Po iznosu prihoda, Budžetski fond za zaštitu životne sredine Grada Pančeva je među najvećima u Srbiji, i u dužem nizu godina se posle Beograda smenjuje sa Požarevcem na drugom i trećem mestu, pokazuju podaci ekološkog udruženja Stanište iz Vršca. Ipak, silni milioni koji se slivaju u pančevački budžet naplaćen od posebne lokalne naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine, i naknada zagađivača, ostaju neupotrebljeni. Tako paradoksalno u gradu čiji je zagađenje godinama svojevrstan brend, i koji se decenijama bori sa svakojakim problemima u oblasti životne sredine, novac se ne utroši u potpunosti i sredstva se prebacuju u narednu godinu.
Studija Ekološkog centra Stanište pod nazivom „Stanje sistema finansiranja zaštite životne sredine u Srbiji u periodu 2010-2018. godine”, pokazala je da u tom periodu Grad Pančevo imao preko 550 miliona dinara neutrošenih sredstava od eko-naknada. Sa tom cifrom Pančevo je bilo u samom vrhu lokalnih samouprava koje nisu potrošile predviđeni novac, odmah iza Beograda, Požarevca i Bora.
Taj fenomen Dejan Maksimović, ekspert udruženja Stanište objašnjava na sledeći način: „Naše društvo je sastavljeno od pojedinaca koji su zanemarili ciljeve zajednice, zarad ličnih ciljeva i koristi, a tu spada i životna sredina“.
Izvori prihoda Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine propisani su Uredbama Vlade Srbije o vrstama zagađivanja, kriterijumima za obračun naknade za zagađivanje životne sredine i obveznicima, visini i načinu obračunavanja i plaćanja naknade i Uredbom o određivanju aktivnosti čije obavljanje utiče na životnu sredinu.
Na osnovu poslednje navedene Uredbe, lokalna samouprava može propisati Odluku o posebnoj naknadi za zaštitu i unapređenje životne sredine, što je Grad Pančevo i učinio.
Najznačajniji izvor prihoda ostvaren je od lokalne naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine, koja je u periodu 2014-2016. godine, činila između 95 i 98 odsto ukupnih prihoda fonda. Prihodima najviše doprinose NIS Rafinerija, sa 91 posto prihoda od posebne lokalne naknade, HIP „Azotara” i HIP „Petrohemija”.
Izmenama Zakona o budžetskom sistemu od 2015. godine, opštine i gradovi više nisu u obavezi da novac prikupljen od naknada za zaštitu životne sredine namenski troše. Zbog toga nije retka slika da ekološki dinar lokalne samouprave troše na rashode koji nemaju veze sa ekologijom. To je bila praksa i Grada Pančeva. Tako je na primer 2011. godine iz sredstava od eko-takse rekonstruisan vodovod u Kačarevu i Glogonju, izrađen projekat snabdevanja vodom severnih sela, dok su javno komunalna preduzeća poput „Higijene” i „Grejanja” finansirali tekuće subvencije i deo zarada za zaposlene.
Ta praksa je međutim poslednjih godina promenjena. Novac iz eko taksi se sada raspoređuje za aktivnosti iz oblasti ekologije, ali se neretko novac ne potroši tokom budžetske godine.
Šta pokazuju izveštaji?
Grad Pančevo redovno dostavlja Ministarstvu zaštite životne sredine programe korišćenja, kao i godišnje izveštaje o korišćenju sredstava Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine.
Na naš zahtev, Ministarstvo nam je dostavilo predloge programa korišćenja budžetskog fonda za zaštitu životne sredine Grada Pančeva i izveštaje o realizaciji tih programa, za 2019. i 2020. godinu, kao i plan o tome kako će se novac od eko-taksi potrošiti ove godine.
Prema predlogu programa za 2019. godinu predviđeno je ukupno 98,7 miliona dinara (37,5 miliona prenetih iz 2018. godine). Ipak, u izveštaju o realizaciji, taj broj iznosi 86,7 miliona, a od te cifre upotrebljeno je 63,7 miliona, što je učinak od 73,42 odsto. U sledeću godinu prebačena su 23 miliona dinara.
Novac u okviru programa u vezi sa kvalitetom vazduha, potrošen je između ostalog za održavanje sistema za kontinualno merenje kvaliteta vazduha (6,2 miliona), nabavku analizatora iz prethodne godine (11,3 miliona), dodatna merenja kvaliteta vazduha na Novoj Misi i Strelištu (2,8 miliona), za merenja u Narodnoj bašti (četiri miliona), i dodatna merenja kvaliteta vazduha na ove dve lokacije, koje nisu bili predviđeni budžetom. Programom je predviđeno 4,5 miliona za sistematsko merenje buke sa automatskim brojanjem saobraćaja, ali ta aktivnost nije realizovana.
Kada je kvalitet vode u pitanju, u 2019. godini urađeno je samo ispitavanje kvaliteta površinskih voda, dok za ispitivanje podzemnih voda južno od industrijske zone, kao ni za kontrolu kvaliteta zemljišta programom nisu bila predviđena sredstva. Kontrola kvaliteta zemljišta je ipak realizovana od sredstava prenetih iz prethodne godine – 3,5 miliona. Iako planirana, aktivnost izrade tehničke dokumentacije za revitalizaciju i izradu novih pijazemetara (instrumenta za merenje pritiska tečnosti ili gasa) vredna 5,5 miliona, nije ostvarena.
U okviru programa upravljanja otpadom, realizovana je izgradnja bedema i opremanje druge etaže i nadogradnja biotrnova na Novoj deponiji, uz pomoć prenetih sredstava iz 2018. godine u iznosu od 1,8 miliona dinara, kao i centar za komunalni otpad koji vodi JKP „Higijena” – 1,9 miliona, takođe iz prethodne godine. Aktivnost koja je bila predviđena programom, a nije realizovana od 2018. godine je revizija Lokalnog plana upravljanja otpadom, vrednosti 500.000 dinara.
Za program unapređenja zelenih površina, od predviđenih 14,7 potrošeno je 14,5 miliona i to na unapređenje šumskog fonda i zaštitnih pojaseva u Vojlovici i Topoli – 1,7 miliona, za uređenje parka Ponjavica – 12 miliona, i održavanje pet spomenika prirode, među kojima je Ivanovačka ada – ukupno 1,1 milion dinara.
Od 15,3 miliona za program energetske efiksanosti utrošeno je 10 miliona, i to na podsticajne mere za korišćenje gasa (5,5 miliona), izradu dokumentacije za unapređenje efikasnosti javih objekata, podršku projektima energetske efikasnosti za mesne zajednice, škole, javno-komunalna preduzeća (1,7 miliona), dok novac u iznosu od 500.000 dinara za solarna autobuska stajališta nije utrošen. Prekograniči projekat u oblasti energetske efikasnosti u saradnji sa Rumunijom, realizovan je u iznosu od 3,5 miliona dinara.
Sredstva u iznosu od 21,6 miliona za održavanje ostrva za održivi razvoj (elektroautomobili, bicikli na električni pogon, vetrogeneratori, fotonaponski paneli), koji je prenet iz prethodne godine, u 2019. godini je iskorišćen.
Program edukacije realizovan je 89 odsto – od 4,1 miliona utrošeno je 3,6 miliona, za izdavanje časopisa Ekopedija, edukativne projekte po konkursu (1,5 miliona), podršku takmičenjima i projektima i manifestacijama iz oblasti životne sredine. Nisu utrošena sredstva za obeležavanja važnih datuma iz oblasti životne sredine, a novac za projekte saradnje sa udruženjima građana nije bio ni predviđen.
Bez kontrole kvaliteta vode u kojoj se građani kupaju
Prema predlogu programa za 2020. godinu, bilo je predviđeno je 58,3 miliona dinara za korišćenje sredstava za zaštitu životne sredine, od čega je 18 miliona preneto iz prethodne godine. Ipak, u septembru iste godine dolazi do prve izmene plana, kada se ukida novac za izdavanje časopisa Ekopedija (500.000 dinara) i novac za obeležavanje značajnih datuma u oblasti životne sredine (400.000 dinara), edukativni programi za predškolsku i školsku decu (150.000 dinara), konkursi za manifestacije u oblasti životne sredine (1,5 miliona), dok je dodata nabavka pametne klupe – 400.000 dinara. Dodaje se i izrada dokumentacije za javne objekte (škole), u vrednosti od 895.800 dinara.
Program je ponovo izmenjen samo sedam dana kasnije, tako što su povučena sredstva od 2,3 miliona dinara za ispitivanje kvaliteta površinskih voda, i sistematsko merenje buke sa automatskim brojanjem saobraćaja (1,8 miliona). Zbog toga su Pančevci prvi put posle više godina bili uskraćeni za informaciju o kvalitetu vode u kojoj se leti kupaju (Tamiš, Dunav, Ponjavica, Kačarevo, Ivanovo). Ove godine raspisana je javna nabavka za kontrolu kvaliteta vode, kao i za meru sistematsko merenje buke sa automatskim brojanjem saobraćaja posle pauze od dve godine. Mera koja je dodata nakon druge izmene plana su subvencije za korišćenja gasa kao energenta, u iznosu od četiri miliona dinara.
Nakon revizije programa, ukupno je predviđeno 76,3 miliona dinara, od toga 52,2 miliona iz prethodne godine.
Iz Izveštaja o korišćenju sredstava budžetskog fonda grada Pančeva za 2020. godinu, u koji smo imali uvid, stoji da su predviđena sredstva iznosila 59,8 miliona, utrošeno je 41,4, preneta sredstva su 18,3 miliona. Od 100 odsto planiranih aktivnosti, realizovano je samo 69,28 odsto.
Tako je na primer za program Kontrola i zaštita vazduha i suzbijanje inhalacionih alergena, od planiranih 16,4 miliona, potrošena samo polovina sredstava. Slična situacija desila se i sa projektom rekultivacije i sanacije Stare deponije za koju je predlogom programa izdvojeno 14,4 miliona, a upotrebljeno je samo 5,7 miliona dinara. Izmenama programa nisu opredeljena sredstva za kontrolu i upravljanje otpadnim vodama, kontrolu, zaštitu i kvalitet zemljišta i kontrolu i zaštitu od buke, kao ni sistematsko merenje buke, sa automatskim brojanjem saobraćaja. Novac nije dodeljen ni za kontrolu i zaštita nejonizujućeg zračenja.
Prošle godine izvršene su obaveze iz 2019. godine koje se tiču izrade projektno-tehničke dokumentacije, revitalizacija postojećih i izrade novih pijezometara, u vrednosti od 5,4 miliona dinara. Za poziciju Energetska efikasnost i alternativni izvore enegrije potrošeno je 5,3 miliona dinara.
Predlog programa za 2021. godinu, gotovo je identičan sa programom za prošlu godinu. Planirano je 70,2 miliona, od toga 15,6 miliona dinara iz prethodne godine. Za projekat rekultivacije i sanacije Stare deponije ove godine je obezbeđeno 8,6 miliona, i još 5,7 miliona dinara, prenetih iz prethodne godine.
Za program energetske efikasnosti obezbeđeno je tri miliona, a za podsticajne mere za uvođenje gasa 5,5 miliona dinara.
Dejan Maksimović, ekspert iz Ekološkog centra Stanište, pak smatra da u skladu sa Zakonom o zaštiti životne sredine sredstva, i Zelenim fondom Republike Srbije, da se sredstva iz eko-taksi ne mogu koristiti za ovakve namene.
„Ispravno bi bilo da Grad Pančevo otvori poseban fond za unapređenje energetske efikasnosti, te da ovakve programe sprovodi i finansira kroz taj fond, a ne kroz fond za zaštitu životne sredine, i ne sredstvima od ekoloških naknada“, objašnjava Maksimović za naš portal.
Aktivnosti za prikupljanje ličnih poena
Prema mišljenju aktivista pančevačkog ekološkog udruženja Zeleni most, u programima budžetskog fonda grada Pančeva, postoje projekti koji ne doprinose unapređenju zaštite životne sredine, kao što su na primer pametna autobuska stajališta. Oni su, kako navode, ne doprinose značajno smanjenju zagađenja, već su više projekti za prikupljanje ličnih poena.
Kao primer gde treba ulagati novac od eko-taksi, navode Park prirode Ponjavica, za koji se novac svake godine izdvaja, ali nedovoljno, bez tendencije povećanja.
„Potrebno je skoro pet miliona evra kako bi se rešio problem izmuljavanja Ponjavice i time vratio vodotok u njegovo prvobitno stanje, ali svedoci smo da se to nije dogodilo, šta više ona se polako isušuje”, upozorava Teodora Marković, iz udruženja Zeleni most.
Ona navodi da se ekološki dinar mora upotrebiti za rešavanje gorućih problema, vezanih isključivo za zaštitu životne sredine, a to su: zaštićena prirodna dobra na teritoriji Grada Pančeva; podizanje šumskih zasada autohtonih vrsta u okviru zaštićenih područja, i uklanjanje enormne količine smeća sa tih lokacija, rešavanje problema velikog broja nelegalnih splavova u zoni Spomenika prirode Ivanovačka ada.
Takođe, Marković smatra da treba raditi na uklanjanju deponija po naseljenim mestima, što se i radi, ali kako kaže ta smetlišta se i dalje aktivno koriste, kao što je deponija u Omoljici, uz sam Park prirode. Naša sagovornica skreće pažnju i na veliki problem o kojem se malo priča, a to je odlaganje žvotnskog otpada u naseljenim mestima. Iz udruženja smatraju da se mora više raditi i na edukaciji dece, ali i podizanju svesti odraslih o zaštiti životne sredine.
Objavljivanje ove priče omogućeno je kroz projekat Platforma za odgovorno upravljanje javnim finansijama, koji sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), a finansira Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA).
Stavovi izneti u ovoj priči su stavovi autora i ne predstavljaju nužno stavove Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), niti Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA).
