Digitalna nedelja

Filip Milenković
Objavljeno 12.11.2017.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 16 mins

Nedelja, 5. novembar 2017. godine

Budim se u Sarajevu, dosta rano, oko pola sedam. U podne držim predavanje na temu otvorenih podataka. Pozvala me je Fridrih Nojman Fondacija da podelim svoje znanje i iskustva iz Srbije sa učesnicima iz Bosne, u okviru regionalnog projekta razmene koji se odnosi na digitalizaciju, elektronske servise i koncept pametnih gradova. Lagano se navikavam se na ulogu predavača – ove godine sam držao predavanja u Makedoniji, Nemačkoj, i evo, sada, u Sarajevu.

U Sarajevu imam dva super drugara sa kojima sam sarađivao i sa kojima želim da nastavim saradnju ali i da se ispričam, a sa kojima nisam stigao da se vidim u protekla dva dana koliko sam ovde. Uspevam nekako da organizujem dva sastanka i da se vidimo, jedan ranije ujutru, drugi odmah posle ručka, neposredno pre polaska za Beograd. Pridružuje nam se i Toni, koordinator regionalnog smart cities programa Fridrih Nojman Fondacije – divno se sklapaju regionalne kockice. Sluti na partnerstva.

Na putu do Beograda sve vreme pričamo o kriptovalutama i blockchain tehnologiji. Fama. Isto je bilo i na putu za Sarajevo. Smart contracts? Kako se formira cena različitih kriptovaluta i taj prokleti Bitkoin! Toni i ja za sagovornika imamo doktora nauka, senior IT konsultanta, programera sa višedecenijskim iskustvom – naučnik, a priori skeptik, traži rupe u svakoj argumentaciji. Zabavno je.

U Beogradu je hladno. Konačno sam u stanu. Umoran sam. Dva telefonska razgovora, tri pljuge, pola sata odgovaranja na mejlove i koma, već oko pola 11.

Ponedeljak, 6. novembar 2017. godine

Već neko vreme živim na Dorćolu. Razmišljam da uspostavim novu jutarnju rutinu: ustajanje u sedam, pola osam, šetnja, duž obale Dunava, mnogo je lepo, tu na Donjem Dorćolu, naročito rano, uz vodu, preko Kališa nazad, pa onda sat i po do dva pisanja, pre svega. Razmišljam da to cementiram kao jutarnju praksu, s obzirom na to da već par meseci pokušavam da pišem u kontinuitetu. Šetnja i voda najbolje oslobađaju i bistre mozak.

Pijem kafu i usput povezujem dva izuzetna bića – jedan je doktorirao na temu kompjuterske lingvistike, a drugi kompjutacione psihologije. Volim da spajam ljude, smatram to nekom vrstom etičke obaveze. Jedva čekam da se vidimo uživo. Uskoro će regionalni Tech Camp. Tema je tehnologija i korupcija. Preporučen sam Američkoj Ambasadi za prisustvo iz Srbije. Hvala, Zoja. Popunjavam upitnik za učesnike i koncipiram projekat koji bih mogao da razvijam u okviru kampa. Imam dve ideje. Čini mi se da jedna ima potencijal koji prevazilazi region.

Ispostavlja se da mi sestra od tetke radi u restoranu na tri ćoska od stana. Nismo se videli godinama. Odlazim na večeru. S obzirom na to da je turizmolog, mozgamo o tome na koji način približiti tehnologiju njenom sektoru, u Srbiji. Pre toga smo, naravno, razmenili porodične informacije.

Razmišljam o odlasku iz Srbije. Utuvio sam sebi u glavi da ce to biti za dve do tri godine, uz priželjkivanje da se u međuvremenu dogodi neko čudo. Toliko mi, čini mi se, treba da sve pripremim. Idem da se razvijam i osvajam, s idejom da stečeno tamo kasnije na pametan način vratim u Srbiju. U poslednje vreme sam ubeđen da je to najbolji vid aktivizama. Skiciram putanju odlaska.

Umesto da legnem ranije i da se pošteno odmorim, odlazim za Pančevo, da posetim majku i ujaka, a potom odlazim kod drugara, i umesto da se prepustim nebitnim i kao takvim neophodnim stvarima, vadim komp, i nastavljam da kuckam. Već neko vreme hoću da napišem tekst o Ujedinjenim arapskim emiratima i prvom Ministarstvu za veštačku inteligenciju na svetu s obzirom na to da razmišljam da se temom veštačke inteligencije i politike ozbiljnije pozabavim. Našao sam neku grupu na fejsu u kojoj je preko 200 članova, uglavnom su to Britanci i Britanke, u kojoj ljudi dele linkove i razmišljanja na tu temu. Grupa je zatvorena, ali su me primili. Skiciram teze i mapiram izvore za tekst. Pre dve nedelje upoznao sam devojku iz Rusije, koja se u Londonu bavi upravo tom temom. Zašto da ne?

Utorak, 7. novembar 2017. godine

Pripremam se za učešće na Belgrade Venture Forumu koji je iduće nedelje, na koji sam pozvan da govorim, kao panelista. Radim dodatni research, tema će biti otvoreni podaci iz biznis perspektive i biram anegdote i soundbite-ove. Ako treba negde javno treba da govorite, anegdote, soundbite-ovi i tzv. tweetables su obavezni deo vašeg nastupa. Hvala bogu pa uglavnom radim remote, na daljinu. Tako de facto već dve i kusur godine. To znači da mogu da zabodem neki ćosak u kafiću ili restoranu, bilo kom, bilo gde na kugli zemaljskoj, dovoljna je samo dobra internet konekcija, ali i da radim razgraćen, ako mi se ćefne. Tako sam mnogo produktivniji. Sloboda, uber alles.

Tokom dana imam dva sastanka, od kojih je jedan sa Nenadom Živkovicem koji me je pozvao da napišem ovaj tekst. Razgovaramo o Pančevu.

Veče je predviđeno za „Hello World!” folder, tj. pokušaj njegove razrade i operacionalizacije. Letos mi je neočekivano stigao email koji je počinjao sa „Dear Mr. Milenković, we invite you as a expert…”, u potpisu: Evropska Komisija. Nemam pojma kako su me našli i da li me je neko preporučio. Pokidao sam predavanje na temu razvoja ekosistema otvorenih podataka i ekonomije bazirane na podacima u Srbiji. Iz Strazbura, konferencija je bila u Strazburu i Kilu, prva nedelja septembra, nisam se vratio direktno u Beograd, već sam svratio u Keln, na dan. U udobnoj petočasovnoj vožnji autobusom napravio sam folder „Hello World!” u koji sam krenuo da beležim globalne ideje i planove. U ličnoj samoorganizaciji koristim Trello; skice iz busa pokušavam da pretočim u smislene celine. Čitavo veče provodim u Trellu.

Sreda, 8. novembar 2017. godine

Od ranog jutra pišem tekst za Netokraciju o nacionalnom portalu otvorenih podataka i open data ekonomiji. Kod nas se stvar tek zahuhtava, grade se temelji, o otvorenim podacima tek počinje da se ozbiljnije priča. Tekst je namenjen prvenstveno preduzetničkoj i startap zajednici. Gradimo, zajedno. Biće, nadam se, objavljen sutra. Završavam do pet. U pauzama slušam muziku, uglavnom Boards of Canada.

Razmišljam o blockchain tehnologiju, opet, dok čekam Singera da se javi i da odemo da prošetamo. Nismo se videli neko vreme. Kako bi bilo super da postoji jedno go-to mesto za blockchain, koje bi pokrilo sve aspekte ove tehnologije. Toliko uglova, aspekata i prevelike potreba i tražnja. Gugl ne radi posao, a ovaj problem ne mogu da reše ni magazini, ni mejling liste, niti fejsbuk grupe. Možda bih mogao da pronađem sredstva da napravim tako nešto?

Veče provodim sa drugarima. Pričamo o muzici, dizajnu, drugarovim poslednjim radovima i vidnom napretku, i slušamo pretežno hip hop. Prija mi da pričam o umetnosti.

Neposredno pred spavanje: pišem i slušam Autechre.

Četvrtak, 9. novembar 2017. godine

Ova nedelje sam prvenstveno pisac. Pre izvesnog vremena kontaktirao sam istrazivača sa Oksforda koji se bavi javnim politikama, specifičnom oblašću koja se naziva „AI policies”, na Fejsbuku. Na moje uredno „Hello, ja sam taj i taj, pozdrav iz Srbije, hteo bih da porazgovaramo”, odmah je odgovorio i pristao na intervju. Napisao je odličan priručnik za one koje ova oblast u nastanku intrigira. Skiciram okvir intervjua, pišem prva pitanja, i završavam uvod. Dovoljno, za sada.

Techfugees je globalna organizacija koja koordinira odgovor tech zajednice na izbegličku krizu, aktivna u 25 država, čiji sam aktivni deo. Kraj oktobra sam proveo u Parizu na prvoj Techfugees globalnoj konferenciji na kojoj sam se konačno fizički sreo sa ljudima sa kojima sam to tada komunicirao i sarađivao isključivo preko mreže. U planu je kreiranje platforme koja bi svu postojeću humanitarnu tehnologiju učinila lako pretraživom i dostupnom i povezivala neprofitne organizacije sa tech zajednicom. Šaljem svoj prvi email doprinos na tu temu.

Imam drugara poreklom iz Maroka, već pet godina živi kao digitalni nomad. Voleo bih da tako živim neko vreme. Doći će u Beograd uskoro. Bio je pre oko dva meseca prvi put i oduševio se. Dogovaramo organizaciju događaja u Beogradu na kom bi mogao da podeli svoja iskustva.

Glavim do kasno, pišem o veštačkoj inteligenciji, iz perspektive politike. Razmišljam o tzv. longreads formatu, to su oni predugački tekstovi koji se čitaju i po pola sata. Najviše volim da čitam takve tekstove. Odlučujem da napišem jedan takav. Pišem od 11 do 2 – pet strana, nije loše! Tekst će ići na 12-15 strana. Moram još da vidim kako i gde ću da ga objavim.

Petak, 10. novembar 2017. godine

Budim se rano, šetam, duž obale Dunava, na Donjem Dorćolu, pa preko Kališa nazad do Dubrovačke. Držim se rutine. Pišem.

Već par meseci tim od nas petoro radi najrazličije IT projekte. Ekipa se uigrava. Već sigurno dve godine priželjkujem da ovo počne da se dešava. Dan provodim baveći se našim portfoliom. Radujem se sledećoj godini.

Popodnevna dremka.

Za pola šest smo dogovorili sastanak. U pitanju je usputni projekat koji lagano razvijamo poslednja dva meseca – hoćemo da gejmifikujemo aktivizam, sistemski. Imamo inovativni koncept i napravili smo prezentaciju, treba da podelimo uloge za dalje, sredimo budžet i definišemo naredne aktivnosti. Sastanak je zadivljujuće dobar. Koncept doživljava drugu iteraciju. S obzirom na to da projekat nije prioritet, za očekivati je da možda krene u martu naredne godine. Podelili smo uloge i dogovorili naredni sastanak.

Razmišljam da odem na neku žurku, ali odlučujem da legnem i da čitam.

Subota, 11. novembar 2017. godine

Budim se rano, šetam, duž obale Dunava, na Donjem Dorćolu, pa preko Kališa nazad u stan za tastaturu. Pišem.

Danas počinje festival čokolade u Dorćol Platz-u. Prevelika je gužva, pa umesto da se davimo čokoladi, Cuso i ja odlazimo na kafu. Lep je dan, šetamo i ručamo na Dunavu, riblju čorbu i girice. Divim se suncu, vodi i pticama. Toplo je, skidam jaknu. Javlja se drugar iz Makedonije, dolazi u ponedeljak u Beograd, ostaje do srede. Upoznali smo se na konferenciji na Ohridu u aprilu. Bio nam je domaćin za pamćenje. Maestro. U međuvremenu je sa svojim kolegama pokrenuo startap. Možda nekako možemo da mu pomognemo? Vodićemo ga na neku super klopu, a možda i na neko đuskanje.

Oko šest treba da mi dođu Boris i Igor, kolege, da pijemo pivo, analiziramo politička zbivanja i filozofiramo. Nismo se videli mesecima. Ništa od piva, ipak sok. Nisu loši politikološki razgovori, samo umeju da budu tužni ako se držimo države u kojoj živimo – zato nam je tematski okvir nam je globalni. Baš smo se lepo ispričali. Već je pola 11.

Odlazim na pivo, slušam neki rok, ne sviđa mi se bend. Vraćam se da završim ovaj tekst. Hteo bih da čujem Recondite-a uživo, počinje u dva, ali nemam snage. Laku noć.

Autor je pokretač srpskog Techfugees chaptera, globalne organizacije koja koordinira odgovor tech zajednice na izbegličku klizu, suosnivac dve organizacije civilnog drustva, usputni novinar, istraživač zainteresovan prvenstveno za odnos tehnologije i politike, i na putu da postane preduzetnik

Ostavi komentar

  • (not be published)