Ko sam ja kao omladinski radnik?

Ovo nije priča o dečaku koji je konačno pronašao svoj bend i koji samo želi da svira. Ovo je priča o njegovim notama. O muzici koja je za svačije uši

Deniz Hoti
Objavljeno 21.10.2017.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 10 mins

Pre šest godina sam počeo da živim život baš onako kako želim. Danas nisam ljut, ne kockam se, učim, putujem, pomažem drugima i svakog dana eksperimentišem. Smejem se i sledim svoje snove. Šta se desilo? Odgovor je jednostavan. Fora je u tome što sam počeo da pravim svoju muziku i ovo je priča o mojim notama:

1. Prestao sam da se dokazujem

Odlučio sam da živim svoj život sa svojim pravilima. Zvuči arogantno, ali verujem da pričamo istim jezikom. Prestao sam da obraćam pažnju na to šta drugi misle i očekuju. Saslušam ih naravno i ako smatram da ima smisla, konstruktivnu kritiku usvojim i nastavim dalje. Ne ulazim u bespotrebne rasprave i ne pravim se pametan. Iskren sam. Šalim se kad mi se šali. Šišam se i brijem kad hoću. Kupujem polovnu odeću i ne ćutim kad svi misle da je bolje ćutati. Danas se dokazujem isključivo samome sebi. Brojim dane bez cigara i alkohola, računam pređene kilometre na bajsu, takmičim se u u tome šta sam naučio da skuvam. Prestao sam da se dokazujem, odlučio sam da sam sebi pokazujem da znam i da mogu.

2. Hoću da radim ono što volim

Da bi bio srećan čovek mora da radi ono što voli. Tačka! Rano sam počeo da radim u javnom preduzeću. Siguran, ali jako dosadan posao. U nekom trenutku sam upoznao Marka koji je u to vreme radio u Kambodži za samo sto dolara i koji je pomagao majkama u jednom selu da zarade dovoljno kako bi školovale svoju decu. Social biznis! WoW! Kakva ljudina! Od tada je moja želja da radim nešto što ima smisla za zajednicu postala neverovatna. Ta želja me je navela da dam otkaz, da budem bez novca skoro godinu i po dana i da zajedno sa Ivanom, Filipom i Dušanom osnujem Connecting. Taj Connecting je postao hobi, posao iz snova i najbolje zezanje. Dakle potrebno je samo da osvestite šta želite i da sve što radite bude usmereno ka ostvarenju te želje. Rad sa mladima i za mlade je stvar izbora, a ne moranja. Predstavlja čisto zadovoljstvo protkano malim pobedama koje nam daju osećaj smisla.

3. Ljudi su moć, a ne novac

Prestao sam da glumim i da lažem sebe. Još uvek se borim sa svojim maskama ali ih sada barem prepoznajem i razumem zašto su tu. Svestan sam da živimo u Evropi i da je moderno da svi nešto radimo i da smo zauzeti, da zarađujemo i da jedni druge procenjujemo na osnovu toga šta posedujemo. Danas ljudi trče za novcem i prestižom i svestan sam da sam bio deo te trke. Međutim, trenutak u kojem shvatam da mogu da zaradim dovoljno od posla koji volim je bio WoW i tada je svaka trka za novcem izgubila smisao. Svestan sam da nikada neću biti „bogat” (u očima kapitalizma), ali sam isto tako svestan šta je zapravo bogatstvo. Jedan običan razgovor na pauzi tokom treninga sa mladom osobom i deljenje dilema, sumnji, ili sreće nemaju cenu i ne mogu da se mere novcem.

4. Ne plašim se, verujem

Dugo sam tražio izgovore za svoje nečinjenje u drugima, tako je lakše. Svi koji ćute i trpe uvek i stalno pričaju o problemima, jer im je neko rekao da ne mogu, da nisu dovoljno dobri i da to što žele nema smisla. Strah od neuspeha ne sme da sputava decu i mlade i naš zadatak jeste, a tu mislim na omladinske radnike/ce, da veruju u svoja rešenja i da mladima predstave nadu. Verujem u ljude, verujem da će dobro pobediti zlo i živ sam primer da su čuda moguća. Jer ako jedan kockar koji je ostao bez svih prijatelja može da ustane i da pogleda sebe u ogledalo, da počne da uči i radi na svojim vrednostima, kakav je onda tek potencijal u deci i mladima. Danas se ne plašim da svoje pogrešne izbore podelim sa njima, jer verujem da među njima ima mnogo pametnih koji su spremni da stvore novi život učeći na tuđim greškama.

5. Optimizam

Sebe smatram optimistom jer sam naučio kako da svoje misli brzo pretvorim u pozitivne reakcije. Verujem u onu izlizanu: „Kakve su ti misli takav ti je život”. Zvuči otrcano, ali je tako! Vežbam svoje misli svakog dana, ponekad meditiram, ponekad se šetam sam sa sobom pričajući do besvesti, ali vežbam. Pozitivno mišljenje o sebi i o drugima mi je uvek do sada pomoglo, nikada mi nije odmoglo. I to je činjenica!

6. Više nisam ljut

Od Šimona Peresa, pokojnog izraelskog predsednika, u jednom intervju sam čuo divnu stvar koja danas živi sa mnom: „Odlučio sam da niko ne može da me naljuti”. Tokom razgovora sa Mirom Adanjom-Polak naglasio je još da u tim trenucima prvo oprosti toj osobi koja ga je uvredila, pa onda oprosti sebi zato što je preko te situacije prešao kao da se nije dogodila, onda sve zaboravi i nastavi dalje. Iako je ljutnja jedna od top pet emocija, uvek i svuda pristuna, radim na njenom pretvaranju u konstruktivne akcije. Jer moj zadatak kao omladinskog radnika nije da budem ljut, to može svako. Moja odgovornost je da pronađem rešenje!

7. Mi

Na jednom zajedničkom ručku EmPower studenata u Ženevi, u restoranu sa tradicionalnim afričkom kuhinjom, svi zajedno smo jeli iz istog tanjira, rukama. Nije bilo pribora. Niko nije negodovao. To je bio sudar svetova. Evropa, Azija, Centralna Amerika i Afrika. Mi smo bili MI. To je trenutak kada shvatite koliko su mali običaji i kulturološki obrasci divni. Kako nas oblikuju i definišu. Sa mladima uvek jedem iz istog tanjira, zajedno mislimo, akcijamo i stvaramo. Svaka mlada osoba zaslužuje prostor za greške, prostor za učenje, prostor da preuzma rizik i da se ne boji. To je jedino moguće ako mladi osete da su deo zajednice i naš zadatak je kreiramo MI okruženje.

8. Istrajnost

Ja sam jedna mazga koja je svesna koliko nema pojma i koliko mora da radi svakoga dana da ne bi izneverio sjaj u očima mladih tokom radionica, akcijanja, sastanaka itd. I kada ne ide, i kada nemamo novca za kiriju i račune i kada ne prođe nijedan projekat MI ne odustajemo. Connecting nije više stvar izbora već obaveza da se sve što je investirano u nas vrati zajednici i tako pruži prilika nekim novim mladim ljudima da ostvare svoje potencijale.

9. Igram se

Život i omladinski rad posmatram kao igru. U šali često naglasim da se i dalje borim i da jedva čekam da moj život postane igra. Međutim istina je da se igram, da eksperimentišem, grešim, brzo učim i da se trudim da mi nikada ne bude dosadno.

10. Još uvek sam ljud!

Koji greši, koji sumnja, koji plače i koji svakoga dana razmišlja da odustane. Ljud koji svakoga dana dovodi u pitanje put kojim je krenuo. Ljud koji zna da bude ljut na sebe i sve(t) oko sebe. Ljud koji razmišlja da zaključa dedu u sobu kada sledeći put budu bili izbori, koji zna da ne bude dobar drug i koji ishitreno reaguje kada mu nije po volji, ali sam i ljud koji veruje da je ovoga puta napravio pravi izbor. Ljud koji je odlučio sa stvara muziku zajedno sa vama!

PRETHODNI ČLANAK

Ostavi komentar

  • (not be published)