Deseta sednica: Da li je moguće da je Stevanovića zbog nečega sramota?

Deseta sednica Skupštine Grada Pančeva počela je u 18. marta 10 časova incidentom na ulaznim vratima u veliku salu. Nenad Živković, pančevački novinar i borac za građanska prava, pokušao je da uđe na sednicu, ali je zaustavljen na vratima munjevitom intervencijom Aleksandra Stevanovića i Tigrana Kiša. Oni su svojim telima zatvorili vrata sale i objasnili mu da ga ne mogu pustiti na sednicu jer nema akreditaciju za novinare. Pustili bi oni njega, nije problem, ali ne može bez akreditacije. Ti ljudi su spremni da pravila i zakone brane i svojim životima, prosto milina gledati.

Proširenje dnevnog reda koje je predložila Tamara Maksić u ime Zeleno-levog fronta u vezi pružanja podrške zapošljavanju i ekonomskom osnaživanju žena žrtava nasilja i predlog o boljoj osvetljenosti i bezbednosti na nekim mestima u javnom prostoru (na osnovu istraživanja FemPlatza kojim su mapirana nebezbedna mesta u gradu) nisu prošli. Ko će se sad baviti nekim tamo ženama i trošiti vreme i novac na njihove gluposti!?

Iznenadila je većina kada je prihvatila proširenje dnevnog reda tačkom o Školskom odboru Gimnazije „Uroš Predić”. Ta tačka je ostavljena za kraj sednice, ali ću o tome na početku, pošto verujem da to ljude najviše zanima (prethodno veče su se građani/ke u velikom broju okupili ispred škole da pruže podršku, a jedna grupa je došla je na plato ispred Gradske uprave i pred sednicu). Interesantno je da je ta tačka uneta u dnevni red na predlog Grupe komšije, a ne nastavnika i roditelja Gimnazije, koji su je prvi predložili. Naivno smo mogli pomisliti da će time što su to uvrstili na dnevni red, naprednjaci izglasati predložene ljude i zaustaviti haos koji su izazvali u školi. No, oni ne žele da zaboravimo ko su i kakvi su. Gimnazija je podržala studentsku borbu glasno i javno, pa će sada morati da plati. Njihova osveta ima da se pamti, pa makar od zgrade ne ostao kamen na kamenu posle 160 godina, da više nikome na pamet ne bi palo da ne sluša! Da bi bili što ubedljiviji u kažnjavanju profesora/ki koji/e sa toliko entuzijazma i ponosa odgajaju pametne, obrazovane, pa još kreativne, vesele i hrabre mlade ljude, na tu temu se obratio Ivan Tešić. On je taj koji treba da nam objasni o čemu je zu reč. Problem je u sukobu interesa, jer su dva predložena roditelja već u Savetu roditelja, a to je grubo kršenje zakona! Da bi bio ubedljiviji, mahao je velikom fotografijom Gimnazije. Svašta nam je u tom obraćanju ispričao, nisam sve baš razumela, ali delovao je ubedljivo, kao i obično, i pozvao je profesore „da dođu i razgovaraju sa njim u interesu dece, a ne politike”.

Zatim nam se obratila većnica za obrazovanje Tatjana Božić da bi u temu unela malo ženske emocije. Ona je nesrećna jer većina njenih kolega dugo trpi teror glasne manjine. „Ona je prosvetni radnik, a ne političar, nije ni pravnik“, ali je jasno da će se imenovati članovi ŠO kada budu izabrani po zakonu, jer nikada se nije desilo da se neki ŠO ne imenuje u Skupštini. Škole se renoviraju i u njih se ulaže za sve što direktori dostave kao potrebe. Njena vrata su uvek otvorena za sugestije i dogovore i nastavnicima i roditeljima i direktorima. I zbog toga većnica ne može da veruje kakve se neistine iznose na sednicama da bi se obmanjivala javnost teorijama zavere. Zamolila je opoziciju da zaobilazi škole u širokom luku, a roditelje da razmisle o tome da li oni tako lako na svojim poslovima mogu da obustave rad, a skloni su da podrže nerad nastavnika. Zaključila je da je deci mesto u školi.

Oba govornika su pokazala da je obustava rada, koja je bila primer zajedništva nastavnika/ca, roditelja i učenika/ca u Gimnaziji, jedini razlog za stvaranje krize i opstrukciju normalnog rada, jer su najviše pričali o tome. Da je razlog sukob interesa, mogli su obavestiti školu i Savet roditelja bi brzo izabrao nove kandidate (u SNS svemiru nepodnošljiva je velika podrška roditelja profesorima/kama Gimnazije). Svi znamo da niko ne proverava takve formalnosti pre imenovanja i da po školskim odborima ima puno takvih primera iz prostog razloga što to nije nikakav sukob interesa. Naročito je smešno kada o tome govore predstavnici vlasti u našem gradu, koji su školski primer korupcije, nepotizma i kakistokratije.

Odbornici/ce iz svih opozicionih partija su iznosili argumente i stavove o razlozima zbog kojih je neophodno da se novi ŠO imenuje, ali jasno je da nije bilo šanse da se neko predomisli. SNS mora da radi ono što SNS jedino zna da radi, a to je zastrašivanje i osveta.

Izvinjavam se, SNS zna još nešto, a to je bezobzirno izvlačenje sredstava iz budžeta, pa moram da se osvrnem i na to.

Tamara Maksić (ZLF) je imala zamerku na zapisnik sa prethodne sednice i podsetila je da nije dobila odgovor na svoj zahtev za pristup informacijama od javnog značaja od Zavoda za javno zdravlje o ispitivanjima kvaliteta vode od pre tri meseca. Govorila je o tome kako je angažovanje eksterne revizorske kuće na brzinu sumnjivo i netransparentno, a samim tim i besmisleno. Po istom šablonu se izrađuje i Strategija urbanog područja grada Pančeva koja nije strategija nego spisak lepih želja za javnost, a u realnosti, gomilanje moći gradonačelnika i nastavak investitirskog urbanizma.

Sličan utisak o Strategiji je imao i Predrag Patić (NPS), a on je govorio i o sumnjivim procedurama u vezi sa programom otuđenja nepokretnosti u javnoj svojini grada Pančeva.

Tamara se osvrnula i na izmene u programu poslovanja JKP „Higijena” koje podrazumevaju popravku krova za 1.200.000 dinara i nabavku dijagnostičkog uređaja za vozila sa softverom za 900.000, što je duplo više od planiranog, pa se stoga neće nabavljati planiran broj kontejnera (za kojima, izgleda, ne postoji velika potreba). Tamara je ponovo pričala i o ginekološkom i pedijatrijskom programu u naseljenim mestima, koji je neophodan i Pančevo bi trebalo u to da ulaže mnogo veća sredstva, ali je problem što se ne sprovodi na pravi način, pa je opet samo izvlačenje sredstava iz budžeta.

Ja sam iznela sumnju u svrsishodnost finansiranja Zavoda za zaštitu spomenika kulture sa 90.000.000 dinara iz gradskog i republičkog budžeta, s obzirom na to da ne obavljaju poslove za koje su nadležni i odgovorni. Argumentovala sam to odnosom Zavoda prema zgradi Vajfertove pivare i Pilotske škole, mada primera njihove neodgovornosti ima mnogo više. Zbog toga su se neki građani/ke odlučili da ih posete pre dve nedelje, ali nikoga nisu zatekli u 12.30 na radnom mestu. Interesantno je da zaposleni ne čuvaju kulturne spomenike u gradu i ne dolaze na posao, ali troše 1.800.000 dinara za stalne troškove, 750.000 za nagrade zaposlenima, 4.700.000 za usluge obrazovanja, kulture i sporta, a 2.500.000 za administrativni i higijenski materijal.

Glavni utisak ove sednice je to što su naprednjaci dozvolili Tamari da govori posle pola godine, a dobila je samo dobacivanja na račun toga što se doselila u Pančevo, što je „neko” plaća, gospođa Vitman joj je rekla da je nepismena, a zamenik Stojadinov se zabrinuo da će dobiti upalu mišića od toliko čestog izlaženja za govornicu. Predsednik Kiš to nije čuo i nije smatrao da treba da reaguje.

Stevanović je na sve zamerke na rad institucija u gradu odgovarao u svom maniru koji se svodi na to da smo svi „rasturena banda i rastureno stado bez pastira”. Zanimljivo je da se nije ni jednom javio da govori o Gimnaziji. To je, očigledno, jedina tema zbog koje ga je sramota. A kad je njega sramota, onda je to baš jako bitna tema.