Grmi, seva, pljušti i duva. Mi se stisnuli nuz pendžer pa gledimo dal’ će oluja da skrlja neko drvo, il’ će grom pre da strefi toranj od crkve il’ komin na opštinu. Oko pendžera malko

Noć se odužila. Kiša je neprekidno rominjala, otapajući poslednje pramenove zaostalog snega, stvarajući od zemlje masnu lepljivu smešu. Koračao sam kroz mrak po raskvašenoj oranici. Činilo mi se da tlo hoće da me usisa svojom

Odkad nenosimo žito natavan te lotre samo smetu. Nije što je špajz mali i što od nji nemožeš ni da se okreneš, nego svi ’oće nešto. Te bi da se opravi neka sobica, pa da se

„Kako smo se nadali, dobro smo se udali”. Tako je na moje pitanje o tome šta se desilo na sudu, odgovorio moj komšija. Neću da odajem njegovo ime. Eto, zvaću ga čika Sava. Dakle, čika