Filološkinja po obrazovanju, ekspertkinja za digitalno obrazovanje i inkluziju po usmerenju. Aktivistkinja po uverenju.
Za Draganu Malidžan Vinkić ulica će uvek biti prostor gde bi najradije delovala. Ona, tako harizmatična, pronicljiva i domišljata, svoju borbu vidi aktivistički i politički, a ne stranački. Jasno zna kuda ide, a u sve što ide ima podršku porodice – njen vetar u leđa. Nije ni čudo jer potiče iz aktivističke porodice u kojoj se glas žena i te kako čuo.
Dok razgovaramo u mirnom i prijatnom ambijentu „Zvuka srca”, Dragana priznaje da ju je aktivizmom najpre zarazio otac, a potom i starija sestra. Činjenicu da su žene u poslednjih više od godinu dana u prvim redovima na protestima i blokadama i predvodnice društvenih promena ona ne smatra nikakvim izuzetkom. Žene u Pančevu, aktivistkinje s mnogo znanja i iskustva, uvek su vodile priču i bile glasne. Ženski glas bio je i te kako važan, jak i moćan.
„Mislim da su žene uvek bile u prvim redovima. Nije bilo vidljivo toliko pre jer nije bilo društvenih mreža, pa ko je fotografisao – fotografisao je, koja televizija je koji kadar snimila… Sada smo svesnije koliko nas ima, možda smo svesnije i naše snage. Veoma je bitno okruženje u kojem radite i s kim sarađujete“, kaže Dragana Malidžan Vinkić.
U okviru neformalnih organizacija u kojima dela – Inicijative „Odbranimo Teslu”, „Roditelji Pančeva”, zborovima – žene su brojnije. I te organizacije imaju vrlo lep i zdrav odnos prema ženama:
„Često možemo čuti naše saborce kako kažu: ‘Daj mi da se sklonimo, nek žene preuzmu svet’. Jedna normalna percepcija. Nijednog trenutka nisam setila da postoji neka razlika muško–žensko. Nalazile smo se u različitim ulogama tokom protesta i kao govornice, i kao redari, i ispred kordona, i gurale smo se, svašta smo radile barabar s muškarcima“.
Čitava godina za nama bila je burna, represivna, emocionalno iscrpljujuća, prepuna društvenih gibanja. Svako od nas imao je svoj motiv za pridruživanje uličnim skupovima i protestima, bilo da je reč o traženju odgovornosti za stradale u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, pravednosti, solidarnosti, zalaganju za istinu i demokratiju, borbi protiv kriminala i korupcije.
Koji su sve Draganini motivi bili za aktivno učešće u mnogim protestima?
„Mene uvek nešto žulja, tako da uvek imam potrebu da kvalitet života unapredim. Kroz to delujem u zavisnosti od teme koja je u tom trenutku važna – meni, društvu. Motiv za bolji život uvek je tu. Verovatno osetljivost na nepravdu ili potreba da se neko zaštiti ili neka tema malo više apostrofira. Različiti su motivi, pogotovo poslednjih godinu dana“, priča Dragana.
U čitavoj ovoj borbi protiv sistema, poslednjih dvanaest-trinaest godina… Trideset – uz smeh objašnjava Dragana, jer tridesetak godina aktivizma nije mali staž – svašta ju je motivisalo:
„Motivišu me neki ljudi, teme, priče, događaji. Definitivno su studenti prelepa motivacija, i ta budućnost o kojoj pričamo i ove zemlje i naše dece“.
Svedoci smo da mnogi organizatori i organizatorke, pa i učesnici i učesnice javnih skupova trpe raznorazne posledice. Režim pronalazi način da ih ucenjuje, targetira, da im se sveti zbog društveno-političkog angažmana. Finansijski ih iscrpljuje ili im pak ugrožava bezbednost.
Dragana Malidžan Vinkić je mnogo puta javno istupila govoreći o nepravdi, nasilju, korupciji, nemaru aktuelne vlasti, pružajući podršku svim našim sugrađanima i sugrađankama koji trpe pritiske i nasilje. I sada odzvanjaju njene reči s poslednjeg skupa u Pančevu:
„Niste sami. Više niko nije sam u ovom gradu. Više nema moja briga, sve je naša briga!”
Kako je Dragana i sama naglasila, posledica još nema, ali ne znači da ih neće biti. Jeste se svesno izložila, ali ne bez promišljanja unutar porodice, razmatrajući koji su rizici i koje su granice. Komentari na društvenim mrežama ne dotiču je – fokus joj je na broju pregleda, dosegu i smislenim komentarima koji će je motivisati nadalje.
„Jedino mi je mnogo važno da svaki govor, kad već imam priliku da govorim, bude smislen i da iskoristim taj momenat da doprem do što većeg broja ljudi, u zavisnosti od teme i cilja. Jesu me neki portali provlačili, ali ništa direktno imenom i prezimenom. To su bile neke stvari koje sam u kontekstu prepoznavala, što ne znači da posledica neće biti. Ali nekako sam spremna na to“, kaže dugogodišnja aktivistkinja Inicijative „Odbranimo Teslu” i članica teslaškog zbora.
Pričajući o pančevačkim zborovima, Dragana je istakla da su se u njima okupili ljudi sa širinom i da se izgradilo poverenje. Iako na skupovima kao govornica hrabro stoji sama, nikad nije sama jer su oko nje njeni ljudi. A faktor bezbednosti se uvek razrađuje, to su i sami usvojili od studenta.
No da li ovakav vid društvenog angažmana može da donese prave promene, mnogi se pitaju u poslednjih 15 meseci.
Dragana veruje da se promene dešavaju u interakciji između ljudi, i da je to jedini način:
„Ako pasivno posmatramo nešto sa strane, onda nema sagovornika, samo smo pasivni učesnici. Ali ako stvarno učestvujemo u skupovima, protestima, onda osećamo energiju ljudi. Nađemo se u situaciji da pričamo sa potpunim strancem, ali vrednosno se poklapamo. I to daje energiju. Veoma je važno da skupovi postoje. Oni jesu deo promene. Skup sam po sebi ne može da promeni ništa, ali može interakcija“.
Takođe, Dragana ističe veliku moć društvenih mreža – na njima se plasiraju neke informacije, ideje, poruke, što postepeno doprinosi određenim promenama.
„Ne znam da li su to promene od hiljadu milja, ali u jednom okruženju kao što je Pančevo skupovi su uvek bili kritični. Ljudi su se uglavnom opredeljivali da idu za Beograd. Ovo je ipak mali grad, svi se poznajemo – ne vole ljudi da se izlažu. Poslednjih godinu dana videli smo da su Pančevci nekako to prevazišli. Treba im jak motiv da se okupe masovnije, ali da, mislim da smo napravili jednu kritičnu masu u našem gradu zahvaljujući tim skupovima“, objašnjava ova odlučna sagovornica.
Dalji tok društvenih promena, smatra Dragana, možemo videti na primeru razvijenih zemalja. I tamo ljudi izlaze na ulicu i bore se za nešto što im je važno. I kada jednog dana ovoj zemlji svane, uvek će biti razloga za borbu.
S obzirom na to da je inkluzija Draganina ljubav i životna filozofija, njena želja jeste da ovo društvo bude apsolutno inkluzivno. Podseća nas na rasprostranjeno siromaštvo, ugroženo pravo mnogih na zdravstvenu negu, obrazovanje, pravdu… Upravo ta životna filozofija nju razlikuje od drugih – ona vidi širu dobit.
„Uvek će biti tema za koje čovek treba da se bori, ne samo da bi njemu bilo dobro nego i društvu generalno. Inkluzijom se bavim da bi društvo bilo bolje. Jer svi mi imamo neku potrebu. Jer ćemo svi mi u nekom trenutku ostariti, nešto nećemo moći, i veoma je bitno da možemo da živimo dostojanstveno. S jedne strane, vidim nastavak borbe u tome da napravimo institucije, da one zaista rade svoj posao“, naglašava naša sagovornica.
Uz smeh kaže da će se sutra možda baviti i pčelama, jer su i one ugrožene. Uostalom, Pančevci i Pančevke znaju koliko je ekologija u ovom gradu važna tema i tu nam svima još mnogo bitaka predstoji.
Učešće žena u političkom životu grada i ove zemlje nije zanemarljivo. Neka shvatanja se menjaju. Činjenica je, podseća nas Dragana, da je svaka žena koja je izašla na neki protest politički delovala. Kako će ta borba žena na prvoj liniji dalje izgledati, sutrašnjica će pokazati. Možda će neke ući u stranačke strukture, a možda će se formirati i nešto novo što će dalje uticati na politike. Zasad, videćemo se na ulici i rečju i delom biti deo društvenih promena. Neke dobre prakse ćemo nastaviti, a neke nove stvoriti.
Ova priča je nastala u okviru projekta „Žene na prvoj liniji – pokretačka snaga društvenih promena“, uz finansijsku podršku Evropske unije u okviru projekta SMS Facility – Small Media Support in Western Balkans project, koji sprovodi Thomson Media. Sadržaj je isključiva odgovornost medija i autora i ne odražava nužno stavove, mišljenje ili vrednosti Evropske unije ili Thomson Media.
Tekst je preuzet sa partnerskog sajta PANpress
