Fanki Sokrat na mreži

Sa Mjehurom o radijskim i drugim temama

Miljana Novaković
Objavljeno 07.06.2017.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 7 mins

U vremenu kada su mediji, a naročito radio talasi prestali da talasaju, a ekvilajzeri miruju utišani, dah slobode stiže sa neta. Mjehur Ubica je ponovo onaj sokratovski obad koji podbada i šmekerski provocira, budi slušaoce, vodeći ih kroz svoje audio avanture.

Mjehur Srđa Na Mreži Anđelić, majstor za pravljenje egzotičnih audio koktela, za sajt Pančevo Si Ti govorio je o radiju, medijima danas, muzici, i o svojoj Mixcloud stranici Mjehur Na Mreži na kojoj povremeno, jednom nedeljno ili ređe, objavljuje svoje emisije:

Mjehure, fanovima radija te nije potrebno mnogo predstavljati, budući da si devedesetih imao armiju slušalaca koji su nestrpljivo čekali tvoje emisije. Sećam se genijalnih najava pesama, zvučnici su pulsirali od napetosti i znatiželje šta će sledeće biti na plejlisti, a neretko se dešavalo da nekad tako sročiš najavu, da znam neke koji su zapisivali te bombastične i sočne izjave i opise. To i nisu bile samo najave pesama, bio je to svojevrstan obrazovni program. Od bunta do relaksa, od muzike do filma i filozofije, a sve usijano i nabijeno energijom.

Međutim, za mlađu generaciju i čitaoce koji slučajno zastanu kod ovog teksta, reći ćemo da si bio (i ostao), jedan od najpopularnijih voditelja i autora radijskih emisija, urednik na staroj, kultnoj „Devedesetdvojci“, scenarista i reditelj filma „Artiljero“, scenarista filmova „Do koske“, „Munje“, „Jedan na jedan“, kao i tv-serije „Mile protiv tranzicije“. Od pre dve godine ponovo praviš muzičku emisiju, doduše ne u etru, nego na netu.

Kad smo već kod tog etra, šta se desilo sa njim, kako ti vidiš sadašnju radijsku scenu?
Vidim da ima dosta entuzijazma, a radio bez takvog goriva ne može da postoji. U pitanju su male grupe ljudi koje prave razne programe na netu. Kad kažem radio, mislim na relevatni, moderni i provokativni medij. S druge strane, nudi nam se „izobilje” radio stanica koje pomažu slušaocima da uspešno atrofiraju. Iskusni Mjehur ih ne sluša dovoljno, pa ga je nemoguće kontaminirati.

Šta se desilo sa muzičkim emisijama? Imali smo nekada nedeljne i mesečne top liste, neke su bile žanrovske, neke opšte, a bilo je emisija poput tvoje, u kojima smo mogli čuti pesmu prvi put u životu, a ona postoji decenijama unazad, recimo. Zašto toga više nema na radio talasima?
Mislim da ima na Radio Beogradu 2. Pretpostavljam da misliš na manje radio stanice, koje mogu da imaju fleksibilniji program. Mislim da je u pitanju jednostavan plan. Svi se veoma trude, od državne bezbednosti, preko agencija za istraživanje javnosti, do muzičkih urednika, da se održi model koji nas pasivizuje godinama. Dominantna je sentiš-kafanska matrica o „ludim Balkancima”. To prolazi i u raznim turističkim vodičima, ali i u evropskim fondovima. Mi smo zauzeli nišu „bureta baruta“, samo smo to ponudili i tako nas svet vidi. Naravno, postoji publika kojoj je to smešno, i koja ne želi da se identifikuje na taj način ili opredeljuje na osnovu imbecilnog pitanja „Exit ili Guča“.

Šta se desilo sa debatnim emisijama? Neke ozbiljnije radio stanice imale su emisije u kojima su neki pametni ljudi diskutovali na različite teme. Sada je skala, čini se, negostoljubiva što se toga tiče?
Verovatno se sistematski radilo na smanjivanju takvih programa. „Peščaniku” je, recimo, nekoliko puta obaran sajt, pa ništa. Vodeći novinari imaju policijsku pratnju, pa ništa. Međutim, do istine se uvek dolazi težim putem i to je izazov za novu generaciju novinara, a vidimo da ih ima. Uzmimo kao primer BIRN, CINS, Cenzolovku, Krik…

Hajmo sad malo na „lekcije iz muzičkog obrazovanja”. Poredeći sa nekim prošlim vremenima, postojalo je mnoštvo časopisa koji su se bavili novostima iz sveta muzike i filma. Pomenimo samo „Ukus nestašnih”, „Vreme zabave”, „XZ”, koji je čak imao i poseban podlistak „Reviews” sa recenzijama novih albuma sa svetske i domaće muzičke scene… Šta klinci sad da čitaju, gde da saznaju za neke nove dobre albume? Kako u poplavi informacija filtrirati i naći signal ka onoj pravoj?
Nije panika, ne treba da brinemo. Uvek, u svakom trenutku, postoji neki dečko koji u ovom trenutku otkriva bend svog života. Muzika nikada neće stati. Kao vazduh ili lubenice u avgustu. Ima dovoljno izvora na netu, more mogućnosti, pa sve zavisi od tebe, Dečko! Na tom putu otkrivanja mora mnogo da se greši, luta. Prođe vreme, pojede te blam šta si slušao! Pa šta?! Prepustite se muzici, plešite, manje se bavite recenzijama i ocenjivanjem, a više uzbuđenjem koje bubanj i bas mogu da stvore. Krenite od youtube kosmosa, završićete na nekom opskurnom sajtu koji može da vas pokvari za ceo život. Jer, ruku na srce, nisu bele tetke pedesetih džabe uništavale rokenrol ploče. Istina je – rokenrol kvari decu.

Za kraj, reci nam da li razmišljaš opet o nekom filmskom angažmanu, šta se krčka u tvojim planovima? I molimo te za jednu gratis muzičku preporuku, šta se vrti kod tebe ovih dana?
Ah, planovi… ja bih i erotski triler, i mjuzikl o sadašnjem trenutku… i doživljaje tajkuna koji nosi nanogicu… i sve to u 3D!

Što se tiče muzičkih preporuka… Sacred Paws, Valentino Bošković, Helado Negro, Nicolas Jaar, Feist, Lola Colt, Thurston Moore, Anohni, Roisin Murphy, Chance the Rapper itd.

Ali pre svega obrada klasika grupe Bekfleš „AKO HUMREM DANAS BEBO” u sentiš izvođenju dve Ane i jedne Une:

Ostavi komentar

  • (not be published)