Nije fer da pas živi kao ker

Prema nezvaničnim istraživanjima, na ulicama Pančeva nalazi se između 2500 i 3000 pasa lutalica

Anita Dakić
Objavljeno 01.08.2018.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 9 mins

Kako tvrdi Svetska zdravstvena organizacija, populacija pasa na nekoj teritoriji iznosi tačno deset posto od broja ljudi koji tu žive. Naravno, postoje vlasnički i napušteni psi. U Danskoj je situacija takva da su svi psi vlasnički, dok je u Indiji samo 30 posto vlasničkih pasa od ukupne pseće populacije. Prema našim saznanjima, u Srbiji je situacija takva da 50 posto pasa ima svoje vlasnike, a ostalu polovinu čine lutalice.

Jedan od primera ogromnog broja lutalica na maloj teritoriji, primetila je i jedna italijanska organizacija koja je radila istraživanje, koje nije bilo usko vezano za životinje na ulici. Njihova interesovanja bila su inkluzija Roma i njihov način života, a posebno su obratili pažnju na potez od Stare deponije do naselja Karaula, gde su utvrdili da na tom malom prostoru postoji 96 napuštenih pasa. Ukoliko samo u tom delu našeg grada ima skoro sto lutalica, sasvim je realno da se na teritoriji grada nalazi nekoliko hiljada ovih životinja.

Koren problema velikog broja životinja bez nadzora jesu neodgovorni vlasnici koji neadekvatno brinu o svojim ljubimcima i vrlo često ih izbacuju na ulicu. Nekada keruša okoti veliki broj štenaca, koje vlasnici ne uspeju da poklone, pa ove plemenite životinje završavaju na zabačenim mestima, njivama, ulicama, a neretko i u centru grada. Pančevci se mogu susresti i sa rasnim psima, koji su ostavljani, delom zbog ekonomske situacije, a delom zbog vlasnika koji nisu bili svesni obaveza koje zahtevaju životinje. Iako su po zakonu lokalne ZOO službe u obavezi da kazne vlasnike koji napuštaju svoje ljubimce, u praksi je to gotovo nemoguće uraditi jer ti psi uglavnom nisu čipovani i registrovani. O psima na ulici brine JKP Higijena, kao i društva za zaštitu životinja.

Zora Kolarski, zastupnica Društva za zaštitu životinja i prirode „Ekolibrijum”, istakla je kako je ova organizacija u prethodne dve godine sterilisala, vakcinisala i čipovala oko dve stotine pasa i mačaka sa ulice koji su u bazu podataka uvedeni kao gradski psi i mačke, ali da je ove godine tretirano samo deset pasa, jer se oni sada moraju vakcinisati i čipovati na njeno ime ili ime udruženja.

– Postoje dva razloga iz kojih nismo uspeli da se pobrinemo za više od deset pasa. Prvi je finansijski jer sterilizacija za jednu kerušu iznosi 2500 dinara, čip i vakcina 1300, a još 250 dinara iznosi taksa na čipovanje, što bi ukupno bilo 4050 dinara. Drugi razlog je taj što je još uvek na snazi Gradska odluka o ograničenom broju držanja životinja. Svi članovi udruženja imaju pse uzete sa ulice, čipovane na svoje ime, a imamo i pse od proletos čipovane na ime udruženja. Pritom, ne znam koliko kao organizacija smemo da imamo pasa čipovanih na naše ime – rekla je Zora Kolarski za naš sajt.

Fotografija preuzeta sa FB stranice udruženja „Ekolibrijum”

Možda veći broj lutalica i ne bi bio toliki problem da se broj prijavljenih ujeda nije povećao u nekoliko prethodnih godina. Preko 70 posto tih ujeda potiče od pasa poznatih vlasnika. Iz pouzdanih izvora saznajemo da je u 2017. godini isplaćeno 18 miliona dinara za odšetu onim ljudima koje su ujeli psi. Polovinu tog novca dala je JKP Higijena, a drugih devet miliona potiče iz budžeta grada.

Ipak, problem nije rešen. Jedan od načina za rešavanje ovog problema svojevremeno je podrazumevala metoda hvatanja i ubijanja, koja je prvenstveno nehumana i zabranjena zakonom, a sa druge strane nije uspevala jer i kada bi se psi sklonili sa jedne teritorije, na tu istu bi došao neki drugi čopor.

Argentina je jedna od zemalja koja je ovaj problem rešila na human način. Prvi korak programa predstavlja odgovorno vlasništvo – čipovanje, vakcinaciju i sterilizaciju, kao i kažnjavanje neodgovnih vlasnika. Drugi korak obuhvata tri poteza – CATCH (uhvati), NEUTER (steriliši), RELEASE (pusti). Prvenstveno se proverava da li su psi dovoljno zdravi i sposobni da žive na ulici, pa se zatim oni sterilišu i vraćaju na mesta gde su prvobitno nađeni, dok se stari ili bolesni psi uspavljuju. Teritorijalnost kod pasa je u ovom slučaju dobra, jer oni svoje mesto čuvaju od drugih nesterilisanih pasa, pa se dalje ne razmnožavaju. Kako bi oni opstali na ulici, postoje i staratelji koji ih hrane, poje i brinu o njihovom zdravlju. Na ulicama ove države moguće je i videti hranilice koje su posebno postavljene za gradske pse. Ono što je sledilo u ovom procesu su izgradnja skloništa za životinje i udomljavanje. Potom je usledila edukacija i informisanje građana o striktnim kaznama koje im slede ukoliko napuste svog ljubimca.

Kako bi se rešio problem pasa lutalica u našem gradu, prvenstveno se treba pozabaviti kulturom odlaganja smeća koja bi podrazumevala razvrstavanje i odlaganje na mesta koja su predviđena za otklanjanje, kako ne bi dolazilo do skupljanja pasa oko kontejnera. Ako se smeće ne razrvstava kako je predviđeno, može se desiti da ga životinje razvuku u potrazi za hranom. Samim tim dolazi do fizičkog razvlačenja otpadaka, što može dovesti do širenja prljavština i zaraza. Kao jedna od mogućih solucija, javlja se i reciklaža, koja je dobra i za samu životnu sredinu, pa tako i za životinje.

U Pančevu je manje od 50 posto vlasničkih pasa vakcinisano i trajno obeleženo, što su obaveze odgovornih vlasnika. U suprotnom, može se desiti da se oni izgube, nađu na ulici pa da se samim tim populacija napuštenih pasa povećava. Sterilizacija je takođe način da se spreči neželjeno rađanje životinja, jer kako se procenjuje, jedna muška i ženska jedinka sa svojim štencima, za šesnaest godina mogu imati 67 hiljada potomaka. Naravno, u slučaju kada one nemaju vlasnika, taj broj se smanjuje usled lošeg kvaliteta života na ulici – bolesti, nedostatka hrane i lošeg vremena.

Naša sagovornica navodi da postoji još jedan način da se pomogne čovekovom najboljem prijatelju, ali kako kaže, donacija nema.

– Ljudima koji brinu o nekoj od uličnih životinja omogućavamo sterilizaciju po povlašćenoj ceni. Oni odlučuju da li će čipovati i vakcinisati životinje, ali mi smo tu kao pomoć za smeštaj nakon sterilizacije. Kada govorimo o udomljavanju, ljudi potpisuju Ugovor o odgovornom vlasništvu sa udruženjem ili sa fizičkim licem ako je staratelj uspeo da udomi svog štićenika – komentariše Zora Kolarski.

Kao jedan od koraka u rešavanju problema jeste informisanje ljudi o zakonskim regulativama, ali i o onome što je do sad učinjeno po pitanju rešavanja ovog problema. Pošto imamo evropske i svetske zemlje kao dokaz da postoji način da se životinjama pomogne i da se njihov život na ulici olakša, na građanima i ustanovama je da pokrenu rešenje. Za početak, možda ne bi bilo loše da se novac iz javnih fondova, koji se izdvaja za odštetu građanima koje su psi ujeli, usmeri ka sterilizaciji, vakcinaciji i čipovanju lutalica.

One Comment to: Nije fer da pas živi kao ker

  1. Milan

    avgust 1st, 2018

    Genocidnu gradsku Odluku o drzanju domacih zivotinja na teritoriji na teritoriji grada Panceva,Ustavni sud je 18.04.2017. Odlukom broj IUo-257/2015 proglasio NEUSTAVNOM i u suprotnosti sa zakonom.To sto neki gradski organi i dalje prete njenom primenom je cisto bezakonje u reziji onih koji bi zakona trebali da se pridrzavaju.Umesto da vlast olaksa ljudima da ako imaju uslovudome sto vise zivotinja ona ih beskrupulozno,bez pravnog osnova,u tome sprecava i terorise pretnjama neuke gradjane.

    Odgovori

Ostavi komentar

  • (not be published)