Mnogi od nas koji pamtimo kako je nekada bilo, dobro znamo kakav je bio pravi ukus tek pomuženog mleka i kajmaka koji se hvatao na ohlađenom, skuvanom mleku. To nije bila stvar luksuza ili romantizovane prošlosti, već deo svakodnevice… nešto što se podrazumevalo. Upravo zato danas boli saznanje da mlađi naraštaji tu sreću verovatno neće imati. Mleko je tada imalo miris, boju i punoću, a kajmak je bio dokaz da u šerpi nije industrija, već krava i ruke domaćina.
Dok sam bio dete, krave i mleko su bili svuda oko nas. Samo u mojoj neposrednoj blizini bilo je više proizvođača mleka… dve kuće Babića, Vasići, Radakovi, Vuletići, Kovačevići i Kočići. Na tom mleku odrasle su mnoge generacije mog kraja. Nije se pitalo da li mleka ima… pitalo se samo da li je jutarnje ili večernje.
Danas je slika potpuno drugačija. Daj Bože da u celom selu ima pet kuća koje još uvek drže kravu i imaju sveže mleko. Ono što je nekada bilo oslonac sela, danas je postalo izuzetak, gotovo luksuz.
Umesto da se domaći proizvođač zaštiti i podrži, godinama se sistematski potiskuje. Umesto da se čuva selo, otvorena su vrata uvozu, mleku u prahu, razblaženim i standardizovanim proizvodima bez ukusa i karaktera. Sa rafova nam se nudi „mleko” koje može da traje mesecima, ali ne može da nahrani ni telo ni poverenje potrošača. Dug rok trajanja postao je važniji od kvaliteta, a ambalaža od porekla.
Nemar prema proizvođačima doveo nas je tu gde smo danas. Srpski seljak, koji je decenijama hranio ovu zemlju, doveden je u položaj da prosipa mleko jer mu se ne isplati da ga preda, dok se istovremeno uvozi ono sumnjivog kvaliteta. To nije samo ekonomski, već i moralni poraz društva.
Nestanak krava iz sela nije pitanje nostalgije, već opstanka. Sa mlekom nestaju i stajnjak, obradive površine postaju siromašne, humusa je sve manje, a sa njim nestaju i radne navike, ritam života, znanje i samopoštovanje domaćina. A bez sela nema ni hrane, ni sigurnosti, ni budućnosti.
Zato pitanje na kraju nije retoričko, već suštinsko: da li ste ikada pili pravo mleko i odrasli na njemu… ili vam je normalno da danas gledamo kako se ono prosipa?
