RTV Pančevo – klasični naprednjački „medij”

Od 2014. i naročito 2015. godine televizijsko novinarstvo u našem gradu ispoljava nove forme manipulacije: u izveštavanju je uvek neko žrtva (čitaj: naprednjak) a neko krivac (čitaj: nenaprednjak), umesto da zadatak ove medijske kuće bude nepristrasno i profesionalno pristupanje svakoj temi. Zbog čega u jedinoj gradskoj televiziji ne rade ljudi koji za razliku od trenutno zaposlenih, znaju bar nešto o novinarstvu?

Aleksandar Aleksić
Objavljeno 04.08.2018.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 12 mins

Neka kao dokaz tezi da je TV Pančevo neobnovljivo propalo posluži ovaj primer: na jesen 2012. godine započela je realizacija projekta „Focus Media Studio” koji je okupio desetine osnovaca i srednjoškolaca zainteresovanih za novinarstvo. Održavane su teorijske kreativne radionice o novinarstvu, kao i praktične, i to uživo, svake subote od 14 do 15 časova, u emisiji pod nazivom „Hoću da kažem”. Emisija se bavila omladinskim temama i problemima sa kojima se učenici susreću u školama. Pančevo je bilo jedan od retkih gradova u celoj Srbiji koji je imao u tom trenutku ovakav projekat i školu za televizijsko novinarstvo, koju je završilo nekoliko talentovanih mladih ljudi. Neki od njih bi u predstojećim godinama verovatno bili nosioci jedine televizije u gradu (kao što im je i obećavano, prema rečima nekih polaznika ove propale Škole). Reklama za emisiju „Hoću da kažem“, sezona 2013/2014.

Međutim, nakon vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji 2014. godine na kojima je pobedila Srpska napredna stranka, ovaj projekat je ugašen i desetine mladih novinara izgubilo je jedinstvenu priliku da volontira na televiziji. Gašenje projekta se poklopilo sa dolaskom naprednjaka na vlast, koji su očigledno već tada prepoznali da se ova omladinska emisija bavi isuviše slobodnim temama za njihovu manipulativno-serviranu uređivačku politiku, i da mladima ne bi trebalo dati toliko prostora na televiziji. Naziv emisije „Hoću da kažem”, što je bio jedan od simbola slobodnog razmišljanja u ovoj emisiji – takođe je smetao nekima koji su inicirali da se učenici više ne pojavljuju na gradskoj televiziji. Zvanični razlog gašenja ovog perspektivnog i zanimljivog projekta bio je nedostatak novca za dalje finansiranje Škole i emisije, što baš i ne stoji, jer su polaznici sami finansirali opremu koju su koristili, odeću koju su oblačili, a i najvažnije, redovno su plaćali mesečne članarine za pohađanje ove Škole mentorima koji su sa njima radili (a to su najviše i najčešće bili Zorana Šteković i Dragan Miletić) i koji su novac preusmeravali za potrebe Škole, tako da TV Pančevo nije imalo nikakvih rashoda za njih u tom tehničko-organizacionom smislu, a dobijalo je gotovu emisiju.

Sledeći, još brutalniji slučaj uskraćivanja prilike za rad novinara, desio se već sledeće, 2015. godine kada je televizija privatizovana i od kada je u vlasništvu kruševačkog biznismena Radojice Milosavljevića, koji se pojavio u celoj ovoj priči bez ikakvog pređašnjeg iskustva u medijskom biznisu. On je, pored TV Pančeva, u kratkom roku kupio još sedam TV stanica, među kojima i RTV Kruševac i RTV Kragujevac. Sadašnji glavni i odgovorni urednik Radio-televizije Pančevo, Miroslav Milakov je u avgustu te godine uslovljavao zaposlene da ukoliko žele da ostanu da rade, moraju da pristupe vladajućoj stranci. Od 63 zaposlenih, 57 je uzelo otpremnine, ali su nastavili da rade po kratkoročnim ugovorima nakon učlanjenja u Srpsku naprednu stranku. Ko to nije učinio – nije mu bio ponuđen ugovor.

Tadašnji novinar RTV Pančevo Vladimir Đoković je pre dve i po godine izjavio da je Miroslav Milakov obavljao razgovore sa svima koji su u tom trenutku radili na televiziji, i da je isključivo u četiri oka zahtevao pristupanje SNS-u kao uslov za radno mesto. On to nije želeo i nije pozvan da potpiše novi ugovor.

Sledeći slučaj je zanimljiv, jer se ova osoba prvo učlanila u SNS kako bi ostala na poslu, ali je ipak nedugo zatim shvatila u kakvom se medijskom mulju i blatu nalazi, pa je stoga odlučila da da otkaz. Reč je o novinarki Danijeli Kerekeš, koja je za sajt www.cenzolovka.rs izjavila da je nakon 20 godina rada na Televiziji Pančevo odlučila da prekine radni odnos. Rekla je i da je cenzura dominantna i vrlo izrazita na Radojičinoj pančevačkoj televiziji: „Posebno su radili na tome da budemo lepi, ali prekidač se uključi onog trenutka kada dobijete informaciju da je vaše samo da budete lepi. Meni za 20 godina nikad niko nije zabranio da mislim. Sada sam doživela da mi kao priprema za emisiju stigne sve – od ’dobro veče’ do ’doviđenja’, kao i spisak pitanja koja ne smem da promenim”, kazala je Danijela.

Poenta ovakvog antinovinarstva i neprofesionalizma očito je skretanje pažnje javnosti sa problema sa kojima se svakodnevno susrećemo, u zamenu za razne televizijske sadržaje koji uopšte nisu praćeni, a koji inače služe ispiranju mozgova i upotpunjavanju dokolice raznim manipulisanim i serviranim vestima. Negledljivi filmovi, serije, neprofesionalni prilozi i nekreativne teme u informativnim emisijama (ako ih smemo tako nazvati) odlika su ove televizijske kuće. Amaterizam već godinama krasi novinare, snimatelje i ostalu tehničku podršku na ovoj televiziji, a sada sa kolektivom koji nije školovan za novinarstvo, već priučenim SNS kadrom, problem je još veći.

Primer antinovinarstva i stranačke nejednake zastupljenosti na televiziji

Tako je Pančevo izgubilo neku vrstu „javnog servisa” i televiziju koja je počela da emituje još u decembru 1992. godine. Uzgred, koliko nas je u poslednjih nekoliko godina prebacujući kanale, pomislilo i reklo ukućanima kod kojih je daljinski upravljač „Hej, prebaci na Televiziju Pančevo, sada će biti dobra emisija sa odličnim sagovornicima”? Ispred naših očiju se gradacijski napredno ređaju – Televizija Hepi, Pink, Studio B, sve Radojičine televizije… prilozi „listova” tipa Informer ili sajtova tipa evrsac… zauzimajući medijski prostor sadržajima koji ispiraju mozak gledaocima dok njihovo vreme na vlasti nezaustavljivo prolazi.

Koliko se uređivačka politika pančevačke TV promenila, svedoči i izjava izvršne direktorke Građanske akcije Pančevo, Ljiljane Spasić: „Emituju se samo prilozi vezani za SNS. Dakle, to su prilozi koji se odnose samo na aktivnosti Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke, a ljudi koji gostuju svode se na poslanike te stranke, nemate nikoga iz opozicije. Kompletno je promenjena uređivačka politika, a o informisanju o nevladinom sektoru da i ne govorim – nema nijednog priloga” (izjava preuzeta sa sajta www.slobodnaevropa.org).

Bukvalno da se čovek zapita – zbog čega to mora tako? Zbog čega u Srbiji pravi ljudi ne mogu da rade na pravim mestima za njih, kako bi sve izgledalo pravo? Zbog čega na jedinoj gradskoj televiziji ne rade novinari koji to zaslužuju i koji su izabrani recimo na konkursu na kom su se pokazali boljim od ostalih svojom biografijom, radnom knjižicom i novinarskim iskustvom i znanjem, a ne članstvom u vladajućoj stranci? Na RTV Pančevo rade ljudi koji veze sa novinarstvom nemaju. To bi bilo kao kada bi automehaničar popravljao zube: i posle pokušaja da reši naš problem, pa možda i delimičnog uspeha u tome – ostao bi laik. Tako je i sa našom Televizijom… gradom… državom.

Hiljadu je sličnih i povezanih pitanja na ovu temu i mogli bismo ih beskrajno kritički promišljati. Međutim, sve je to uzaludno dokle god je na snazi samo jedan odgovor – naravno da je problem širi od ovako usko pojednostavljenog primera antitelevizijskog novinarstva u koje se svako može uveriti gledajući RTV Pančevo i da je uzrok problema u samom korenu, dakle u naprednjačkoj vlasti, koja privatizuje javna preduzeća uslovljavajući zaposlene članstvom u Srpskoj naprednoj stranci.

Zgrada Televizije u kojoj rade sve samo ne novinari

S obzirom na to da u Pančevu ne postoji neko udruženje ili bilo šta slično što bi okupilo pančevačke novinare na jednom mestu i koji bi tako udruženi možda i uspeli da pronađu rešenje za izlazak iz medijskog mraka koji je u punoj razmeri zahvatio i naš grad, razlog za posrtanje novinarstva u Pančevu je i u samim novinarima, među kojima nema solidarnosti i rešenosti za prevazilaženje ovog problema. Trenutno su na vodećim gradskim medijskim pozicijama ljudi koji nisu ni N od novinara.

Prvi korak ka vraćanju objektivnog, ozbiljnog, profesionalnog, nepristrasnog i doslednog novinarstva (ne samo televizijskog, ali fokus u ovom tekstu je na toj vrsti novinarstva) u naš grad, bio bi možda upravo stvaranje zajedničkog udruženja koje bi kapilarno, korak po korak, oduzeti medijski prostor i oduzete medijske kuće vraćalo u sferu interesovanja onima koji to zapravo i treba da rade – novinarima.

Pa onda da se zahvalimo Milakovima, Milosavljevićima i ostalim vučićevskim ljudima na svemu što su uradili za naš grad, novinarstvo… I tako redom, dok medijska scena u Pančevu ne ozdravi.

One Comment to: RTV Pančevo – klasični naprednjački „medij”

Ostavi komentar

  • (not be published)