Subota, 22. jun 2019. godine
Sve je spremno za put. Kofer pored vrata, ranac u kome su fotoaparat i knjige. S obzirom na to da mi letnja škola jezika u Konstanci nije bila prva želja, već u Temišvaru sa mojim društvom, vrlo sam skeptično krenula na ovo putovanje. U autu drugaričinog tate koji nas je vozio do Temišvara, odakle hvatamo voz za Konstancu, vlada tišina. Izbor muzike mi već mnogo govori o njima – bio je to ex-YU, blagi rok i pop, što mi je bilo dobar znak, nasuprot folku koji se teško može izbeći. Stižemo na železničku stanicu. Prva i najbitnija stvar koju smo uradile, kupujemo rumunski broj da bismo imale internet. Zatim smo otišle do perona i ušle u voz. Udobno smo se smestile i polako počele da opuštamo kroz razgovor. Inače sam vrlo stidljiva i ćutljiva ali sada to nije slučaj. Osećam se prijatno sa novim, nadam se, drugaricama. Putujemo tek šest sati, pada mrak. Kroz prozor posmatramo svetla udaljenih gradova. Spava mi se.
Nedelja, 23. jun 2019. godine
U kupeu se čuje samo zvuk jurenja voza šinama. Spavale smo od 1 do 4 ujutru i sada posmatramo svitanje nad prelepim pejzažima. Stižemo na stanicu. Ljudi užurbano prolaze, ne obraćajući pažnju na tri devojke sa velikim koferima kojima očigledno treba pomoć. Trenutno je 6 ujutru i nemamo ideju šta da radimo do 12 za kada je najavljen ulazak u sobe u domu. Ostavivši kofere na železničkoj stanici, umorne od puta ali srećne što smo konačno u Konstanci, krećemo u šetnju parkom. Ulice se bude. Laganim korakom nekako pronalazimo put do plaže. Drugarica je dogovorila susret sa drugovima iz Rumunije i premda nerado, nalazimo se sa njima. Naravno, Daria i Kristina pričaju sa tim momcima, ja sedim i progovorim samo kada me nešto pitaju. Pogled sa vrha plaže je divan. „Ovo će biti tri divne nedelje” pomislila sam. Sada već umorne, a tek je 12, vraćamo se na stanicu po kofere. Studentski dom u kom smo smeštene ne deluje preterano obećavajuće spolja. Ulazimo u sobe – šok, izgledaju kao bolji hotel. Iako je put bio prijatan, i dalje imam blagi strah kako će se dve, na prvi pogled mnogo ozbiljnije od mene, devojke ponašati.
Prvo što se primeti kada uđete u neki grad u Rumuniji je da svi voze dobra kola. Mercedes i BMW su ovde niža klasa, mnogo češći su Porshe i Range Rover. Ljudi su vrlo fini i voljni da pomognu.
Ponedeljak, 24. jun 2019. godine
Prvi zvanični dan ovde počinje. Predstavljanje na fakultetu, obilazak kampusa, svečani ručak. Osim nas 5 iz Srbije, tu su i studenti iz Italije, Poljske, Češke, Slovenije, Rusije, Koreje, Kanade. Na prvi pogled simpatični. Svi smo različitog nivoa znanja jezika. Profesori postavljaju čuveno, omraženo pitanje, „Recite nešto o sebi”. Uz dosta anksioznosti pri predstavljanju, izgovaram nekoliko rečenica. Dobijam aplauz. Sedam. Odahnula sam. S obzirom na to da su moje nove drugarice završile četvrtu godinu a ja drugu, pitam se da li ću moći da pratim ista predavanja kao one, a sa sigurnošću znam da nisam za početnu grupu. Sat vremena kasnije bilo mi je lakše, sve sam razumela. U našu malu grupu priključuju se još dve devojke sa našeg fakulteta, sa treće godine i sa njima veče provodimo u sobi. Pričale smo uz muziku i upoznavale se. Jedini problem je što smo izgubile osećaj za vreme i kasno legle.
Utorak, 25. jun 2019. godine
Alarm zvoni, 7.30. Jedva ustajemo, žurimo na doručak. Iz nekog razloga, već su se formirale dve grupice, stranci i nas pet Srpkinja. Dan na faxu prolazi jako sporo. Jedva čekamo pauzu da odemo po kafu u fakultetskom kafiću. Primećujemo da je mnogo lepši od onog na Filološkom u Beogradu. Imajući mogućnost da biramo da li ćemo na radionicu konverzacije ili predavanje o književnosti, shvativši ovoo drugo kao bitnije, idemo tamo. Profesorka, fina žena srednjih godina, analizira život i dela Mihaia Eminescu-a. Uzimajući u obzir da je on Rumunima kao nama Nušić, predavanje je bilo dugo i zanimljivo. Profesorka nam zatim preporučuje Pozorišni festival. Ručak je, sada već uobičajeno, odličan. Rumuni imaju odličnu kuhinju, sličnu srpskoj doduše. Odlazimo u sobe, spremamo se i žurimo u centar, na trg gde se održava predstava na otvorenom. Pridružuje nam se novi član, Poljak po imenu Samuel, koji nešto slabije govori rumunski ali entuzijastično prati. Predstava je trajala dva sata i bila je malo teška za praćenje. Od centra do doma ima četiri kilometra, što nam je dalo i više nego dovoljno vremena da se ispričamo i upoznamo s njim. Studira muzičku akademiju i arhitekturu, gde je na masteru, dok je na rumunskom jeziku na prvoj godini.
Sreda, 26. jun 2019. godine
Jutro prolazi kao i prethodna. Na predavanju iz književnosti bavimo se životom i delima I. L. Caragiale-a, poznatog rumunskog pisca. Nakon predavanja, upućujemo se u „kratku šetnju”. Drugarica koja želi u Decathlon (sportsku radnju) nas vodi, govori da smo blizu. Sat vremena kasnije, hodajući pored autoputa, nailazimo na znak „izlaz iz grada Konstanca”. Nastavljamo dalje. Posle malo stižemo u radnju. Raj za sve – sportisti (kao Kristina koja nas je odvukla tamo) uživaju zbog širokog izbora opreme, a deca (Daria i ja) se igraju.
Sto za stoni tenis kao eksponat ljudi koriste za zabavu te smo i mi, vrlo ozbiljno, igrale. Trčeći oko stola kao Đoković na Wimbledon-u, uspela sam da pobedim.
Nakon tog zanimljivog mesta, otišle smo u šoping centar. Najviše smo se zadržale u knjižari. Za tri filologa, knjige su, pogotovo jeftine, raj. Svaka je kupila po pet. Neke su klasici rumunske književnosti, ostale nešto savremenije. Jedini problem bio je što smo jedva odlučile koje knjige uzeti, želele smo sve.
Neki popularni naslovi, premda tačno, zvuče vrlo smešno prevedeno sa srpskog /engleskog na rumunski.
Četvrtak, 27. jun 2019. godine
Sve uobičajeno. Predavanje književnosti i civilizacije bilo je o motivu smrti i običajima. Nakon tog veoma zanimljivog predavanja, profesorka je odlučila da ide sa nama na ručak. Želela je da nas bolje upozna. Druga grupa, koja je već bila u restoranu, nas je pogledala sa osudom i čuđenjem. Za ručkom smo diskutovali o rumunskoj književnosti, motivima zbog kojih smo došli u letnju školu i drugim temama. Profesorka iz Konstance zna našu profesorku iz Beograda jer su sarađivale na nekim projektima te je rekla da je pozdravimo i da će nam dati neke knjige kao donaciju našoj katedri. Vraćajući se u dom, sve smo bile oduševljene načinom na koji profesorka predaje i kuda je sve putovala predajući rumunski jezik. Dobila je ponude za posao u Sijetlu, Dubaiu, Istanbulu itd. Popodne smo provele na plaži blizu doma. S obzirom na to da je gradska plaža, ima mnogo porodica s decom i starijih. Voda je topla i čista. Ubrzo se naoblačilo pa smo pobegle u dom.
Petak, 28. jun 2019. godine
Predavanja su bila zanimljiva, došla je nova profesorka. Radili smo pregled celokupne gramatike. Znala sam većinu stvari a one koje nisam su gradivo za treću i četvrtu godinu. Tako da sam radila i gradivo unapred. Nakon predavanja smo požurile na recitovanje Eminescuove poezije u Muzeju. Trajalo je pola sata.
Recitovano je vrlo izražajno i emotivno. Nakon toga smo otišle na Festival sladoleda, probale neke zanimljive ukuse sladoleda i nastavile dalje. Na putu do znamenitosti Konstance – starog Kazina stale smo da, neočekivano, kupimo knjige. Tu smo se zadržale bar pola sata. Srećne što smo kupile nove knjige nastavile smo šetnju. Napravile smo mnogo dobrih slika. Tražeći novi kadar, uočila sam zagrljeni par. Iza njih se videlo plavo more. Prišle smo im i rekle da imaju dobru fotku i pitale da li žele da im pošaljemo. Devojka nam je dala mejl na koji da pošaljemo. Zatim su nas pitali odakle smo. Kada su čuli da smo iz Srbije oduševili su se, nekoliko puta rekli kako su ponosni što učimo njihov jezik i tako nam dobro ide. Deset sekundi nakon što smo se razišle s tim simpatičnim parom, prišla su mi dva momka i tražila da ih slikam jer su videli scenu od malo pre. Nakon 15 slika i mnogo poziranja, bili su zadovoljni. Rekli su mi da su iz Češke, zahvalili i otišli. Usledilo je još šetnja. U dom smo stigle uveče, pet sati kasnije, veoma umorne. Uprkos planovima da ranije odemo na spavanje, sedele smo u našoj sobi i pričale dosta dugo. Nakon što smo se razišle, moja cimerka Daria i ja smo još malo pričale, pravile planove za predstojeći vikend i otišle da spavamo.
Autorka je studentkinja Filološkog fakulteta, zaljubljenik u fotografiju i umetnost
