Pr(a)va ljubav

Nikola Petkov
Objavljeno 14.10.2017.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 7 mins

Stajala je na najnižem stepeniku ulaza u prodavnicu kako bi njene usne bile u ravni sa njegovim. Zagrlila ga je sa obe ruke oko vrata i nežno provlačila svoje duge prste kroz njegovu kosu. On je grlio oko struka i lagano rukama klizio po leđima stidljivo zavlačeći prste ispod majice. Usne bi im se jedva dodirivale dok su tiho, skoro šapatom razgovarali razmenjujući neke, samo njima poznate i važne tajne. Tela, za javni prostor preblizu jedno drugom igrala su neku diskretnu erotsku igru njišući se jedva primetno levo i desno. Čekali su da dođe gazda prodavnice u kojoj je radila pa da se izgube nekud u mrak. Jedva da su me pogledali kada sam prošao pored njih.

Posmatrajući ih iz auta dok sam čekao da motor bude spremen za start, neizbežno je bilo podsećanje na davnu mladost i one prve ljubavi za koje moji vršnjaci svađalački kažu da su to bile one prave a ne kao ove sada… Naravno da nisu u pravu, jer ljubav je ljubav bilo kad da se desi, a život posle potvrdi da li je bila prava. Ovako kako sam video moglo bi da bude baš to – prava prva ljubav. Ne mora prva ljubav da počne prvim poljupcem kao što ni prvi seks u životu neke mlade osobe ne mora nužno značiti ljubav. Ipak, da su ovo dvoje mladih ljudi želeli samo seks čemu onda ti rituali, diskretni dodiri, nežni pogledi i taj šapat na uvo. A nemam pojma o čemu su pričali. Niko ne zna.

Svi smo ovo doživeli, svako na svoj način u različitim okolnostima i periodu odrastanja. Svako je imao neku svoju prvu ljubav. I svaka je različita. Za one koji površno i sa strane posmatraju ovo dvoje, sve prve ljubavi su iste. Ali nisu … svaka ima svoj tajni jezik, različite i samo njima razumljive reči i rituale, svoja tajna mesta i signale. Svi smo to imali i doživeli svako na svoj način samo smo zaboravili. Zaborav je ljudsko prokletstvo. Surovo briše sećanja na detinjstvo, dečje igre, školske dane, prve prijatelje i ko zna koliko još toga lepog, pa i na prve ljubavi. Zaboravljajući lepe detalje svojih života postajemo tako svakodnevni, slični i dosadni. Ti prvi pogledi i dodiri, držanje za ruke i prvi zagrljaji, prvi nevešti poljupci koje smo zaboravili bili su uzbudljiviji od bilo kojeg seksa koji ćemo imati u životu. Mnogi će pomisliti da je ovo preterano, ali nije. Ne možemo se vratiti u prošlost i ponovo osetiti to uzbuđenje kao što ne možemo ponovo osetiti strast neke doživljene zabranjene ljubavi koju možda pamtimo, ali su „leptirići iz stomaka” nekud odleteli i strast izbledela.

Pamtim svoj prvi poljubac koji se desio dok smo sedeli na ogradi parka prvog dana seoske slave. Oko nas je bila gužva, korzo, a na nekom razglasu se čulo – Dr Hook & Medicine show, Silvia’s mother. To sam upamtio, ali dodir usana, šta smo pričali i šaputali na uvo , tu našu malu tajnu… zaboravio sam. Pesma se još uvek čuje na radiju i uvek me seti na taj letnji dan, ali samo na događaj, ne i na ostalo. Više se ne sećam da li je to bila ta prva ljubav ili neka druga koja ju je trajanjem nadmašila. Sve jedno, obraduju me takve daleke asocijacije jer sam već u godinama kada direktne emocije ne „udaraju” onako kao u mladosti, a iza ovih indirektnih dolazi nešto novo što se nije moglo onda ostvariti. Iz tog nanovo oživljenog iskustva stvori se priča, slika, svašta drugo lepo što se može podeliti bez straha da će izazvati negativne efekte.

U tradicionalnim društvima poput našeg, vrlo često se prve ljubavi završavaju brakom. Kada tajna prestane da bude tajna, umeša se rodbina i prijatelji sa svojim planovima i projekcijama. Kreće klasična šema i magija prve ljubavi prestaje. Zapravo ljubav, ona prava i iskrena, čista, više ne postoji. Postoje planovi, brige, pa dođu deca, problem sa novcem, krediti. Ljubav bledi i menja se do neprepoznatljivosti. Prelazi u naviku ili u formu ljubavi koju baš i ne možemo tako nazivati uvek.

Čarolija prve ljubavi to i jeste jer je to najčistija i najiskrenija ljubav koju ćemo uopšte doživeti. Volećemo još, zaljubljivaćemo se, ali ni jedna od tih ljubavi neće biti kao ona prva. Ne treba pri tom mešati strast i ljubav, hormone i čiste, neiskvarene emocije sa praga odrastanja. Zato treba pamtiti, možda beležiti i na sve moguće načine čuvati sećanje na te lepe dane i godine. Kada život počne da bledi uspomene ga, makar na kratko recikliraju i oplemene. Taman toliko da ne postanemo obična matora džangrizala koja ne razumeju mlade.

PRETHODNI ČLANAK

Ostavi komentar

  • (not be published)