Negovan, sin Save Lazarevića igrao je košarku. Onako, iz zadovoljstva, rekreativno. „Baš bi bilo lepo kad bismo imali teren negde blizu naše zgrade”, rekao je jednom prilikom za vreme nedeljnog ručka koji je u njihovoj

Već nekoliko nedelja smo smešteni u seoskoj školi, zapravo odkad je prekinuta nastava. Postalo je opasno. Do skoro je na ovom sektoru bilo relativno mirno, ali kad su sukobi učestali, doneta je odluka da deca

„Oh, kakva lepota”, rekao je sebi u bradu i udahnuo duboko svež prolećni vazduh, „da mi je foto-aparat da snimim ovo”. Valovite zatravljene peščane dine prošarane žbunjem smenjivali su brežuljci prekriveni šumom. Ta bagremova šuma,

Dalibor Jovanović, momak retkog imena, a čestog prezimena, kao da je i u svojoj ličnosti krio takvu dvojnost. Bio je u isto vreme i samoljubiv i plemenit i povučen i druželjubiv i zao i dobar…

Probudila ju je glad. Već nekoliko dana nije ništa okusila. Kosi zraci sunca probijali su se kroz trsku i vodeno bilje, a zelenkasta voda poprimila smaragdnu boju sa finim iskricama od mehurića vazduha sa dna,

„Šta piju mladići?”, javio se baršunast glas. Momci su bili zagledani u ekrane  mobilnih telefona. Dušan se trgao. Taj alt, dubok ženski glas, koji bi, ni sam nije znao zbog čega, u njemu kresnuo prvu

„Da li je slobodno kolega?”, prekinuo je moje preturanje po skriptama. „Slobodno, izvoli sedi”. „Danas je baš gužva”, pokazao je pokretom ruke popunjen amfiteatar. „Obično je tako kad profesor Vlajić drži predavanja, a današnja tema

Zimsko veče. Gola sijalica visi sa plafona i povremeno začkilji kako padne napon u mreži. Smederevac dobro nacakan, zažario nam je obraze, a bogami i vino. Igrali smo karte Đuka, Boba, Nikola i ja. Turkeš,

Zvali su me po imenu, zvali su me po prezimenu, kreirali deminutive od njih, ali ponekad se dese takve stvari, da stekneš nadimak na iznenađujuće čudan način. Tako sam jedne večeri dok sam u parku

„Pa dobro, pizda mu materina, zar je morala da mi upropasti celo leto?”, viknuo sam iako nije bilo nikog da me čuje, iako sam znao da psovku upućujem na pogrešnu adresu. Bio sam neopisivo ljut,