)… trči, trči, krastavac… i mnogo vina. Imate malvaziju ili vitovsku? Istarska malvazija, uprkos „negativnim komentarima” nekih „enologa” iz Srbije.

Predvečerje je, i opet niz serpentine. Trepere prva svetla Trsta, ušuškanog u šume kraj zaliva. Ne bih odavde. Trst i njegova okolina su jedinstvena fuzija Balkana i Evrope. Nošena dahom sna Habzburške monarhije, s alpskim vetrom u leđa jedri na krilima globalnog sveta. Oplemenjeni mirisima primorja, razumemo sve jezike sveta dok pričamo na onom koji najbolje znamo. „Trsćanski Karst spava brale, na molu se zvezde pale… Gde su ljudi ragazzi i raja, tvrđava pušta Mesec kao zmaja”.

Autorka je planetarni geolog koji se bavi ispitivanjem stena i minerala sa Zemlje i iz svemira

PRETHODNI ČLANAK

NAREDNI ČLANAK

Ostavi komentar

  • (not be published)