„Šta je ovo?” i druge avanture

Ida Pilman Salimović
Objavljeno 29.09.2019.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 12 mins

Nedelja, 22. septembar 2019. godine

Pretposlednji dan odmora na grčkom ostrvu Skopelos, inače poznatijem kao „Ostrvo na kome je snimljen film ‘Mama Mia’”, a inače manje poznato kao ostrvo s bogatom istorijom. Osim što je od davnina poznato po proizvodnji vina, koje se izvozilo čak do Egipta, ovo malo ostrvo bilo je omiljeno svim osvajačima, zbog čega je prava istorijska enciklopedija. Tokom vizantijskog perioda bilo popularno među piratima i jedino je u ovom delu sveta koje ima sačuvane piratske grobnice, a zbog njih je i jedno od omiljeih lokacija lovcima na sakriveno blago. Ovde su se kovale srebrne i zlatne kovanice, proizvodile su se amfore za transport vina, izgradnja brodova bio je jedan od glavnih zanata stanovnika i sve ovo omogućilo je stanovništvu beneficije tokom svih ratova i okupacija. Svih, osim ove poslednje ekonomske krize koja ga je pretvorila u sićušni simbol jednog holivudskog filma.

Čuvena „Mamma Mia stena” ukrašena je majušnom kapelom na vrhu, kako „dolikuje” svakom prirodnom fenomenu. Zaista izgleda kao od Boga vajana usled tektonskih pokreta i moćih talasa, koji kao besni udaraju o njenu obalu.

Iako se sprema oluja i vetar duva sve jače, uživam u zvucima prirode i pogledu na stenovit prikaz koji opstaje mimo svih fizičkih zakona. Jednako neverovatno bilo je mimioći se sa još jednim vozilom po povratku u Skopelos grad.

Usled nevremena otkazan je trajekt do svih okolnih luka, a s obzirom da najavljuju nevreme i za sutra, plašim se da ćemo odmor produžiti.

Ponedeljak, 23. septembar 2019. godine

Poslednji dan odmora. Iako je najavljena oluja i moguće otkazivanje trajekta, vreme je bilo znatno mirnije od najavljenog i naš trajekt je stigao na vreme. Gledanje u more i talase koji se stvaraju pod pramcem je moja glavna zanimacija na brodu, ali me je ovaj put omelo Kalino zapitkivanje o svetu koje nas okružuje. „Mama šta je ovo?”, joj je omiljeno pitanje u poslednje vreme, a i meni jedno do najtežih, jer me često muči kako da da joj objasnim sve ono što nas okružuje. Slušam druge roditelje kako na isto pitanje odgovaraju kratko uz skretanje pažnje na neke druge poznate stvari i umesto da odgovore, nastoje da zaustave dalji nalet pitanja. Stičem utisak da se moja generacija, sadašnja generacija roditelja male dece, pored želje da bude najbolja, izgubila usled previše informacija o (modernom) roditeljstvu. Previše je izvora informacija – mame blogerke, proslavljeni svetski dečiji psiholozi, knjige o roditeljstvu, previše je verzija i stilova roditeljstva, različitih i nezaustavljivih mišljenja baka i komšinica. U toku mog objašnjavanja šta su talasi je zaspala. Ostatak krstarenja, Daver i ja smo proveli uz neku čudnu verziju nes kafe.

Od luke Volos, nastavljamo put kolima. Iako je ovaj odmor bio jedan od boljih, Grčka i dalje nije osvojila moje simpatije, zbog čega ćemo sledeće godine izabrati neko drugo more i malo drugačije obale.

Bez gužvi na granicama, kući stižemo oko ponoći.

Utorak, 24. septembar 2019. godine

Poslednji dan odmora.

Idealan dan za obavljanje šalterskih obaveza – pošta, banka, parking servis, ali pre svega Studentska služba master studija Fakulteta organizacionih nauka gde treba da preuzmem diplomu master studija. Inače, master studije završila sam pre šest i po godina! Razmišljam šta se sve desilo i šta je moglo da se desi za to vreme, koliko je Univerzitetu bilo potrebno da mi izda diplomu: Fakutet je tri puta slao upit za proveru podataka i svaki put sam potvrdila njihovu tačnost, deca od šest i po godina kreću u školu ove godine, radila sam u tri države, četiri grada i tri multinacionalne kompanije, pomogla sam razvoj devet domaćih start-up kompanija, pokrenula sopstveni start-up, naučila dva nova jezika, moje dete ima dve i po godine, mogla sam da završim još tri mastera ili dva doktorata… Sonja je posle šest godina duge borbe sa bolešću izgubila bitku.

Vreme ručka je vreme samo za nas dvoje.

Veče, identično nedeljnom, priprema za naredne radne dane i priču pred spavanje.

Sreda, 25. septembar 2019. godine

Jutro u svom standardnom ritmu – Kala ustaje pre alarma. Mazi se. To uvek nerado prekidam i uvek se objašnjavamo zašto danas mora u vrtić. Dosadnu gužvu u saobraćaju olakšava jesenja šema radijskog programa nove radio stanice.

Istraživanja ponašanja potrošača iz regiona pokazuju da se u našoj zemlji broj korišćenih četkica za zube u toku godine je 0,8 po stanovniku, što je daleko od zdravstvenog minimuma koji nalaže da se četkica za zube menja na svaka tri meseca. Prosečno vreme pranja zuba je 48 sekundi, što je mnogo manje od većine zemalja u regionu i daleko od nekog evropskog standarda. Moj posao je da promenim ovu statistiku.

Trend u našoj zemlji, međutim, prati trend u Evropi – više se kupuju skuplji i inovativniji proizvodi. Aktuelni trend je aktivni ugalj – u njemu se možete kupati, njime čistiti i osvežiti lice, podmladiti kosu, očistiti creva, ali njegova najbolja uloga je beljenje zuba. Srećom, prethodni trend puževe sluzi nije zahvatio trend u oralnoj higijeni. Danas je i odjeknula vest da je kompanija Colgate patentirala potpuno reciklabilnu tubu za paste za zube i ovaj patent besplatno daje svim konkurentima na raspolaganje.

Priče su nam omiljena večernja zanimacija, ali ne pričam ih ja, Kalina mašta je neprocenjiva. Ponekad uspava ona mene.

Četvrtak, 26. septembar 2019. godine

Jutro opet u standardnom ritmu.

Na poslu pokušavam da se ubacim u standardni ritam. Ne uspevam da pohvatam sve informacije koje pristižu. Pred kraj radnog vremena stižu podaci o tržištu i lepe vesti za nas – stabilan rast. Bez obzira na to koliko dugo postojite i kakav je kvalitet vaših proizvoda, uspeh je ako vas tako prepoznaju potrošači. Kompanije danas moraju da prate trendove, edukuju potrošače, pruže rešenje za svaki problem potrošača, obezbede dostupnost i ispravnost proizvoda, ponude inovativne proizvode. Kao potrošač, često se zbunim gledajući police u supermarketima, danas postoji mnogo izbora za sve, zato imamo neprekidni niz rafova sa širokom ponudom toalet papira. U takvoj trci na tržištu, imati stabilan rast je pobeda!

Veče začinismo ludorijama u parku. Iako je već pao mrak, park je prepun dece i roditelja. Čitala sam da su današnji roditelji provode vremena sa svojom decom i do četiri puta više u odnosu na njihove roditelje. Ako je tačna, ova statistika daje nadu da smo, pored brzog tempa, uspeli da sačuvamo porodične vrednosti i prioritete.

Petak, 27. septembar 2019. godine

Uobičajeno, ali malo ranije buđenje. Nakon vrtića, Daver i ja smo uhvatili par minuta za doručak u lokalnoj pekari. Neodoljivi miris tek pečenog hleba, vruć burek i jogurt iz čaše. Od kako smo postali roditelji, „naše vreme” svelo se na ovakve kratke momente, koje se trudimo da održimo uz svu užurbanost i brzinu života koji vodimo.

IT firma sa kojom sarađujem oko start-up-a, obavestila me je da će u ponedeljak pustiti prvu test verziju aplikacije na kojoj radim već skoro dve godine. Nestrpljiva sam da je testiram i jedva čekam prve rezultate. Gledala sam kako se ovim završnim fazama raduju i ljudi koji iza sebe imaju nekoliko propalih pokušaja start-up biznisa. To nije radost uspeha, već doživljaj da konačno vidite plod svog rada, kada konačno imate ispred sebe ono to ste sklapali u glavi i kada sebi u bradu promrmljate da je vredelo pa makar i propalo.

Dan je obeležio tetkin dolazak večernjim letom iz Štutgarta, nije bila u Pančevu i Beogradu skoro šest godina. Ona ima tu magiju da popravi sve dileme, ispravi sve „krive Drine”, promeni vremensku prognozu, podseti na pozitivan pogled na svet i nasmeje dogodovštinama iz mladosti.

Subota, 28. septembar 2019. godine

Subota je dan za porodicu, dan koji uglavnom provedemo van grada, u prirodi.

Lepo vreme omogućilo je malu porodičnu turu po Vojvodini, od branja cveća na Fruškoj Gori do kuglof kolača u Sremskim Karlovcima.

Pišući ovaj dnevnik, opet potvrđujem sebi da možemo postići mnogo toga u danu, nedelji i životu. Uspeh je svaki osmeh koji damo i dobijemo, svaki dan koji živimo okruženi ljudima koje volimo, ostvarenje snova, posao koji volimo, svaki zagrljaj, pobeda nad izazovima, svako „Šta je ovo?”, „čašica meda” za laku noć.

Veče uz kokice i film.

Autorka je mama i radoznali avanturista

One Comment to: „Šta je ovo?” i druge avanture

  1. Avatar

    Jelisaveta

    septembar 30th, 2019

    Ove pričice su mnogo nerealne, šta se dešava sa nama majkama koje rade po 8 i više sati, koje trče da svoje dete ostave u obdaništu, koje gotovo nikada nemaju slobodan vikend. Sa svima nama koje smo decu zbog posla ostavile sa 11meseci, a svaki put kad provedemo dan šokirani smo kako su odrasli.Šta sa nama majkama koje svoju decu ne možemo da odvedemo ni do zoo vrta u Beogradu, jel sve je to trošak. Šta sa nama majkama koje smo davno završile skole i fakultete,a sa istim tim diplomama mozemo samo u wc da idemo, jel nismo marketing menadzeri sa nekih modernih fakulteta. Ima tu jos mnogo sta sa nama….

    Odgovori

Ostavi komentar

  • (not be published)