Smireni Honkonžani u vrtlogu istorijskog trenutka

Kako izgleda kampus jednog od najbolje rangiranih univerziteta na svetu? Kako honkonški đaci ostavaruju sve bolje rezultate na PISA testovima? Kako izgledaju demonstracije u Hongkongu i ko se smatra srećnikom u toj metropoli?

Milica Čiča
Objavljeno 22.08.2019.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 9 mins

Domaćin ovogodišnje Svetske geografske olimpijade, IGEO 2019, bio je The Education University of Hongkong rangiran kao 36. u svetu. Regionalni centar za talente Beograd 2 u saradnji sa Geografskim fakultetom iz Beograda, pripremao je tim za ovo takmičenje godinu dana. Srbiju su predstavljale Nišlije Luka Ilinčić i Igor Eskić, kao i Beograđanin Vaselije Pantelić i Kragujevčanin Nikola Vulović. Od pomenutih srednjoškolaca, Igor Eskić i Vasilije Pantelić osvojili bronzane medalje na ovoj olimpijadi. Bronzana odličja na njihovim grudima ujedno su i najveći uspeh nacionalnog tima ikada na ovakvoj vrsti takmičenja.

Naš nacionalni tim na Svetskoj geografskoj olimpijadi

Smeštaj svih učesnika olimpijade bio je u okviru kampusa univerziteta. Studenti imaju na raspolaganju sve, besplatan wifi, moderne čitaonice, menzu, mnoštvo mesta za okupljanje i druženje, bazen, sportske terene. Sve prostorije su povezane podzemnim hodnicima slikovito oslikanih zidova. Kućni red svi poštuju, a to znači da je posle 23 časa dozvoljeno okupljanje u centralnom atrijumu, ali bez buke. Ljubazno obezbeđenje vas upozoriti ukoliko preterate. Prvi utisak je da svi poštuju pravila.

Sobe su skromno opremljene, slične našim domovima, bez kupatila, ali klimatizovane. Zbog visoke vlažnosti vazduha, bez klima uređaja je nemoguće preživeti. Tokom našeg boravka, zadesio nas je tajfun osme kategorije. I bilo nam je jasno zašto je sve povezano hodnicima. Minut na kiši tokom tajfuna znači da ste mokri do gole kože, pa vam presvalečenje ne gine.

Trećeg dana našeg boravka, tajfun je popustio u svojoj snazi, pa smo napokon mogli da se uputimo ka gradu. Od engleske kolonije očekujete da svi govore tečno jezik. To se ispostavilo tačno za starije građane ovog velegrada. Međutim, omladina mnogo slabije govori, posebno sa kineskim akcentom koji je nekada veoma teško razumeti. U Hongkongu se ne možete izgubiti, sve je dvojezično, na kantonškom i engleskom, od saobraćajne signalizacije do imena ulica. Ukoliko se i među zgradama zagubite, ljubazni stanovnici prići će vam i objasniti smer u kojem bi trebalo da idete. Posebno neobično, iako očekivano, vozi se levom stranom pa je za pažnju turistima ispisana horizontalna signalizacija u kom smeru je potrebno ispratiti tok saobraćaja. Pešaci nemaju prednost, pa je dodatna pažnja neophodna.

I u metrou je sve obeleženo

Za kupovinu po gradu dovoljna vam je Octopus kartica koju možete kupiti već na aerodromu i uplatiti određenu svotu novca. Tom karticom možete plaćati skoro sve i skoro svugde. Veoma praktična i korisna stvar, još jedno nasleđe Anglosaksonaca. Cene su, generalno, veoma slične našim. Veliki su obožavaoci Mek Donaldsa. Ukus i izbor hrane je prilagođen lokalnom ukusu. Taj ukus je izrazito sladak. Šećer stavljaju u sve, od vode do preliva. Uz kupovinu flaširane vode (ukoliko nije već zaslađena) dobijate kesicu šećera. I odmah čitam statistike, veoma niska stopa obolelih od srčanih bolesti, dijabetesa i kancera. Debele ljude maltene nisam ni videla. Hleb ne jedu, ali su zato pirinač, rezanci i jaja deo svakodnevne ishrane. Prosečan stanovnik dnevno prelazi desetine hiljada koraka jer stanuje daleko od mesta na kojem radi. Stepen mobilnosti stanovništa je izrazito visok. Dakle, potroše sve što pojedu.

Zbog suptropske klime, ali i kulture suživota sa prirodom, bujno zelenilo je na svakom koraku. Mini parkovi, džungle, odmorišta za sparne i sunčane dane. Prija. Honkonžani su veoma zahvalni na svemu što imaju. Vrlo su smireni i to jako prija. Trebalo nam je vremena da se na to naviknemo.

Društvo je podeljeno u veoma bogate i radničku klasu. Prosjake nismo videli. Stan je skoro nemoguće kupiti jer je cena kvadrata 24 hiljade evra. Oni koji imaju sreće, do kraja života sakupiće dovoljno novca da kupe nekretninu od 30 kvadrata, što se ovde smatra premijom. Osim nekoliko najuglednijih i najimućnijih porodica, i veoma bogati žive u manjim kvadraturama. Plafoni su niski što stvara dodatan osećaj klaustrofobije. Ovo je svakako jedna od posledica nedostatka fizičkog prostora. Najplaćeniji su lekari i najteže je upisati medicinu.

U metrou ne čitaju, već, što bi moja ćerka rekla, bleje na telefonima kao i mi. Xiaomi je očekivano dosta povoljniji nego u Evropi. Ostali brendovi ne. Interesantno je i to da garancije za kupljene uređaje ne važe van Azije. Kupovina patika posebna je nauka jer mi se čini da pravog originala, ili barem onakvog kakav smo mi navikli da viđamo, ovde ustvari nema, čak i u originalnim prodavnicama. Kopija A, B, C, D, pokušavaju mladi da mi objasne, uz dodatnu informaciju da treba da proverim kod na netu, pa da proverim da li je stvarno original. Ne razumem. Za neke stvari sam jednostavno stara.

Protesti su u toku. Demonstranti su mahom mladi. U crnom. Ostavljaju stikere sa porukama u prolazima, milion poruka. Mirno protestuju, žele da ih neko važan sasluša. Na aerodromu je ista situacija. Pevaju “Fight for freedom, save the Hong Kong”. Žele da sačuvaju identitet, ne žele Kinu.

Podzemni prolaz izlepljen je porukama demonstranata

Veliki su obožavaoci Novaka Đokovića i Tesla automobila, pa smo imali sreće da nas ne povezuju sa Sibirom, Sirijom i već standardnim asocijacijama.

Jure sve što voli Zapad, dosta žena i dalje izbeljuje lice, a stiče se utisak da i dalje smatraju da su podređena rasa u odnosu na belce. Bez ikakvog osnova. Svi već znaju da je posebno Evropa, stara dama, oronula u svojim pravilima i birokratiji. Sistem obrazovanja, što dokazuje napredak na Šangajskoj listi, a posebno rezultati PISA testova, nedvosmisleno pokazuju da su nove generacije Azijata znatno ispred svih ostalih. Izuzetno su vredni, detaljni, kombinuju moderne sa tradicionalnim načinima učenja, slikovno pismo, abakus.

Tradicija i poštovanje ovde imaju posebnu važnost. Ponosni su na svoje nasleđe, posebno na Mr. Lee i Mr.Chan-a, kako ovde zovu Brusa Lija i Džekija Čena. Statua Lija zauzima centralno mesto na promenadi kao i otisci šaka Čena. Pijace su i dalje centralno mesto okupljanja srednje i niže klase. Možete kupiti sve od pečene patke na honkonški način, svežeg mesa, voća, povrća, cveća do egzotičnih životinja.

Odlazim iz Hong Konga, metropole koja je postala simbol mirnih demonstracija, blagih i zahvalnih ljudi, razmišljajući na čemu sam ja zahvalna i kada sam to poslednji put nekome rekla.

Ostavi komentar

  • (not be published)