Kad se Pančevu prekine isporuka sirove nafte rafineriji, to nije samo vest iz energetike, već signal koji se odmah preliva na svakodnevicu grada. Dok je isporuka obustavljena a rešenje se očekuje iz dana u dan, uz pominjanje dogovora mađarskog Mola sa ruskim Gaspromom, odobrene su nove količine koje uskoro stižu Jadranskim naftovodom posle skoro 100 dana, pa će NIS tokom ove nedelje dobiti prve isporuke preko JANAF-a. Upravo zato ova priča ide dalje od trenutne krize i vraća se na ključno pitanje, šta Rafinerija Pančevo znači za grad i njegove građane, od posla i privrede do identiteta i istorije.
Pančevo kao tema pregovora velikih sila
Pančevo ovih dana živi u ritmu vesti o sirovoj nafti pošto su isporuke ka rafineriji bile obustavljene, a svaki signal o „odmrzavanju” snabdevanja čita se kao vest o sigurnosti, cenama i miru u kući. NIS je ugovorio uvoz prvih količina sirove nafte preko Jadranskog naftovoda (JANAF), a prve isporuke najavljene su tokom ove nedelje. U isto vreme, dok se čeka rešenje „svakog dana” oko vlasničke i sankcione slagalice, u igri je i mađarski MOL kao potencijalni partner u razgovorima sa ruskim vlasnicima, što javno podržava i država.
Predsednik Srbije je 13. januara poručio da se očekuju obavezujući uslovi (za slanje OFAC-u) u roku od 48 sati, uz procenu da bi finalni dogovor mogao doći u februaru ili martu.
Rafinerija kao ogledalo Pančeva
Foto: NIS
Za Pančevce rafinerija nije samo industrijska zona iza ograde. Ona je izvor radnih mesta, lanac dobavljača i usluga, razlog zbog kog se u gradu školuju određeni profili, od zanata do inženjeringa. Rafinerija utiče na ritam saobraćaja, na logistiku, na lokalnu privredu i na to koliko je grad povezan sa regionom. Kad radi stabilno, stabilnije su i procene o snabdevanju derivatima, planovi transportnih firmi, očekivanja poljoprivrednika i troškovi mnogih preduzeća.
Zato je i ova aktuelna situacija više od vesti iz energetike. Obustavljena isporuka sirove nafte odmah se pretvara u pitanje koje se prepričava na pijaci, u kafićima i na porodičnim ručkovima, da li će biti dovoljno goriva, da li će cene skočiti, da li će rafinerija stati i koliko dugo. Najava da posle skoro 100 dana stižu nove količine nafte preko JANAF-a donosi kratko olakšanje, ali i oprez, jer svi znaju da je pravi mir tek onda kada snabdevanje postane rutina, a ne vanredna vest.
U tom smislu, Pančevo je naviklo da se rafinerija meri u dve valute. Jedna je industrijska, tone, kapaciteti, isporuke, dok je druga životna, i označava sigurnost. I zato, dok se dogovor očekuje svakog dana, u Pančevu se zapravo čeka ono najjednostavnije, da nafta stigne, da cevi rade i da se grad vrati u poznati ritam.
Godine koje su obeležile grad
Stariji Pančevci pamte 1969. godinu i Titovu posetu gradu, u vreme kada je industrija bila sinonim za napredak i sigurnost. Rafinerija je tada bila deo šire slike modernizacije zemlje i jasne poruke da Pančevo nije periferija, već tačka na mapi koja pokreće sistem.
Drugi datum, mnogo teži, upisan je 1999. godine. Tokom NATO bombardovanja Pančevo je bilo među glavnim metama, a rafinerija simbol ranjivosti i strateške važnosti u istom trenutku. Ipak, ono što se često zaboravlja van grada jeste koliko je brzo posle toga obnovljen deo proizvodnje i koliko je energije uloženo da se sistem vrati u funkciju. Za Pančevo, taj period nije samo istorija, već podsetnik da rafinerija nije objekat, već infrastruktura života.
Od prvih cevovoda do globalne kompanije
Priča o NIS-u kreće daleko pre savremenih kriza. Prvi koraci vide se već 1949. godine, u vreme kada se tek stvarala mreža skladišta i distribucije nafte i derivata. Tada se gradila osnova koja će se širiti zajedno sa putnom mrežom, rastom broja vozila i potrebom da energija bude dostupna u svakom delu zemlje.
Prelomna godina za Pančevo dolazi 1963, završetkom prvog magistralnog gasovoda koji je povezao naftna polja sa gradom u kom će se graditi prva rafinerija. To je bio potez koji je Pančevo trajno vezao za energetsku mapu zemlje. Posle toga, NIS se razvijao kroz različite faze, od širenja poslovanja, do ulaska u koncesije van granica države, poput eksploatacije nafte u Angoli od 1985. (Izvor: NIS)
Velika vlasnička promena dolazi 2009. godine, kada ruska kompanija Gaspromnjeft ulazi u akcionarsku strukturu, na osnovu međudržavnog kupoprodajnog sporazuma. U godinama koje slede kompanija širi maloprodajnu mrežu, modernizuje rafinerijske procese i ulaže u nove projekte, od duboke prerade do većih energetskih postrojenja u Pančevu i okolini.
Sve dok iznad industrijske zone gori velika baklja, ona kao svetionik pančevačke industrije poručuje ono što Pančevci najbolje razumeju, rafinerije će biti, i grad će se, kroz sve krize, uvek iznova vraćati svom ritmu.
Foto: NIS/ DALL-E3 Tekst je preuzet sa sajta Svetionik info
