Lučane pod okupacijom Brankove čete poslušnika

Naprednjaci su – usta punih nekakvog navodnog napretka Srbije, tokom koga neki od njih vrhom napuniše sopstvene džepove javnim parama – uspeli da ostvare nemoguću misiju: da obesmisle ne samo sve čega su se dohvatili, nego i da unište sve što su ikad ovlaš dotakli, jer destrukcija je njihovo drugo ime; a sada su na najboljem putu da upropaste i same generičke osnove profesionalnog novinarstva: jer, šta se prečesto ponavlja prestane da bude vest.

Svakodnevni skandali ove bratije okupljene u interesnu grupu koja se predstavlja kao politička orgnizacija i spolja na to liči, više se ne mogu nabrojati, a sluđena i raspamećena javnost, naši dragi građani, zaokupljeni preživljavanjem od ujutro do popodne, skoro da za njih više i ne mare, čak i ako ih primete. Tako je u senci belosvetskih zbivanja i tridesetogodišnjeg kolektivnog maltretiranja „situacijom na Kosovu”, uz „muzičku pratnju” krčanja creva i „bržeg, jačeg, boljeg” stremljenja Evropskoj uniji, ostalo, najblaže rečeno, divljanje kome su tokom prethodna skoro tri meseca bili izloženi građani četiri opštine u kojima su u nedelju održani lokalni izbori. I opet su, tamo gde su napredni radikali zamislili da bi simbolički trebalo pobediti i poniziti ionako neorganizovanu opoziciju, dakle u opštini Lučani, nedelima zablistali Pančevci, baš kao ranije ove godine istim povodom na izborima na Novom Beogradu i u Smederevskoj Palanci. Brankova četa poslušnika opet je pokazala visok stepen borbene gotovosti u predizbornom periodu, kada je od vrata do vrata, što ucenama, što potkupljivanjem, što obmanama, što izgradnjom nekakvog sportskog igrališta, agitovala među meštanima Kotraže i drugih naseljenih mesta opštine Lučani; i tako izborila istorijsku, veličanstvenu, skoro sedamdesetpostotnu pobedu, kojom se onoliko hvalio vlasnik Srbije, čije ime je nosilo tu opskurnu listu. I kao rezultat svog boravka u ovom živopisnom gradiću, ostavilo četvorogodišnju, domaću, unutrašnju okupaciju…

Tu pobedu progresivaca doneli su naši sugrađani koji su „morali”, jer nemaju svoju volju i dostojanstvo, beskičmenjaci koji „imaju decu”, kao da je drugi, koji imaju kičmu, nemaju, razne vrste podanika koji su samo „slušali šta im se kaže”, a da nisu sami smogli snage da ne prihvate takva poniženja… poltroni u više veličina, dakle, od kojih bi neki možda i izašli iz tog kruga pakla, kada bi to sada bilo moguće. Osim toga, tog moralnog posrnuća, skoro tromesečno bivakovanje radi kortešovanja pančevačke ekspedicije u hotelu „Park” u Ivanjici je nešto i koštalo. Te akcije grupe od 45 radnika pančevačkih javnih komunalnih preduzeća, kojima su uredno pisane osmice iako se nisu pojavljivali na poslu, prema nezvaničnim, ali sasvim pouzdanim podacima, koštale su otprilike 90.000 evra, a vi se, dragi čitaoci, pitajte čijih…

Razdragani radnici pančevačkih javnih komunalnih preduzeća pozdravljaju kandidata za predsednika opštine Lučani na skupu u Dragačevu

Razumljivo je, vredelo je, nije mala stvar za našeg druga Branka, uzornog građanina i uglednog preduzetnika, koordinatora i potpredsednika, nije mala stvar biti jedan od najboljih nezvaničnih okružnih guvernera u vasceloj Srbiji, dakle realni vlastodržac u južnom Banatu, nije to tek tako i bezveze što ga je pohvalio i član najužeg rukovodstva kartela Glišić, što je čovek od poverenja jednog od predvodnika klana Andreja…

Da je čitava ta struktura trula i društveno štetna, a što se iznova videlo na ovim izborima, jasno je i onome ko nikad nije pročitao nijedan Marinikin post, ali je jednom čuo bilo koju informaciju o nepravilnostima „sa terena”; to zna svaki službenik bilo koje ambasade koji sastavlja izveštaje iz ove žalosne zemlje, to je jasno čak i internet botovima i putujućem cirkusu sendvičara; to samo još nije jasno onim ljudolikim bićima koje teško osvojeno pravo glasa razmenjuju za dve crvene ili za paket brašna, ulja i šećera, jednu paštetu i supu iz kesice… i punu šaku ničega… tojest, za izvesnost ostanka u apsolutnom siromaštvu.

Vozač drona N. S. kao član pančevačke ekspedicije u Lučanima 16. decembra 2018. g.

To je jasno i kolegama i koleginicama u svim gradskim medijima i sajtovima (osim našeg) koji su upadljivo prećutkivali, sakrivali i previđali sve te činjenice i time grubo, iznutra, pogazili temeljne principe profesije. Pa zar nijedne vesti o ovome što svi znamo, zar nijedne fotografije prenete sa društvenih mreža, zar nijednog pitanja direktorima javnih preduzeća ili povereniku Sušecu, onom moralnom divu koji puca od časti i poštenja? Zar nijednog komentara o tome šta je po Lučanima radio na dan izbora v. d. direktor Turističke organizacije Pančevo, izvesni Nikola Stoilković, u slobodno vreme vozač drona po mesnim svadbama i gradskim spotovima? Dotični Stoilković se, inače, spominje i u drugim varoškim intrigama, posebno u naprednjacima i udbašima dragoj kadrovskoj politici. Ispade Nikola, kao novopečena Brankova desna ruka, uticajniji od mnogih formalno uticajnih naprednjaka, toliko da preti da ugrozi slavu i status naprednjačke maskote Ivana Tešića, u poslednje vreme slabije viđanog u javnosti i na tribinama Narodne stranke. Stoilković je nedvosmisleno kao saučesnik umešan u donošenje čitavog niza skandaloznih odluka iz oblasti radnog prava i (ne)angažovanja spoljnih saradnika u gradskim ustanovama, zajedno sa gradonačelnikom Pavlovim, Mikinim sestrićem Nemanjom Rotarom i sticajem nesrećnih okolnosti trenutnim direktorom Kulturnog centra Nemanjom Bogdanovim, široj javnosti poznatijem pod nadimkom Šumar. Kad smo već kod Bogdanova, šta je on radio u nedelju u Guči, u terenskom vozilu Lovačkog udruženja Pančevo? Brojao ptice u obližnjem lugu? Ili sigurne glasače?

Šumar u pauzi brojanja ptica u lugu nadomak Guče, 16. decembra 2018. g.

U tu grupu medija ne treba uračunati TV Pančevo, jer je ono van kategorija, jer ono i nije medij, to je sklepaonica propagandističkog, hajkačkog i šuškačkog medijskog smeća. Iznova izblamirano aktuelnom besmislenom kampanjom TV Miće protiv predsednice Višeg suda Stanke Simonović i njene ćerke Vladane, nekada ugledno i prestižno TV Pančevo nastavlja da baulja bez kompasa po zoni mentalnog sumraka.

Ali, što bi rekao naš slobodoljubivi narod, a da ne zvuči kao fraza: Ničija nije gorela do zore. Naprednjačka „sveća” se nepovratno topi i nema te istorijske pobede u Lučanima koja tu činjenicu može da sakrije. Dogodine u slobodnim Lučanima, u slobodnom Pančevu, dogodine u slobodi.

Noseća fotografija Aleksandar Stojković