Život = ”To do” lista

Jovana Ivanac
Objavljeno 14.03.2021.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 14 mins

Nedelja, 7. mart 2021. godine

10:00h

Biće ovo zanimljiva nedelja. I stresna, pošto svašta nešto treba da se završi. Nisam računala na to da će da me zovu na vakcinaciju baš ovog vikenda, kao ni na to da ću ga provesti u paklenoj groznici (AstraZeneca lomi). Sutra Doca i ja treba da imamo snimljen live od pola sata za Mutant radio (Tbilisi). Prekosutra je masterclass sa Speedy J-em – i treba poslati trake sutra. Nisam uradila domaći. Sve je to trebalo odraditi ovog vikenda, ali onda se desila vakcina. Sva sreća, danas imam samo dva sata posla (ovog posla od kojeg zarađujem novac) – otkazala sam sve što je moglo da se otkaže. Nakon toga idemo u studio da snimamo. A treba i Andiju da pošaljem još radnih verzija spota. Jako mi je stalo do tog projekta i kapiram da baš zbog toga i dalje nisam zadovoljna videom. Deadline za treći broj 20 Seconds časopisa je 31. 3. Novi album mi izlazi u maju i treba se posvetiti završnim detaljima. Poenta priče: dan treba da traje 34 sata, a nedelja 10 dana. Ili još bolje, ovaj svet treba da bude svet u kojem čovek može da živi od umetnosti. U tom slučaju bih imala tih dodatnih 10 sati dnevno da joj se i posvetim kako treba. Ali, to je jednostavno paradoksalno, makar ovde i sada.

Ćuti tu i radi, i nadaj se da nećeš morati Znaš-Već-Kome i njegovim Smrtožderima da daš baš 80% od svega što si zaradila u poslednjih pet godina. I budi srećna što makar zaista voliš da predaješ engleski online. I budi srećna što se nisi baš otkinula od keša u poslednjih pet godina, pa nećeš imati puno ni da platiš.

A upravo to i jeste razlog što nisam plaćala porez u poslednjih pet godina.
Trebalo je i živeti. Minimalno.

Sva sreća, nisam više (toliko) jeftina radna snaga. Više me ne izrabljuju drugi – izrabljujem sama sebe svojim suludim rasporedima časova. Koliko para, toliko muzike. Koliko radnih sati, toliko para (minus ono što ide Znate-Već-Kome), i toliko sati za muziku manje.

14:04h

I dalje mi je loše i sve me boli, ali makar je treskavica prošla. Ostala je samo jeza, i temperatura. Doca nam je skuvao čorbicu. Doca je najbolja stvar koja mi se desila u doba korone (i ne kažem to samo zato što mu čorbice kidaju).

16:04h

Ideja za Mutant radio:
Miljković + techno

23:14h

Studio. Seška ide vrhunski.

Ponedeljak, 8. mart 2021. godine

Dan žena je. Najveća mi je želja za sve – manje zlostavljanja, i seksualnog i neseksualnog.

09:33h

Dobro jutro. Prespavali smo u studiju. Imamo pola sata snimka i prilično smo zadovoljni, pogotovo s obzirom na moju visoku temperaturu i nivo raspada. Danas sam već (skoro) kao nova. Miljković je bio dobra ideja, mada moje recitovanje MORA da bude mnogo bolje. Znam, treba vremena i vežbe – tek prestajem da se stidim mikrofona.

11.05h

Došla kući dvadeset peticom, jer sam kasno krenula od Doce, kao i uvek, zbog kafe. Krcat autobus. Svaki put kad uđem u bus imam neopisivu želju da svim ignorantima koji nose masku samo preko usta, navučem istu i preko nosa i preko očiju. Ili da im kašljem u facu. Idu mi na ganglije više i od ljudi što uopše ne nose masku u prevozu. Oni su mi još i legit. A ovi što isture nos, pa, to su ljudi koji bi završili u predvorju Danteovog pakla – neopredeljeni. Nisu zaslužili čak ni da pređu Aheront.

popodne

Ili je kofeinski šok, ili posledica vakcine, ali steže me u grudima i grlu i malo preskače čuka. Nakon posla, zgutam frisium koji mi je ostao, da opustim mišiće. Malo lagane joge i malo Abletona. Planirala sam da napravim celu traku, ali samo sam je započela. (Operators<3)
Nema veze, umorna sam.
Odlazim da spavam pre ponoći.

Utorak, 9. mart 2021. godine

22:17h

Imala masterclass kod Speedy J-a. Pauze od posla su prošle u Abletonu. Čas je bio možda najkonstruktivniji do sad. Čovek zaista ume da da feedback i kritiku, a da se ne osećaš kao govno, i da znaš na čemu treba da radiš. Pre 10+ godina, kad sam tek otkrila njegovu muziku, nisam mogla da pretpostavim da će mi jednog dana biti online teacher muzičke produkcije. Jer tada nisam ni znala za tu dimenziju svog životnog poziva.

I on se slaže da treba da poradim još na govorenju poezije. Može to ekspresivnije.

I takođe mi je rekao da pazim svoju intuiciju – da ne dam teoriji muzike da je proguta.

Sreda, 10. mart 2021. godine

jutro

Tai chi, kafa, pa svako na svoj posao. Mnogo časova čeka.

19:00h

Život = ”To do” lista

20:01h

Prošlo je već nekoliko meseci od kada ne pijem. Vraćena sam na antiepileptike. Ali podnosim to mnogo bolje nego prvi put, kad sam bila tinejdžerka željna partijanja. Zapravo, odlično mi je. Pomislim na pivo samo kada u supermarketu prođem pored istog. Danas sam u Tempu prošla pored svog omiljenog craft piva, pa sam se setila.

Večeras sam sama, Doca je na svojoj lokaciji sa bendom, a ja ću sada da otvorim PremierePro i da uradim Andijev video do kraja.

22:55h

I dalje nije savršeno ali makar sam uspela da aminujem eksport. Imam dve verzije. Čekam dalje instrukcije.

Sve mi se muti pred očima od kompjuterskih ekrana – ne jednog, nego tri. Kad malo bolje razmislim, možda nije ni čudno što opet imam problema sa malo hiperaktivnim naelektrisanjem moždanih talasa. Živimo u vremenu koje je bez presedana u mnogo čemu, pa i u činjenici da nam se nikada toliko stvari nije pomeralo i svetlelo pred očima, svakog trenutka, svakog dana.

Laku noć.

Četvrtak, 11. mart 2021. godine

16:08h

Juče je bio stream na Mutant radiju. Kažu ljudi iz Gruzije da im se jako sviđa šta radimo. I mi mislimo da treba iz ovog koncepta da izađe neko izdanje.

Radila sam do sad. Jako mi je drago što sve više koristim (tarzanski) kineski. Učim najviše od malih učenika. Dobijam uvid u jedan novi svemir. Simbol i simbolizam dobijaju novu dimenziju.

Igraju mi se asocijacije. Možda sa Micom i Vukom sledeći put kad budemo blejali.

Bukirali smo hotel u Novom Sadu, idemo krajem sledeće nedelje – neko poslovno, neko ležerno. Sigurno ću da svratim do CK13. Prošlog oktobra, kad sam tamo nastupala, upoznala sam mnogo careva od ljudi. Predivni neki razgovori, značajni, sveobuhvatni. Naše društvo treba mnogo još takvih mesta i takvih ekipa, koje čine nešto konstruktivno za zajednicu, bile to konferencije, otvorena kuhinja, umetničke radionice, koncerti ili nešto drugo što može da pomogne čoveku da se oseća kao čovek u bljutavosti sveta. I čine to bez prodavanja sebe – to je ključ, i jako teško. Imali su prekjuče prvo sudsko ročište za ostajanje u kući. Nadam se da ću da svraćam tamo još godinama i godinama. I verujem da hoću.

Radi se o borbi protiv fašizma. Radi se o umetnosti. Radi se o ljubavi i ljudskoj solidarnosti.

Ovde i ovde možete pročitati više.

19:39h

Radila jogu sat i po vremena, onda sam se dopisivala sa Danielom oko 20 Seconds časopisa, završavala beleške sa časova, krajem uha slušala online predavanje o podkastima kom je prisustvovao Doca. Sada ćemo na online trening tai chija. Online sve.
Radujem se proleću i treninzima napolju.

Petak, 12. mart 2021. godine

10:28h

Početak radnog dana. Naspavana vrh. Polu-sećam se sna.

veče

Doći će mi roditelji sutra na kafu. Mama se vratila iz Turske, i donela ratluk i čaj. Kaže da se Istanbul jako promenio. Da je tužno.

Sve se menja i mnogo je tužnih stvari.

Pančevo, Beograd, Srbija, Balkan.

Pančevo. Nažalost, nisam svraćala često preko zime. Što bi Dživdžanka rekla: „Zbog ove situacije”. Nedostaje mi da provodim vreme u Narodnoj. I na jednom krovu na Tesli. Uskoro će proleće, pa ćemo ponovo moći. Još kad bi mi se roditelji vakcinisali, pa da ne brinem – volela bih da ih viđam češće, i zagrlim bez paranoje.

Svaki put kad odem u Pančevo, nešto bude drastično promenjeno. Džentrifikacija je sama po sebi zabrinjavajuća pojava. A kad dodamo tome i jako loš ukus (zapravo, kič par excellance)… pa, prirodno je da se čoveku sloši.

Nivo korupcije probija nebo. Vavilonska fucking kula.
A amonijum-nitrat u dvorištu spava, i sanja veliki prasak.

* * *

Ne želim da mi mafija i fašizam ukradu svet. Već im je jednom uspelo, 1995. Uz veliki, veliki prasak.

Subota, 13. mart 2021. godine

09:47h

Buđenje i razbuđivanje su protekli u igranju vruće-hladno. Telefon mi je pao ispod kreveta. Alarm počeo da zvoni. Krevet je nizak i ruka ne može da se gurne ispod. Ne možeš ni da vidiš gde je telefon. Trebalo nam je pola sata da ga izvučemo – drškom od metle. A alarm je zvonio i zvonio.

22:32h

Bila sam sa porodicom, roditeljima i bratom, i baš je bila super bleja i mnogo smo se smejali. Sada sam kod Doce, i evo već je prošlo sedam dana.

Retrospektiva nedelje:

1. Desilo se mnogo kreativnih stvari.

2. U divnom sam društvu.

3. Joga ili tai chi ili oba – SVAKI dan – dobro je. Kičma je srećna. Napokon.

4. Situacija u svetu je osetno grozna.

5. Situacija u Srbiji je… alarmantno otrovna. I bukvalno (vazduh, voda), i figurativno (totalitarizam i kič).

6. Jako malo izlazim napolje. Skoro uopšte. Šeta mi se planinom. Ide mi se u Hrvatsku, na Plitvice, i ide mi se u Atinu, i ide mi se u Berlin. Nadam se da ću bar jedno od tih mesta obići ove godine.

7. Treba mi bar jedan dan nedeljno potpunog odmora. Mislim da to može da bude, za početak, subota. Dan za čitanje knjiga i Dosije X.

8. Ratluk iz Istanbula baš kida.

Autorka voli da stvara i programira sliku i zvuk i da dešifruje njihove dijaloge. Takođe voli da uči nove jezike.

PRETHODNI ČLANAK

NAREDNI ČLANAK

Ostavi komentar

  • (not be published)