Građani i građanke Pančeva u prethodne dve godine izdvojili su gotovo 60 miliona dinara za medijske sadržaje finansirane preko javnih nabavki, dok su sredstva za konkursno sufinansiranje javnog interesa u informisanju svedena na minimum.
Dok je ranijih godina za medijske konkurse izdvajano oko 40 miliona dinara, 2024. taj iznos bio je svega 4,2 miliona. Istovremeno, kroz ugovore o javnim nabavkama u 2024. godini podeljeno je 29 miliona, a u 2025. dodatnih 30 miliona dinara.
Međutim, ove godine Grad Pančevo je na konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iznos vratio na 40 miliona dinara. Odlukom o budžetu za 2026. ukupno su za javno informisanje planirana 42 miliona dinara – 40 miliona kroz javni konkurs i dva miliona dinara za pojedinačna davanja u skladu sa pravilnikom.
Na pitanje zbog čega je od 2024. godine drastično smanjen iznos za konkursno sufinansiranje medija i zašto se umesto izdvajanja novca za javno informisanje preko javnih konkursa, čija je suština transparentnost, ostvarivanje javnog interesa i nezavisnost medijskog sistema, prešlo na propagandno informisanje preko ugovora na osnovu javnih nabavki na koje se ne primenjuje Zakon o javnom informisanju i medijima, iz Gradske uprave Pančevo nismo dobili odgovor.
Ova praksa ipak nije jedinstvena za Pančevo. Kako je Cenzolovka ranije pisala, nakon što su krajem 2023. godine usvojene izmene Zakona o javnom informisanju i medijima (ZJIM), uveden je uslov da mediji koji dobijaju sredstva na konkursima ne smeju biti kažnjavani zbog kršenja Kodeksa novinara Srbije. Posledica toga bila je drastično smanjenje novčanih izdvajanja za konkursno sufinansiranje medija u mnogim lokalnim samoupravama širom zemlje. Iako su brojne opštine i gradovi, uključujući i Pančevo, godinama finansirale tabloide i druge medije koji gotovo svakodenevno krše Kodeks novinara, kao i one kojima su Regulatorno telo za elektronske medije (REM) i Savet za štampu izrekli mere i opomene, novim zakonskim odredbama njihovo finansiranje sada je znatno ograničeno.
Da je uzrok drastičnog smanjenja novca za konkursno sufinansiranje medija, upravo nova odredba ZJIM, pokazuje i primer Pančeva. Kako nisu mogli da dodeljuju novac šampionima u kršenju Kodeksa, koje su ranije finansirali, tabloidima Alo i Informer, zbog nove odredbe zakona, dosetili su se ugovora na osnovu javnih nabavki, na koje se zakon ne primenjuje, i ponovo dodelili novac ovim beogradskim propagandnim medijima, kao i lokalnim favoritima – RTV Pančevo, Pančevac, i ePančevo, koji su takođe imali izrečene mere i opomene regulatornih tela.
Pravnik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), Rade Đurić, za Pančevo si ti objašnjava kakvi su ovo ugovori. Reč je o posebnoj proceduri za postupke koji nisu deo Zakona o javnim nabavkama (ZJN), ali ipak moraju da budu sprovedeni kroz postupak javne nabavke.
„Iz ugovora se vidi da lokalna samouprava ima pravilnik koji detaljnije uređuje procedure koje se ne odnose direktno na ZJN. Što se tiče pravnog osnova za pozivanje, na početku se pozivaju na član 27, stav 3, koji predstavlja izuzetak za slučajeve kada su vrednosti ispod propisanih pragova, odnosno kada se ne sprovode javne nabavke prema ZJN”, objašnjav Đurić.
„Sistematsko zaobilaženje medijske politike”
Preusmeravanje javnog novca sa konkursnog sufinansiranja medija na promociju i oglašavanje institucija predstavlja odstupanje od njegove osnovne svrhe javnog novca namenjenog informisanju – podrške kvalitetnom i nezavisnom informisanju.
Tanja Maksić, programska koordinatorka Balkanske istraživačke mreže (BIRN), ocenjuje da model finansiranja medija preko javnih nabavki jeste namerno zaobilaženje osnovnih načela medijske politike.
„Medijska strategija jasno predviđa da se većina javnog novca troši kroz konkurse upravo zbog rizika od korupcije i finansiranja propagande umesto javnog interesa”, kaže Maksić.
Ona dodaje da javne nabavke formalno jesu zakonit mehanizam, ali da u praksi često služe za favorizovanje „prijateljskih” medija.
„Gradske uprave koriste pravne praznine sistema javnih nabavki – nedovoljno razvijene kriterijume za izbor medija, nejasne planove oglašavanja i diskreciono pravo kontrole realizacije ugovora. To smanjuje transparentnost i povećava rizik od političkog uticaja”, navodi ona.
Maksić naglašava da sistem javnih nabavki, osim najniže ponuđene cene, ne podrazumeva niti jedan kvalitativan kriterijum, pa se tako vrlo često dešava da tabloidni mediji koji krše etička i profesionalna pravila dobijaju javni novac.
Medijski poslovi pod gradskim patronatom
Kako je ranije izvestila Cenzolovka u 2024. godini, beogradski i pančevački tabloidi su dobili preko ugovora na osnovu javnih nabavki, čak 7,3 miliona dinara. Beogradskim tabloidima dodeljeno je iz pančevačkog budžeta skoro 4,4 miliona dinara. Alo Media System dobio je 996.000 sa PDV-om, za „kreiranje i emitovanje video izveštaja o društveno odgovornim akcijama, sa posebnim akcentom na osetljive kategorije stanovništva”. Dogovoreno je 10 video-snimaka u trajanju od dva minuta za 498.000 dinara, koliko i za njihovu distribuciju.
Izdavač Informera – Insajder Tim još je bolje prošao od konkurencije. On je u julu i u decembru dobio gotovo 3,4 miliona. U julu skoro milion dinara za devet video-klipova iz oblasti privrednog razvoja Pančeva, a u decembru nešto manje od 2,4 miliona za produkciju i distribuciju video-sadržaja u oblasti projekata za generacije koje dolaze, koje sprovodi Grad Pančevo.
Za izradu jednog videa od 15 minuta planirali su da potroše čak 1,3 miliona dinara, a za distribuciju više od milion.
Ni miljenik gradskih vlasti, medijski radnik iz Vršca Aleksandar Čupić, urednik medijske franšize sa predznakom e (ePancevo, eVrsac, ePodunavlje), čije su firme na gradskim medijskim konkursima od 2016. do 2023. dobile najmanje 23,3 miliona dinara, nije ostao kratkih rukava. Za njega je izdvojeno nešto manje od tri miliona.
Za taj novac Čupić se obavezao da će proizvesti i distribuirati 30 video-snimaka, posvećenih infrastrukturnim projektima. Cena izrade svakog videa je oko 50.000 dinara, a distribucija vredi nešto manje od milion i po dinara.
Iste godine, novac u iznosu od 1,5 miliona dinara je, između ostalih, dobila i beogradska produkcija Photo Production Gorana Macana, za produkciju i distribuciju 12 videa o „kulturnoj mapi grada Pančeva”, a isti iznos opredeljen je i za produkciju Stella Production, takođe iz Beograda, za video-klipove o turističkim potencijalima Pančeva i projektima iz oblasti ekologije.
Za informativni film o poboljšanju kvaliteta života građana grada Pančeva, dva miliona je dobila novosadska firma Teddy Production, čija je zastupnica Sonja Kokotović Zečević, bivša direktorka programa Radio-televizije Vojvodine. Ugovor je zaključen 19. decembra, a rok za izradu filma bio je 25. decembar.
Video od 30 minuta – 2,4 miliona dinara
Slična praksa nastavljena je i prošle godine, pokazuju ugovori koje je naša redakcija dobila preko zahteva za pristup informacijama od javnog značaja. Ovog puta beogradski tabloidi nisu dobili novac, ali trend dodeljivanja novca prorežimskim medijima je nastavljen.
Lista dobitnika je nešto kraća, ali dodeljeni ugovori „teški” su 30 miliona dinara. I ove godine najviše je dobila gradska televizija RTV Pančevo – čak 20 miliona, za emitovanje programskih sadržaja koji se odnose na aktivnosti, projekte i druga dešavanja u nadležnosti Grada Pančeva.
Za kreiranje video-priloga o Pančevu novac su dobili i novosadska produkcija i medij, a među dobitnicima je opet i Čupićev Open View iz Vršca, sa kojima je zaključen ugovor 16. maja, za produkciju i distribuciju deset informativno-propagandnih video-materijala iz oblasti turističko-kulturnog potencijala Grada Pančeva. Ukupna vrednost ugovora je tri miliona dinara sa PDV-om, a prema specifikaciji u ugovoru, jedan video košta 300.000 dinara – po 150.000 dinara je izdvojeno za kreiranja sadržaja, i za distibuciju videa na sajtu epancevo.rs.
Svi video-klipovi objavljeni su istog dana, 6. jula 2025. godine, traju između tri i pet i po minuta, promotivnog su sadržaja, imaju naratorku i po jednog sagovornika (u jednom videu dva), dok je u čak sedam od deset video-klipova jedini sagovornik Srđan Nikolić, direktor Turističke organizacije Pančevo.
U drugim ugovorima iznosi su znatno veći – 1,2 miliona dinara za produkciju jednog 30-minutnog videa i isto toliko za distribuciju, ukupno 2,4 miliona dinara.
Ugovor sa firmom Sport-Network NS iz Novog Sada, vredan 2,4 miliona dinara sa PDV-om, predviđa produkciju i distribuciju promotivnog video-snimka od 30 minuta o društveno-odgovornim akcijama koje se spovode na teritoriji Grada Pančeva, s posebnim akcentom na osetljive kategorije stanovništva, decu, mlade i žene. Rok izrade video-klipa je sedam dana od dostavljanja zahteva.
Osoba navedena u ugovoru kao zastupnik tog privrednog društva je Dejan Radosavljević. Kako bismo saznali na koji način je potrošen novac poreskih obveznika Grada Pančeva, odnosno u kojem mediju je emitovan video-snimak nastao na osnovu pomenutog ugovora, ko su bili sagovornici, o čemu je video, zatražili smo komentar od autora. Radosavljević nije želeo da odgovara na pitanja i da, kako je rekao, „učestvuje u politici”, stoga nismo uspeli ni da mu postavimo i pitanje da li je rok od sedam dana za kreiranje i distribuciju video-snimka od 30 minuta bio dovoljan?
Ipak, na osnovu dostavljene potvrde o emitovanju video-priloga koji je izdala TV Most, a koju smo dobili preko zahteva za pristup informacijama od javnog značaja od GU Pančevo, došli smo do saznanja da je video u produkciji pomenute novosadske firme emitovan na pomenutoj novosadskoj televiziji.
Komentarišući cene video priloga, Tanja Maksić kaže za Pančevo Si Ti da bi procena tržišne cene trebalo da bude deo kontrole u fazi planiranja i realizacije javne nabavke.
„Cene zavise od kompleksnosti, tehnologije i obima posla, ali navedeni iznosi deluju visoko za standard produkcije onlajn video-formata. U takvim situacijama naručilac bi morao da zahteva dodatnu dokumentaciju koja dokazuje namensku i racionalnu potrošnju”, navodi Maksić.
Ovakva praksa ukazuje na sistematsko zaobilaženje medijske politike i na jačanje političkog uticaja na lokalni medijski prostor. Umesto podrške pluralizmu i nezavisnom informisanju, budžetska sredstva se usmeravaju ka medijima bliskim vlastima, čime se dugoročno narušava poverenje građana u sistem javnog informisanja.
U sledećem nastavku: Šta kažu stručnjaci – da li su cene ovih promotivnih sadržaja realne, šta građani zapravo dobijaju od ovakvog načina informisanja i ko treba da kontroliše ugovore
Tekst je nastao u okviru projekta „Medijska strategija po meri građana 2025 – 2031“, koji podržava Evropska komisija, a sprovode ga članice Koalicije za slobodu medija: Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija „Lokal pres“, Asocijacija medija (AsMedi), Asocijacija onlajn medija (AOM), Nezavisno udruženje novinara Vojvodine (NDNV), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Fondacija Slavko Ćuruvija i GS KUM Nezavisnost, u periodu od marta 2025. do februara 2027. godine
Za sadržaj ovog teksta isključivo je odgovorna redakcija koja je tekst pripremila i ni pod kojim uslovima se ne može smatrati da odražava stavove Evropske unije.
