Posle 25 godina, ponovo u poseti uvaženoj VMA, ako razmišljate koliko strahopoštovanja ova ustanova zaslužuje, zapitajte se ponovo. Od svega posećenog, jedino gde se nisam bitno razočarao je parking, sve ostalo što sma video vidno je propalo i opštedruštvena klima ne miriše na skori kraj golgote. Da, sa parkinga lako pronalazite ulaz, nigde obeležen kao službeni, ali službeno lice će vas o tome obavestiti i uz svu bitnost propustiti. Po ulasku postajete svesni koliko je za našu Vojsku vreme stalo i koliko ne misli taj mehur napuštati, jer opšti nemar miševima odgovara. Sva uputstva i smernice, pokupio sam sa Googla i njemu hvala beskrajno, jer na licu mesta, od sve pomoći, nisam našao ni kolica. Logika i portir upućuju samo na opšte vidljiv lift, kojim možete na razne spratove, osim na one koji su vam potrebni, jer vaš put je možda zvezdama ispisan, ali putokaze u dugim tamnim i neobeleženim hodnicima, nećete naći, sve dok na krajevima tih tunela ne shvatite svoju grešku. Napomenuo bih ponovo da bez kolica i dalje možda ne bih primetio dužinu tih tunela, ali besmisleno dugi i bez naznake ispravnosti izbora, dužina se neverovatno povećava. Putanja je bila katastrofalno besmislena, prvo idete liftom, na koji prvo naiđete, na treći sprat, na pregled doktorke laserskom metodom, jer drugačije metode nisu moguće u doživljenom ritmu. Doktora smo čekali da dođe, za par minuta izađe, pogledom nas prebroji i naše stanje, u očima nam vidi i onako u grupi, davanje terapije čoporativno dozvoli, ali prvo da otvorimo istoriju bolesti na prvom spratu, sreća uglavnom smo imali saradljive pratioce koji su obavljali samo šaltersko iščekivanje i odrađivanje raznih zavođenja u knjige postupaka. Naravno po uvođenju u postupak lečenja suočavam se sa još dužim i tamnijim hodnikom do lifta koji me može odvesti do 13. sprata, jer tamo po sistemu levo ili desno, pronalazimo odeljenje Neurologije 2, gde ću leći da odmorim i terapiju primim, potpuno zasluženo i od države plaćeno.
Znam da su moji navodi možda većini besmisleni i na moju razmaženost mirišu, ali sve ovo je u normalnim zemljama i normalnim društvima, jako besmisleno i sigurno alarmantno, jer davanje moje šestomesečne terapije Ministarstvo zdravlja nadoknađuje, tj. plaća ustanovi koja mi je uz svu propratnu proceduru pruži i istu naplati u iznosu od 9.999 do 99.999€ i bez obzira na to što sam ja ili neko drugi kao pacijent suštinski i bespotrebno izmučen. Možda je idealno i potrebno otvaranje novog dela zgrade, jer ako nas ovakve ustanove ne odvrate od ovozemaljske medicine, teško da će iko to učiniti adekvatnije: crkveni prostor u zgradi VMA nezajažljivo raste i cveta, možda dok palite sveće za žive ili mrtve, razmislite baš o tome i nikako nemojte ići na ulicu, tamo vladaju zli dusi, oni ne vole majku Rusiju, pa verovatno ni svoju…
