Još jedna od mnogih detruktivnih stvari po nas, u celini i pojedinačno, koju smo nasledili i nadogradili iz vremena vladavine Miloševića i bratije je prizeman, agresivan, bahat, neodgovoran i prostački rečnik političara, čast izuzecima, koje smo birali da nas zastupaju na svim nivoima upravljanja državom. Nasledili smo, prihvatili i nadogradili neodgovoran i neodmeren govor pun izvrtanja istine, etiketiranja, optuživanja, suđenja bez imalo straha da će se zbog toga odgovarati. Kada je uvedeno višestranačje, tj. demokratija u Srbiji, pa još i kapitalizam, Srbi su to shvatili kao anarhiju. Imaju se sva prava i nešto malo, malo obaveza. Shvatili su npr. i to da mogu da pričaju šta hoće, gde hoće i kad hoće i da neće odgovarati za to. Ali! To ne važi za običnog čoveka. On itekako odgovara za izgovorenu ili napisanu uvredu, klevetu, pretnju, ma koliko nekada naivna i besmislena bila.
Autor: Pavel Kuzinski
Da se ne podsećamo govora od kraja ’80-tih prošlog veka koji su doveli do užasnih ratova i svega šta nam se dešavalo. Ali, ti govori su stvorili i ovo sadašnje stanje. Generacije su stasavale uz govore političara na vlasti i uz tekstove novinara. Generacije godinama slušaju i čitaju o domaćim izdajnicima, lopovima, mafijašima, narkomanima, perverznjacima u redovima „drugih” stranaka, u redovima ljudi koji drugačije misle i govore, poimence se prozivaju, mediji objavljuju, sve sa slikama i uznemirujućim nadnaslovima i naslovima, ali, retko ko je krivično odgovarao za dela koja im se stavljaju na teret, isto tako, niko od tih što su optuživali nije odgovarao za nedokazane iznete tvrdnje. Niko iz medija nije odgovarao. Jeste, retko, i to iz nekog medija koji nema veliki tiraž. Generacije slušaju uvrede na račun „drugih”, bez imalo osećaja za meru, moral, čast, kulturu, na kraju, baš ih briga i za zakon… da bismo stigli do današnjih dana kada se predsednik države na televiziji sa nacionalnom frekvencijom neprimerenim rečnikom za jednog intelektualaca, pa još predsednika države, obrušava na sve koji se ne slažu sa njegovim viđenjem vođenja države. Taj rečnik nam je postao normalan, što nije normalno. Uticaj tih govora i medijskih tekstova i priloga, npr. da su svi protiv nas, da nas svi mrze, generalizujući do krajnjih granica, na najtragičniji način se pokazao ovog leta u Zakintosu, letovalištu u Grčkoj. Mladić iz Srbije je bio besan i povređene nacionalne časti iz razloga što devojka iz Srbije u baru, u letovalištu u Grčkoj, sedi sa Amerikancem, pa još crncem! U njegovoj pijanoj glavi, sasvim je bilo normalno da priđe stolu, izgrdi devojku i lupi šamar Amerikancu. Ali, u obračunu koji je sledio, momcima iz Srbije je, takođe, bilo sasvim normalno da njih šestorica išutiraju besvesnog mladića. Mladić je od povreda umro.
U Srbiji je postalo normalno da članovi vladajuće stranke, bez imalo stida i srama klevetaju, optužuju, omalovažavaju kandidate za bilo koju funkciju, ako nije iz njihove stranke. I njih, i njihove članove uže i šire porodice, prijatelje… Satanizuju svakoga ko drugačije razmišlja i ima hrabrosti da to objavi. U tome učestvuju svi, i političari na vlasti, i mediji, i običan narod svojim komentarima i statusima po društvenim mrežama. Narodu je to postalo normalno, čak simpatično, ne shvatajući da se tako, po ko zna koji put, veštački stvara veliki jaz među narodom. „Mi” i „oni”.
