Profesor je sedeo sam za stolom u uglu zagušljive, prljave kafane u centru sela. Ispred njega na kariranom zeleno-belom pokrpljenom stolnjaku konjak i paklo jeftinih cigareta. Nekoliko do pola ispijenih čaša i limena pepeljara prepuna

Oduvek sam želeo da posetim južnoameričke Ande. Nisu razlog tome bile samo lame, kondori ili Inka kapice. Nešto neobjašnjivo, mistično je privlačilo mene, čoveka ravnice, tim vrletima obraslim zelenilom, strmim planinčinama gde je život cvetao

Delili smo istu stvarnost. Snove nisam pamtio. Okružen svetlošću, intima snova nije bila važna. Život se merio vidljivim stvarima i pojavama. Jednog trenutka, sve se promenilo. Nastao je mrak i snovi su postali moje utočište.

Sedeli smo u kafani i ispijali ne znam već koje piće Bogdan i ja. Bio je rezigniran i ćutljiv, a onda je olabavio kravatu i šutnuo aktovku koja je stajala pored stola. Prosto je pokuljalo