Mladi novinari u Pančevu svoju karijeru, ako je uopšte započnu u lokalnom mediju, započinju na volonterskoj bazi ili honorarno, bez ugovora o radu koji im garantuje osnovna radna prava.
Slušaj tekst
Pančevačka medijska scena iz godine u godinu broji sve manje mladih novinara koji se bave lokalnim pitanjima. Lokalno novinarstvo ne pruža im mogućnosti za život, te i ako se odluče da svoje znanje iskoriste za informisanje lokalne zajednice, to uglavnom ostane u domenu dodatnog posla.
Opšta demografija novinara u Srbiji pokazuje da novinarstvo nije profesija mladih. Po istraživanju Sindikata novinara i medijskih radnika Srbije (SINOS) od ove godine, čak 45% ispitanih novinara i novinarki je starije od 50 godina, te zaista ne začuđuje zbog čega se ljudi iznenade kada u Pančevu sretnu mladog novinara zaposlenog u lokalnom mediju.
A šta o svojim iskustvima, razlozima zbog kojih napuštaju lokalne medije, uzrocima i posledicama nedostatka radnih prava, kao i o potencijalnim rešenjima kažu mlade novinarke, urednik lokalnog medija i stručnjak u oblasti radnih prava medijskih radnika?
Ugovor o radu – misaona imenica
Odgovarajuća zarada i naknade (prevoz, regres, topli obrok), bezbedni uslovi rada, dnevni i godišnji odmor, bolovanje, porodiljsko odsustvo, zaštita ličnih podataka, uvećana zarada za prekovremeni/noćni rad, prijava radnog odnosa i doprinosi samo su neka od prava koje mladi novinari i novinarke u lokalnim medijima u Pančevu nemaju zato što uglavnom rade bez ugovora o radu.
„Sarađivala sam sa tri lokalna portala, ali ni sa jednim nisam imala formalni ugovor. Prvo iskustvo bilo je na dobrovoljnoj bazi, zatim sam radila za platu bez ugovora i bez prijave. Saradnja sa trećim portalom zasnivala se na usmenom dogovoru o iznosu koji će mi biti isplaćen po objavljenom tekstu”, objašnjava Marinela Boljancu, novinarka iz Glogonja i bivša urednica omladinske redakcije jednog lokalnog pančevačkog medija.
Ukoliko pak postoji neka vrsta ugovora, najčešće je reč o ugovoru o autorskom delu ili ugovoru o privremenim i povremenim poslovima.
„To su ugovori koji mlade novinare i medijske radnike stavljaju u prekarni položaj. S takvim ugovorima oni ne ostvaruju pravo na radni staž i sve druge tekovine savremenog doba. Jednom rečju, mladi novinari u manjim sredinama ne ostvaruju prihode koji im mogu obezbediti finansijsku sigurnost i stabilnost”, pojasnio je Darko Šper iz Granskog sindikata kulture, umetnosti i medija „Nezavisnost”.
Uzroci novinarske nezaštićenosti
Lokalni mediji u manjim sredinama, pa i u Pančevu, i sami su u izuzetno teškom finansijskom položaju. Neretki su slučajevi da se sa aspekta radnih prava i sami urednici lokalnih medija nalaze u istoj situaciji kao i njihove mlade kolege i koleginice.
„Najveći broj medija u takozvanoj unutrašnjosti i takozvanoj provinciji je na granici održivosti i izdržljivosti. Zbog tema koje tretiraju, načina na koji izveštavaju i mesta u lokalnoj zajednici, takvi mediji nisu ’politički podobni’, niti je njihov medijski proizvod tržišno isplativ”, kaže Nenad Živković, urednik portala Pančevo Si Ti.
Poslovno okruženje utiče na lokalne medije, što se dalje odražava na radna prava medijskih radnika, pa i mladih novinara na lokalu.
„Lokalni mediji posluju izuzetno otežano i pretežno zavise on novca koji će dobiti na konkursima za projektno finansiranje ili kroz međunarodne projekte. Oni koji su bliže vlasti po pravilu dobijaju ogromna sredstva, dok profesionalni mediji dobijaju simbolične iznose kojima mogu da pokriju samo najosnovnije troškove. U takvoj situaciji, ono što preostaje za medijske radnike nije dovoljno da im se obezbede plate, pa se poslodavci dovijaju kako znaju i umeju. To nije normalno poslovno okruženje jer pretežno zavisi od političke volje onih koji raspolažu lokalnim budžetima, a to su po pravilu političari stranke na vlasti”, rekao je Darko Šper.
On je dodao i da je veliki problem sve zastupljenije političko zapošljavanje, gde nije presudan kvalitet pojedinca, već pristanak na rad mimo pravila struke.
Treba napomenuti i da značajan broj medijskih radnika u Srbiji nije sindikalno organizovan, te da, između ostalih i mladi novinari nemaju načina da kroz ovakav vid borbe zaštite svoja prava.
Posledice nedostatka radnih prava
Mladi novinari i novinarke iz Pančeva sve češće vide mogućnosti za razvoj svoje karijere u nekoj od velikih beogradskih redakcija ili u nekoj drugoj delatnosti poput marketinga i odnosa sa javnošću, a jedan od glavnih razloga za to su upravo njihova radna prava.
„Pisanje za lokalne portale uglavnom je bio dodatni izvor prihoda, a ne osnovni posao. Nije bilo realno živeti isključivo od toga. Veći broj tekstova mogao je da donese veću zaradu, ali bez ikakve sigurnosti ili stabilnosti. Zbog toga sam uglavnom paralelno imala posao na kom sam bila prijavljena i koji mi je obezbeđivao redovna mesečna primanja”, rekla je Marinela Boljancu.
Nakon odlaska iz lokalne redakcije, ona je svoju karijeru nastavila u kompaniji za odnose sa javnošću. Pored nedostatka radnih prava, razlog zbog kojeg je prestala da se bavi novinarstvom u lokalnim medijima jeste i sve veća politizacija medijske scene u gradu, a pi-ar joj je, kako kaže, doneo veću distancu, mir i razdvajanje poslovnog i privatnog života.
Iris Pejčić, studenkinja Filološkog fakulteta iz Kačareva koja je godinama radila u jednoj velikoj beogradskoj redakciji, rekla je da uslovi ni tamo nisu sjajni, ali da je nakon dužeg vremena uspela da se izbori za ugovor o radu. Međutim, i ona je nakon izvesnog vremena prestala da se bavi novinarstvom i uplovila u svet video-produkcije i vođenja društvenih mreža.
„Prešla sam na novo radno mesto iz mnogo razloga, iako sam u staroj firmi dobila ugovor početkom ove godine. Džaba sve jer su međuljudski odnosi loši, radnici se tretiraju loše, gledaju na tebe kao na roba, a ne na čoveka. U novoj firmi sam tek mesec dana, ali za to vreme nisam doživela nijednu neprijatnost. Iako sam ja ovde dobila okej uslove za rad od početka, mislim da to nije slučaj sa svima i da svugde ima ljudi koji se bore i muče za te uslove jer, opet kažem, iz mog iskustva, oni se ne podrazumevaju nigde, premda ne bi trebalo tako da bude”, zaključuje Iris.
Slučaj u kojem mladi pančevački novinar ili novinarka odlazi da radi u veliku redakciju u Beogradu nije redak.
„Mladi novinari koji, sasvim prirodno, žele da napreduju u poslu ne vide u lokalnim medijima profesionalnu perspektivu i budućnost kojom bi bili zadovoljni. Nama u Pančevu poseban problem predstavlja blizina Beograda. On usisava sve pančevačke najkvalitetnije ljude, ne samo novinare. Privuče ih svojom veličinom, svetlima velegrada, mogućnostima za pravljenje karijere i, što je veoma važno, finansijskom ponudom. U sudaru s beogradskom medijskom scenom, mediji iz drugih sredina po svojim performansima i resursima jednostavno nemaju šansi da budu ni blizu, a kamoli rame uz rame”, pojasnio je Nenad Živković.
Postoji li rešenje?
Videli smo uzroke nedostatka radnih prava koji sa sobom donosi neminovno slabljenje pančevačke medijske scene i sve manje mogućnosti za mlade novinare na lokalu, te se postavlja pitanje ima li rešenja za ovaj problem.
Od Darka Špera iz GS KUM „Nezavisnost” čuli smo da je u ovakvim okolnostima teško dati odgovor na pitanje kako sistemski rešiti stvari, kao i da bi idealno bilo kada bi svi mladi novinari i novinarke imali jednaku šansu.
Nenad Živković dao je malo konkretniji odgovor:
„Trebalo bi da se promeni pejzaž na medijskoj sceni u čitavoj Srbiji, da proradi medijsko tržište, da se scena diverzifikuje, decentralizuje i pluralizuje, da se promeni koncept konkursnog sufinansiranja izrade medijskih sadržaja u kome novac iz javnih fondova dobijaju samo mediji bliski vlastima, da se taj proces učini apsolutno transparentnim, da strani i domaći donatori počnu, nastave i uvećaju pomoć nezavisnim medijima, da, jednostavno rečeno, lokalni mediji postanu samoodrživi”, zaključuje pančevački novinar.
Kada bi se lokalnim medijima obezbedila sredstva da mogu mladim novinarima da obezbede sva radna prava, lokalni mediji bi vrlo verovatno ojačali kadrovski, a samim tim i na druge načine, nazire se iz reči Iris Pejčić, koja je rekla da bi sigurno prihvatila posao u lokalnom mediju u Pančevu da su joj ponuđeni uslovi kakve je imala u jednoj velikoj beogradskoj redakciji.
Neizvesnost, finansijska nestabilnost i migracije sve su češća sudbina mladih novinara i novinarki u Pančevu. Pančevački mediji ne gube samo mlade kadrove već i svoju društvenu ulogu, a lokalna zajednica, dugoročno gledano, dovodi u pitanje svoje pravo na objektivno informisanje. Da li će se ovaj problem rešiti zavisi od spremnosti društva da sistemski zaštiti mlade ljude koji žele da profesionalno obavljaju svoj posao u javnom interesu kako sutra njihova zajednica ne bi ostala u medijskom mraku.
Ovaj materijal je pripremljen uz finansijsku podršku Evropske unije. Za sadržaj su isključivo odgovorne članice Koalicije za slobodu medija, u okviru projekta „Medijska strategija po meri građana 2025–2031”, čiji je nosilac Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija „Lokal pres”. Izneti stavovi ne odražavaju nužno stavove Evropske unije.
Tekst je preuzet sa sajta PANpress
