Prvo što sam ugledao bio je blistav krug ulaza u jazbinu. Prvo što sam osetio bila je toplota majčinog krzna i slatkast ukus mleka koje sam halapljivo dućkao iz nabrekle sise otimajući se za mesto

E, moj prijatelju! Šta da ti kažem, mlogo je teško! Misliš – neće to mene. al’ eto… Razumećeš kad dođeš u moje godine. Al’ šta da ti želim? Bolje da ne znaš! Mator, a sam!

Tomići su velika familija. Ja sam izbroj’o šesnaest kuća Tomića u selu. Vama koji znate šta je špicname, ne moram da objašnjavam, a vama koji ne znate, kazaće se samo. Od tih šesnaest kuća pet

Ima tu nekih čudnih okolnosti, nečega što do danas ne možemo objasniti. Valjda zato što smo u uslovima u kojima živimo i ako pogledamo trezne glave malo dalje u nazad u vreme dok se stvarala

Oduvek su ovde nekakvi ljudi živeli, kažu. Na obali Dunava i Tise, u Starčevu i Titelu kamene sekire klesali. Dolazili, odlazili, s mačem stupali od mača bežali, razna imena nosili… Opet kažu, nije Lala s

Svako vreme nosi svoje breme, kažu ovi moji na saboru. Često se sporimo oko toga, a znamo da je svakom svoje najdraže, naročito kada je o mladosti reč – ova naša mlađarija ništa ne valja,

 „Čekam te”, začuo sam škripavi, drhtavi glas dok sam hranio psa mešanca vezanog jakim lancem za metalnu šipku duboko zabijenu u zemlju. Osvrtao sam se pokušavajući da dokučim odakle dolaze reči, jer sem mene i

Baba nije samo stara žena, majka mog oca ili majke. Baba je institucija. Ona kuva najlepšu supu, najukusniji ručak, najbolji pasulj, a tek kolače! U Crepaji babe su mesile „supu” od koje bi ručno rezale

Pravu senzaciju izazvala je pojava crnačke porodice u našoj varoši. Došli su iz Ulcinja gde je već nekoliko generacija živelo desetak familija crne puti. Pričalo se da su iz Ulcinja pobegli od krvne osvete, da

Šta piješ? Uzmi nešto ozbiljno, da popijemo k’o ljudi. Sećaš se ono pre 30 godina, ti si mi govorio da dolazi vreme kada ćeš dan moći da preživiš tek sa litrom alkohola u glavi. E