Prethodni deo teksta možete pročitati ovde
22. Radna grupa udarna pesnica – zabluda.
Operativci formatirani ljudi – istina.
Na samom početku, Radna grupa je bila udarna pesnica u borbi protiv političke korupcije. Događaji koju su nakon toga usledeli tokom 2013, a posebno 2014. godine, od operativaca udarne pesnice napravili su formatirane ljude. Trebalo je svakome dati do znanja da politička korupcija u sprezi sa zloupotrebljenom političkom moći neće dozvoliti nikome da je pobedi. U tom formatu oblikovani su operativni radnici. Ničija misao nije smela da se pruži van tog formata. Uz to, zadatak im je bio da tako formatirani klicu uzaludnosti prenesu i na sve ostale operativne radnike.
23. Radna grupa je rasformirana zbog štednje – zabluda.
Štednja je smo opravdanje, pravi cilj bio je napad na predmete, a ne na Radnu grupu – istina.
Štednja je u to vreme zaista bila dominantna društvena tema. I MUP je njom bio okupiran, ali nešto joj je prethodilo. Prvo je neko 2013. procenio da je mnogo ljudi u MUP-u zaposleno. Često se ta tema poteže, nikada nepristrasno. Mnogo zaposlenih je zanimljiva činjenica, kako je upotrebiti? Kako se rešiti viška, otpustiti ili ga se na neki elegantniji način rešiti? Dok nas more brige oko viška, nalazimo ekstra rešenje za štednju. To je prijem novih radnika! Mislite da ne znamo šta pričamo? Paralelno sa štednjom, kao njen sastavni deo ide do tada neviđena metodologija prijema novih radnika. Naime, u cilju štednje, odlučeno je da se prijem novih radnika obustavi, to jest donese mera zabrane prijema novih radnika. Takva zabrana odnosila se na celokupnu javnu upravu. Pa šta je tu čudno, pitaćete se sa punim pravom. Nema tu prijema novih radnika. Sve bi to bilo logično i opravdano da zabrana prijema novih radnika nije bila sa odloženim dejstvom. Stupala je na snagu 31. decembra 2013. ali je blagovremeno bila najavljena. Do tada višak zaposlenih je uvećavan. Takva kadrovsko-štedna politika dovela je do neviđenog eldorada. Svi koji su ikada sanjali da rade u MUP-u, naravno ako su imali vezu, bili su primljeni po ubrzanoj proceduri, kao nikada do tada. Tako se desio paradoks da u vreme velike štednje budu primljeni u radni odnos po hitnom postupku oni koji bi, da štednje i posebnih mera nema bili primljeni tek posle višegodišnje procedure. Zabrana prijema dobila je efekat brzog prijema. Time štednja dobija novu dimenziju. Mi do tada u MUP-u zaposleni više nećemo biti sami u borbi za nju, već ćemo imati pomoć znatnog broja mladih ljudi, spremnih, sposobnih i u štednji dokazanih. Za dve godine koliko je Radna grupa postojala, neke kancelarije su se vidno punile novim ljudima. Ipak jedno pravilo nije prekršeno, onoliko koliko je stolova u kancelariji moglo stati toliko je u njoj i bilo, ni jedan više. Tu pojavu svi vidimo i na neki način komentarišemo. Kakav je to faktor ograničenja bio – nehumano. Toliko nas je to pogodilo da dajemo predlog: jedan radni sto da koriste dva radnika, sa svake strane po jedan. Onda bi mogli primiti još novih radnika, ali bi se i uštedelo ne kupujući radne stolove za njih.
Kada je štednja zauzela svoje punopravno mesto u društvu, red je došao da se i nad Radnom grupom sprovede. Izgovor koji je političkoj korupciji poslužio maksimalno, to je pravi razlog kojim će se opravdati ukidanje Radne grupe. Krajem 2014. godine početno brojno stanje od stotinu spalo je na oko četrdesetak operativnih radnika iz provincije. Ocenjeno je od strane odgovornih da i oni prave velike troškove, koje budžet ne može da izdrži. Utisak je da budžet mnogo lakše podnosi štetu koju mu pričinjava politička korupcija. Vraćanjem preostalih operativaca u matične jedinice Radna grupa je prestala da postoji. Time je navodno ušteđeno puno para. Da li će neko u to poverovati, nije bilo važno, jer Radna grupa jednostavno javnost više nije zanimala.
24. Operativci Radne grupe nastavili su rad na predmetima, samo sada iz svojih matičnih jedinica – zabluda.
Nastavili su rad samo na nebitnim predmetima – istina.
Da je suzbijati političku korupciju od kuće bilo moguće, ne bi Radna grupa ni bila osnivana, niti bi dve godine radila iz jednog centra. Zamislimo situaciju u kojoj npr. operativci iz Kruševca proveravaju preduzeće iz Beograda, koje ima više desetina poslovnih partnera iz Vojvodine. Uz to predmet se vodi pred TOK-om čije je sedište takođe u Beogradu; a i neko rukovodstvo u MUP-u treba što detaljnije i revnosnije izveštavati. Kako sada da operativni radnici iz npr. Kruševca od kuće – iz svojih matičnih jedinica proveravaju? I za to u žargonu operativaca postoji izraz „dopisne provere”. To je genijalna formula, neizostavno ubija i najjače dokaze i od ozbiljne službe pravi parodiju. Tako trasira nepovrati put da se i od ozbiljne države napravi parodija.
* * *
Navodimo i jednu ličnu zabludu/istinu o Radnoj grupi. U delu javnosti izazvaće negativnu reakciju, ali to je teret koji policijski posao sa sobom nosi. Ona je van konkurencije, označićemo je brojem bb (bez broja):
– bb. Operativci Radne grupe za vreme provedeno na radu u njoj, nisi oštećeni. Za svoj rad plaćeni su u skladu sa poslovima koje su obavljali – zabluda.
Operativci i drugi članovi Radne grupe dobijali su platu manju od Zakonom predviđene za posao koji su obavljali. Time su finansijski oštećeni – istina.
Timovi radne grupe radili su predmete iz nadležnosti Specijalnog, tj. Tužilaštva za organizovani kriminalitet, što je po zakonu u nadležnosti SBPOK-a. Da li je plaćanje za taj rad bilo posebno regulisano? Da! Zakon je jasan. Trebalo ga je samo primeniti. Ali, tada bi operativni Radne grupe dobili veće plate! Neko se izgleda toga uplašio, pa se postarao da se to ne desi, tako što je propustio da primeni odredbe zakona koje to regulišu. Time je pričinjena materijalna šteta svakom operativnom radniku Radne grupe pojedinačno.
Nasuprot tome imamo situaciju da su operativni radnici SBPOK-a to svoje pravo o uvećanoj zaradi, ostvarili. I to je trajalo sve dok zakon nije promenjen, a osnov za uvećanu platu nestao.
Na kraju, uzimamo sebi za pravo da se u ime operativnih radnika i drugih članova Radne grupe nadamo da će se i ta nepravda ispraviti, jednog dana.
Epilog
Da dođemo do istine o Radnoj grupi pomoći će nam Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), koji je 30. oktobra 2018. predstavio rezultate istraživanja pod nazivom „Istina o 24 slučaja”.
Jedina pravosnažno osuđena poznata ličnost je Dragan Đurić, vlasnik Zekstre, izrečena mu je neobična sankcija godinu dana zatvora koji će provesti u svojoj kući. Osuđeno je još nekoliko manje bitnih lica. Bivši ministar životne sredine Oliver Dulić, koji je sa još nekoliko lica nepravosnažno bio osuđen, oslobođen je u decembru 2021. godine. Miroslav Mišković oslobođen je februara 2022. godine. Bivši ministar Predrag Bubalo oslobođen je oktobra 2021. g. Bivši direktor Agencije za privatizaciju Miodrag Đorđević oslobođen je 2019. godine. U julu 2022. oslobođen je Nenad Ognjanović, bivši direktor Galenike.
Navedeni rezultati mogu biti predmet kompleksnog istraživanja. Za to je potrebno mnogo više znanja i vremena nego što ga mi imamo. U ovom trenutku možemo da kažemo da ocena navednih rezultata zavisi od onih koji ih ocenjuju, za neke su dobri, a za neke loši.
Ovim skromnim tekstom daleko smo od svih istina i zabluda o Radnoj grupi i svemu što je u vezi sa njom. Ipak, iznete su neke bitne činjenice. Da li na osnovu njih možemo da odgovorimo na pitanje: da li je Radna grupa uopšte imala šansu, ili je sve ličilo kao da goloruki hrane gladne krokodile? Onda vidimo da je pravo pitanje: Ima li društvo šansu u borbi protiv političke korupcije, pod uslovom da je želi? Nakon logički postavljenih pitanja, lako se da zaključiti da je odlučna društvena moć u rukama svesnih građana koji imaju integritet i spremni su da se bore za ostvarenje opštedruštvenih vrednosti, pri čemu često sami trpe štetu. Da pojednostavimo, za efikasnu borbu protiv političke korupcije neophodni su građani koji su: a) svesni, b) imaju integritet, v) spremni su da se posvete borbi protiv nje zarad opšteg interesa, g) i da često trpe neosnovane kritike, uvrede, omalovažavanja i druge vrste javnog diskreditovanja.
U Srbiji je uvek bilo i biće takvih ljudi, ali ih je u ovom trenutku premalo da bi uspostavili sistem vladavine prava.
* * *
Ovaj tekst deo je knjižice koja predstavlja nastavak edicije započete naslovom Oči u oči sa političkom korupcijom. Između njih nalazi se knjižica koja će, ako Bog da a dobri ljudi pomognu da se objavi, imati naslov Žmureći sa političkom korupcijom.
Vreme je da se setimo dana kada smo kao društvo imali šansu da ojačamo vladavinu prava. Radna grupa MUP-a za 24 sporne privatizacije osnovana je 4. septembra 2012. Šta se dešavalo u proteklih deset godina? Desilo se i još uvek se dešava, suprotno očekivanjima. Politička korupcija i zloupotrebljena politička moć razvili su se gotovo do savršenstva, bacajući senku na događaj koji je trebalo da bude kamen temeljac za Srbiju bez kriminaliteta.
Oni kojima ovaj tekst neće prijati, a takvih će biti, slobodno mogu da shodno svom poimanju vladavine prava zamene mesta vrednosnim stavovima zabluda / istina.
Nadajući se da će nas ova knjižica bar za malo približiti vremenu u kome će od otkrivanja političke korupcije strepeti oni koji su je počinili, a ne oni koji su je otkrili.
Autor
KRAJ FELJTONA
