Prazan prostor koji je nekada bila ulica obrastao je u korov. Suve izlomljene grane, gusta mreža suve trave i ogolelog žilavog bršljana prekrivala je utabane staze koje su odavno zaboravile ljude i služile samo zverima.

Da se ovo dešavalo u Engleskoj, a verovatno se i tamo dešavaju slične stvari, na meni bi stajao znak pingvina. Ovako, neću vam otkriti znak koje izdavačke kuće stoji na mojim koricama, jer za samu

Jao kakva lepa slika, žuto lišće u saksijama na prozoru… Iako lepa na oko, ona je pogrešna i duboko uznemirujuća. Nikada ranije se moj bonzai nije žutio na prozoru, jer bi uvek do sada već

„Noćas u Pergoli na Sen Žermenu razgovaram sa čikicom Francuzom. Malo je pripit, duhovit, citira latinski, nije katolik… Prezire Amerikance i svu Napoleonovu rodbinu sem imperatora samog. Brblja mnogo, na preskok, veselo, živo. – Šta