Možemo li početi ljubav iz početka?

Jovana Jankov
Objavljeno 29.09.2019.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 12 mins

Nedelja, 22. septembar 2019. godine

Budim se. Šaljem Džoniju poruku da proverim da li je budan jer smo se dogovorili da krenemo zajedno u Beograd. Moja sledeća poruka je: „Zakasnićuuu aaaa stižem!” Prijatelji su navikli na ovakve moje poruke. Ulazim u bus, pospana razmišljam o jabukama koje treba da kupim za današnji događaj Kreativnog mentorstva na koji smo krenuli. Pričamo o utiscima sa jučerašnjeg događaja, on iz ugla učesnika, ja kao neko ko je pomogao u organizaciji. Uvaljujem mu sve svoje stvari i ulazim u prodavnicu po jabuke koje guram u cegere koje sam ponela. Ostatak dana provodim u „Artget” galeriji Kulturnog centra Beograda, vodim računa da događaj teče bez problema.

Jedva čekam da odem kući, ali Zoja nudi kartu za Bitef festival. Kuda i kako sad sa svim stvarima do Luke Beograd, a obećala sam da ću i do „Dragstora” na No Borders Orchestra. Zojina mama nas odvozi do „Bitef grada”, oduševljavamo se prostorom i narednih skoro dva sata gledamo ženu u štiklama kako gradi kuću od kartona kako bi na kraju „pala kiša” i potopila je. Ništa nam nije jasno. Nastavljamo i do „Dragstora”, srećemo kolege sa faksa i ljude sa kojima smo bili tokom celog dana. Dok stojim na izlazu, Siniša koji je tek stigao me nagovara da idemo poslednjim busem, odlazim onim ranije.

Pređeno 8.93km

Ponedeljak, 23. septembar 2019. godine

Budim se, jedva. Hvatam bus, odlazim do Novog groblja u Beogradu gde je početna tačka Beograd na daljinski Rimini protokola na ovogodišnjem Bitefu. Šetamo među grobovima, mimoilazimo se. Pa se grupišemo. Naredna dva sata sa grupom od pedesetak ljudi šetam gradom sa slušalicama pomoću kojih naše naredne korake navodi glas. Da li nas neki glas navodi i kada nemamo slušalice? Hoćemo li pratiti grupu deo koje smo, i glas koji nam govori šta da radimo, ili ćemo sami donositi odluke. Donosimo li odluke ikada sami?

Ovo imerzivno iskustvo se završava na krovu zgrade na Terazijama. Odlazim do Novog Beograda na faks. Čekam da počne predavanje iz pozorišne produkcije. Treba da predstavim operativni plan svog projekta za FIST festival, koji će zapravo biti imerzivna izvedba. (od immersive – čini da okruži publiku, igrača itd. da se osećaju potpuno uključenima u nešto). Na putu do Pančeva postavljam na Instagram postere kratkih filmova koji će se prikazati na ovogodišnjem Mikro FAF-u.

Pređeno 13.85km

Utorak, 24. septembar 2019. godine

Budi me alarm i shvatam da je trebalo da ga navijem sat vremena ranije i da sad ne stižem na predavanje iz psihologije. Kod jedine profesorke koja ne toleriše kašnjenje, dok smo na ostalim predavanjima kao neki padobranci. Odlazim do Rektorata Univerziteta umetnosti na Kosančićevom kako bih se dogovorila o mom učešću na Weelcome week-u za strane studente koji dolaze na naš Univerzitet. Rektorat Univerziteta u Beogradu je i dalje pod studentskom blokadom, pitam se šta li misle ostali studenti o tome. Da li bi studenti Univerziteta umetnosti, koji su često oni koji preispituju stavove društva i pokreću promene, uradili ovako nešto? Nastavljam da razmišljam o različitim borbama dok čekam bus do faksa. Danas je Greta održala govor na Samitu o klimatskim promenama Ujedinjenih Nacija. Mislim da je ona tip influensera koji su nam zaista potrebni. Šta god mislili, ona jeste pokrenula mnoge mlade, i u ovom čitavom hajpu oko nje će se pisati o klimatskim promenama više nego inače. Možda će senčuti i za one za koje nažalost ne može lako da se čuje. Za aktiviste i aktivistkinje koji se svakodnevno bore za bolje društvo.

Za trenutak prestajem da razmišljam o tome i ulazim na faks. Na radio produkciji osmišljavamo emisije za jednonedeljni audio projekat FLUX, naše katedre za Menadžment i produkciju pozorišta radija i kulture. Ja razmišljam o tome kako su nam užasno sklopili ovogodišnji raspored predavanja, već je mrak. Druga nedelja od kako smo krenuli na predavanja, a već mi je dosta.

Pređeno 5km

Sreda, 25. septembar 2019. godine

Samo želim da se naspavam. Ali pokreće me to što imamo predavanje kod profesorke Šešić iz Menadžmenta i marketinga u kulturi. Naravno da nam opet pored teorije priča i anegdote sa svog predavanja u KAMBODŽI. Kako ovakve ljude pustiti u penziju. I dalje se nerviram oko užasnog rasporeda koji imamo, a vidim da nije sve najbolje ni sa drugim smerovima. Prelazak sa jednog sistema studiranja na drugi im svima pravi zbrku. U tom trenutku, shvatam da sam zaboravila da doručkujem, i obično ne jedem rano, ali sam sada bukvalno bila ubeđena da sam jela. Kad će kraj nedelje?

Odlazim do „Nove Iskre” kako bih sortirala evaluacije Kreativnog mentorstva sa događaja koji je održan tokom vikenda. I dok razmišljam o odlasku kući, stiže mi poruka od druga kom sam obećala da ćemo otići na čaj. Hoću li se naspavati ove nedelje?

Pređeno 7.87km

Četvrtak, 26. septembar 2019. godine

Kroz razrovan Beograd uspevam da stignem do KCB-a, kupimo stvari koje su nam ostale od vikenda. Pijem kafu sa timom Kreativnog mentorstva u „Novoj Iskri”, razmenjujemo utiske sa događaja, a zatim trčim do Rektorata UU. Mrzim brda beogradska. Stižem na Senat na vreme. Na vreme da čujem kakve planove za kampus Univerziteta umetnosti ima Ministrastvo. Zaključak: ne znaju ni sami šta hoće. A čudi li nas to? Sa Kosančića letim do Bulevara umetnosti. Prostor oko Fakulteta dramskih umetnosti je nekada bio planiran za izgradnju kampusa za četiri fakulteta UU, pozorišta itd. Sada je prazna livada.

Vraćam se u NI da završim posao oko Kreativnog mentorstva dok čekam vreme sastanka sa dramaturškinjom. Odlazimo na kafu i pokušavam da shvatim kako jedna imerzivna izvedba treba da izgleda. Ovo će biti fantastično! Ivona mi otkriva stvarni razlog prebacivanja našeg fakulteta na Novi Beograd. Publika će kroz ovu interaktivnu postavku saznati malo više o istoriji FDU-a i moraće da bira između lagodne cenzure ili nelagodne slobode. Šta biste vi izabrali?

Pređeno 8.65km

Petak, 27. septembar 2019. godine

Propuštam jedan od omiljenih časova (Teoriju kulture) samo malo duže da odspavam i odem do omladinske zadruge. Kopiraj to, to i to pa donesi. Važi, naći ću opet slobodno vreme ujutru nikad. Krećem na bus. Opet proklinjem gužvu i radove po glavnom nam gradu. I fakultet što je preko dva mosta. Zabavljam se Instagram storijima sa Bitefa i sinoćnjeg koncerta Beti Đorđević. Cele nedelje ne prestaje da odzvanja „Počnimo ljubav iz početka”. Možemo li to? Prema sebi, prirodi, umetnosti…

Stižem na Istoriju južnoslovenskog pozorišta i drame da bi nam profesor održao kurs filozofije. Nisam sigurna da sam nešto razumela. No, ovoj radnoj nedelji je došao kraj. Teram Kaću da odemo na burek dok čeka bus za Bečkerek (šalim se, Zrenjanin). Ovoga puta se nismo raspravljale o gombocama i knedlama sa šljivama nego smo otišle na sladoled. Shvatam da je petak i ozarena trčim na bus. Brat me kupi i vozi kući, čitam iznervirane statuse prijatelja o prevremenom gašenju vode. Drago mi je da kod kuće na periferiji i dalje koristimo bunarsku. I što mogu u septembru da uberem lubenicu koja je sama nikla.

Pređeno 8.55km

Subota, 28. septembar 2019. godine

Okej, a da možda ne spavam više nikada posle 9 jer sam se sva ukočila. Pijem kafu i opet se sa Džonijem dopisujem o nekim previše dubokim temama o okolini, aktivizmu, napadima na Gretu… pošto nas oboje nervira što o tome komuniciramo preko poruka, narednih 45 minuta razglabamo preko telefona. Pitam ga šta da napišem za dnevnik i deo „Autorka je…”, ali da me ne sprda. Naravno, kao najbolji drug to i radi. Vraća mi valjda za sve moje, kako kaže „glupe” fore. Završavamo razgovor jer moram da smislim šta da pokažem u Beogradu poznaniku iz Češke. Kako prikazati lepe strane grada koji te svakodnevno nervira? Nekako uspevam i to. A uspevam i da izgovorim nekoliko reči na češkom. Valjda. Vraćam se u Pančevo kod babe, koja je svu vodu potrošila na pranje sudova. Tokom dana kada vode u gradu nema. Na sudove. U gradu koji danas nema vode i koji novinarima zabranjuje da prisustvuju sednicama. Ah bre!

Pređeno 12.99km

* pređena kilometraža je preuzeta iz aplikacije Pruži korak koju su pokrenuli Tamara i Bogdan za NURDOR

Autorka je volonterka, aktivistkinja i kako joj je jednom rekla drugarica iz srednje „info pult”

Ostavi komentar

  • (not be published)