Pčele i efekat leptira

Za čitaoce sajta Pančevo Si Ti Bojana Bekić govori o povezanosti pčela i globalnih klimatskih promena. Kolaps pčelinjih bio bi, zapravo, i kolaps ljudskih zajednica?

Bogdan Čalić
Objavljeno 07.09.2017.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 8 mins

U svetlu apokaliptičnih prizora poplava u Hjustonu koje je izazvao uragan Harvi protekle nedelje, vesti o otapanju glečera i burnih rasprava i nereda u Hamburgu tokom Samita G20, pitanje svih pitanja je kako vratiti poremećen balans ekosistema i zaustaviti globalno otopljavanje. Očuvanje životne sredine u žiži je javnosti više nego ikada pre. Nemaran odnos prema okolini i nedovoljna ekološka svest, velika zagađenja, prekomerno korišćenje prirodnih resursa, samo su neki od oblika štetnih uticaja čoveka na prirodu, a u tom lancu događaja, poput čuvenog efekta leptira, „efekat pčele” od vitalnog je značaja za funkcionisanje ekosistema.

Budući da je naša sagovornica Bojana Bekić diplomirani biolog zaštite životne sredine, a pčelarstvo je oblast istraživanja za koju se opredelila 2012. godine na Institutu za ekonomiku poljoprivrede, zamolili smo je da čitaocima sajta Pančevo Si Ti približi problematiku i uzročno-posledične veze ugroženosti pčela i ekoloških promena koje se poslednjih godina sve drastičnije ispoljavaju. O tome ona kaže:

Bojana Bekić u razgovoru sa našim saradnikom

– Iako se kod nas uglavnom govori o značaju pčela u kontekstu proizvodnje meda i profita koji se od toga dobija, zapravo je glavni značaj medonosne pčele u oprašivanju. Oprašujući osamdeset posto poljoprivrednih kultura, one čine bitnu i neizostavnu kariku u funkcionisanju agro-ekosistema, i uslov su za prehrambenu sigurnost stanovništva. U svetu je, pak, drugačija situacija, fokus je upravo na oprašivanju, pa tako proizvođači poljoprivrednih kultura plaćaju oko sto dolara po košnici za uslugu oprašivanja. Pre desetak godina u Americi su primećene promene u uobičajenom ponašanju pčelinjih društava. Milioni kolonija su naprosto nestajali, pčelari bi zaticali potpuno prazne košnice, i nije bilo jasno šta se sa njima dogodilo. Postoji nekoliko teorija o uzrocima ove pojave koju su naučnici nazvali Kolaps pčelinjih zajednica, ili skraćeno CCD (od engl. Colony Collaps Disorder). Za sada je najprihvaćenije objašnjenje Dennisa van Egelsdorpa, priznatog američkog istraživača medonosne pčele, koji tvrdi da je u pitanju sinergija više štetnih faktora koji nepovoljno utiču na ove insekte, izazivajući im poremećaje u funkcionisanju nervnog sistema, pa one gube sposobnost orijentacije, i ne pronalaze put do košnica. Upotreba pesticida, zagađenje životne sredine, ekstremni vremenski uslovi, loša ishrana, genetički modifikovani organizmi, prečeste selidbe košnica na velike udaljenosti, varoa parazit koji napada pčelu u stadijumu larve, sve je to u sadejstvu dovelo do slabljenja imuniteta pčele i njenog izumiranja, odnosno pojave pomenutog CCD fenomena, koji se nakon Amerike proširio i u Evropu. U Srbiji nema još uvek zvaničnih podataka, ali prema svedočenjima pčelara, na terenu su neretko zaticali istovetnu situaciju – kaže Bekićeva.

PST: Kako se pčelari bore sa ovim problemima na lokalnom nivou, kakve su zakonske regulative?

Bekić: Neadekvatna upotreba pesticida jeste veliki problem budući da često dovodi do trovanja pčela. Naročito je opasna, a i zabranjena, upotreba onih iz grupe neonikotinoida, ali je pitanje koliko se ta zabrana poštuje. Bilo bi dobro raditi na edukaciji i saradnji voćara i pčelara, budući da bi racionalnijom upotrebom sredstava za zaštitu voća korist imale obe strane, jer će voćke sasvim sigurno imati veći rod ako se kulture oprašuju pčelom. Takođe, izrada katastra pčelinje paše, koji za sada ne postoji kod nas, omogućila bi mapiranje površina pod medonosnim biljkama u Srbiji, a na osnovu toga bi košnice mogle biti planski i ravnomerno raspoređene, u cilju optimalnog oprašivanja – objašnjava ona.

Još jedan od krucijalnih problema sa kojima se pčelari susreću jeste i velika količina falsifikovanog meda na rafovima prodavnica, iako se SPOS (Savez pčelarskih organizacija Srbije) godinama bori protiv toga. Kontrole bi morale biti veće, jer potrošači ne dobijaju proizvod koji misle da kupuju, a krivotvoreni med obara cenu pravog. Sa ovakvom nelojalnom konkurencijom pčelari praktično gube tržište, a osim toga, u poslednje vreme bore se i sa sve učestalijim krađama košnica, što je, pretpostavlja se, odraz opšte besparice. S tim u vezi svakako je i visoka stopa nezaposlenosti:

PST: Srbija je zemlja sa velikim procentom mladih ljudi koji nemaju posao. Kakve mogućnosti nudi pčelarstvo za njih, i postoji li podsticaj države?

– Što se tiče pomoći države, ona postoji u vidu subvencija na republičkom nivou. Uslov je posedovanje minimum deset košnica, a namenjeno je oko 700 dinara po društvu. To nije velika suma, ali pčelarstvo svakako može biti dobra prilika za zaradu i neku vrstu samozapošljavanja, jer u odnosu na neke druge grane poljoprivrede, početne investicije zaista nisu velike, a med je uvek tražen na tržištu. Ako se zanat dobro savlada, uz stalnu edukaciju i praksu, kroz pet-šest godina, pčelar može posedovati 200-300 košnica, što je priličan broj društava, a samim tim i pristojna zarada neće izostati.

PST: Nedavno se pojavila vest da je u Debeljači kod Bihaća, otvorena prva api-komora za inhalaciju vazduhom iz košnice. Kako navode, eterična ulja propolisa, meda, voska i matičog mleča pomažu kod respiratornih problema, i u lečenju astme i bronhitisa. Za šta se još koriste pčelinji proizvodi?

Bekić: Jedan od manje poznatih kod nas je pčelinji otrov. On se vekovima primenjuje u istočnjačkim tradicionalnim medicinama, ali u našim krajevima se još uvek slabo koristi, i izuzetno je skup. On pomaže kod reumatskih oboljenja i upala, a kako se navodi, ima pozitivne efekte i na obolele od multiple skleroze. U budućnosti bi trebalo posvetiti veću pažnju proizvodnji ovog leka – zaključuje naša sagovornica Bojana Bekić.

Ostavi komentar

  • (not be published)